Stanimir Lazic:

Ako je broj organizacija koje se zalazu za autonomiju Vojvodine merilo raspolozenja gradjana, onda se moze reci da u Vojvodini vec postoji pokret za njenu autonomiju

Svoje osobene ekonomske, kulturne i druge interese od znacaja za svakodnevni zivot njenih gradjana, AP Vojvodina ne moze obezbediti doslednijom primenom sadasnjeg Ustava niti njegovim popravkama. Promene Ustava su nuzne.

U buducem republickom Ustavu autonomna prava Vojvodine moraju biti sadrzajno jasno odredjena i zasticena od uticaja tekucih promena odnosa snaga u Narodnoj skupstini.

U Predlogu za promenu ustavnog polozaja Vojvodine, dokumentu koji je do sada potpisalo 9 od ukupno 12 politickih stranaka sa sedistem u Vojvodini i 13 nestranackih organizacija, sadrzajno je odredjena autonomija Vojvodine i njen ustavni polozaj u buducem Ustavu Republike Srbije, kakav trazimo.

Trazimo da se u Ustavu jasno razgranice prava i poslovi koji su u iskljucivoj nadleznosti drzave od onih koji su u iskljucivoj nadleznosti AP Vojvodine. Predlazemo da u iskljucivoj nadleznosti drzave bude pravo uredjivanja i vrsenja poslova samo u oblastima odbrane, drzavne bezbednosti, spoljnih poslova, monetarni sistem, osnove privrednog i fiskalnog sistema i tome slicno.

Trazimo da se novim republickim ustavom utvrdi, saveznim ustavom garantuje, sadrzajno odredjena teritorijalna, ekonomska, kulturna i politicka autonomija Vojvodine u sastavu demokratske drzave Srbije i Jugoslavije. Hocemo Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu sa zakonodavnom, pravosudnom i izvrsnom vlascu u oblastima njene autonomnosti. Postujuci republicki i savezni ustav, AP Vojvodina bi donela sopstveni konstitutivni akt, a na osnovu toga akta i odnosnih osnovnih saveznih i republickih zakona, AP Vojvodina bi sopstvenim zakonima detaljno regulisala sva pitanja u oblastima privredjivanja, prostornog planiranja, zdravstvenog i penzijskog osiguranja, obrazovanja, kulture, informisanja, uredjenje medjunacionalnih odnosa i tome slicno. Predlog sadrzi i jasna odredjenja o uredjenju medjunacionalnih odnosa, lokalne samouprave i o organizaciji pokrajinske vlasti u Vojvodini.

Dakle, kada je rec o njenoj autonomiji u Vojvodini je postignuta saglasnost. Predlog su do sada potpisale gotovo sve vojvodjanske politicke stranke i nestranacke organizacije i iz redova razlicitih vojvodjanskih nacionalnosti. Ocekujemo da ce Predlog potpisati i druge vojvodjanske organizacije, znamo da ga podrzava i vecina vojvodjanskih ogranaka centralnih politickih stranaka. (Razlike su na nivou izbora puta za realizaciju vojvodjanskih zahteva.)

Ako je broj organizacija koje se zalazu za takvu autonomiju Vojvodine merilo raspolozenja gradjana u Vojvodini, onda se moze reci da u Vojvodini vec postoji pokret za njenu autonomiju. Ovo potvrdjuju i rezultati ispitivanja javnog mnenja. Pokazali su to i rezultati proslogodisnjih opstinskih izbora. Pobeda bi bila uverljivija da je vec tada postojeci pokret za autonomiju Vojvodine poprimio i primerenu organizacionu formu, bar izbornu.

Vojvodjansko pitanje u Republici Srbiji je prvenstveno interesno. Sa ekonomskog stanovista jednako je znacajno za sve Vojvodjane. Zato autonomija Vojvodine moze i mora biti osvojena izbornom vecinom, najpre u vojvodjanskim opstinama i Skupstini APV. Tada bi sadasnji stranacki i nestranacki zahtevi bili inicirani iz ovih vojvodjanskih institucija kao dovoljno uverljiv dokaz volje Vojvodjana. Za ocekivati je da bi naisli na vise uvazavanja i u drugim delovima Republike, pa i u Narodnoj skupstini Republike Srbije, u kojoj promena Ustava i sadasnjeg ustavnog polozaja Vojvodine treba da bude samo zavrsni cin.

Za izbornu pobedu u Vojvodini uslov je saradnja svih vojvodjanskih politickih stranaka i nestranackih organizacija i primerena organizaciona forma za zajednicki nastup na buducim opstinskim i pokrajinskim izborima. Osnova vojvodjanskom zajednistvu je u Predlogu za promenu ustavnog polozaja Vojvodine.

Za promenu republickog Ustava neophodno je pridobiti vecinu u republickoj Skupstini. Zato vojvodjanske politicke stranke treba da saradjuju i sa centralnim politickim strankama, posebno sa njihovim ograncima u Vojvodini, a vojvodjanske nestranacke organizacije sa drugim srodnim organizacijama u Srbiji. Prva prilika za to su naredni republicki izbori.