Ukradeni praznik

Gordana Djukic

Dok su se, Prvoga maja, na izletistima diljem Srbije, obrtali jaganjci (volovi nisu primeceni) na raznju, a prvaci SPS, reporterima davali optimisticke izjave o svetloj radnickoj buducnosti, beogradske ulice bile su ram za sliku ovdasnje radnicke stvarnosti. Njima se kretala kolona gladnih, besposlenih, opljackanih i besperspektivnih. Trazili su da se radu vrati dostojanstvo, a radnicima njihova prava da rade i zive od rada.

Na Adi Ciganliji, tradicionalni prvomajski uranak beogradskih radnika tutnjao je taktovima turbo-folka. Dobrica Savic, celnik gradskog sindikata, mucavo je tvrdio da "Prvi maj proslavljamo kao svi radnici sveta," a onda malo pretio politicarima da bi trebalo vise da brinu o radnickim no o licnim interesima. Nema veze sto je lane radnicima predlagao da stave moratorijum na strajk, a nesto ranije ocutao uvredu premijera Marjanovica koji je za rakovicke pobunjene radnike rekao : "I, vi OVO nazivate radnicima!" Na Adi je i Miliovoje Stamatovic, republicki ministar rada, podsecao da drzava, u procesu svojinske transformacije, racuna na radnicku klasu. Kao da pojma nema o radnickim strahovanjima da planeri svojinske transformacije hoce samo da stave tacku na skoro okoncanu pljacku njihove imovine. Ministar nije rekao ni sta ce biti sa jos 100.000 radnika koji ce se pridruzit milionskoj armiji besposlenih, sta sa onih 650.000 koji rade u 22.000 nelikvidnih firmi. Potpredsednik SPS, Milorad Vucelic, iz Karadjordjeva, posle rucka za drzvne i partijske funicionere uprilicenog u nekad Titovoj lovackoj kuci, takodje prica o skorim srecnim danima. Smederevskim radnicima Gorica Gajevic, gensek SPS, pripoveda o tolikoj bliskosti radnickih i ideala socijalista, pa ovi potonji zato Prvi maj smatraju svojim praznikom.

U Beogradu hiljade radnika zahteva: "Vratite nam nas praznik!". Dok penzioneri u redu cekaju porciju pasulja, skupljaju snagu za novi red pred salterima dezurnih posta za svoje, zakasnele penzije, radnici popovacke cementare su u zatvoru, u Hitnoj pomoc i "Loli" u strajku, "Beko" krece sutra...

Jedan radnik na Adi kazuje useprtljenom reporteru RTS da je tu da se deca nadisu cistog vazduha. Na svoj nacin kazuje isto sto i oni pred kazanom - dosta je price o svetloj buducnosti, hocemo i mi i nasa deca da zivimo kao sav normalan svet. Prica, obecanja i igara je dosta. Na redu je hleb.