Znacenja pored puta (II)

Refleksivni dnevnik marketing konsultanta

Domaci klijenti se mogu svrstati u tri tipa: "oni koji znaju sta rade i sta hoce da urade, oni koji ne znaju sta rade ali znaju sta hoce da urade i oni koji znaju sta rade ali ne znaju sta hoce da urade." Mislim da do sada nigde nisam naisao na koncizniji, ali tacniji, opis domacih preduzetnika i privrednika

Lazar Dzamic

Sto bi rekla moja drugarica Milena Trobozic iz "Sacija", ova kolumna je pocela da lici na "Kasandru": prati se u nastavcima i jedva se ceka sledeca "epizoda". Ja bih dodao: a glavni junak se isto pati! Za ono prvo sam siguran. Drugo vec predstavlja kompliment. Ako se doticna misljenja umnoze, mozda ce Saban Bajramovic dobiti novi izazov posle "ukantavanja" Kasandre, song na temu "Advertising (p)Age", sa svim tim milim i nasem jeziku i folklorno-polutanskom uvu tako bliskim recima! Vec zamisljam: zbog emocijama ophrvanog ziroskopa blago nagnut na jednu stranu, uckiljenih ociju od derta, sevajuci zlatnim kutnjakom u istancanom, ali pravilnom ritmu milicijske signalizacije, "Car" seiri refren: "brejnstorm, brejnstorm, dade, Ciganka ti gledala u dlan..." Pokazalo se da je forma dnevnickih refleksija, uvedena u rubriku prosle nedelje, bila pravi potez. Zaista mi je omogucila da se osvrnem na nekoliko prilicno raznorodnih stvari na jednom mestu, a da to ne bude razbijeno i nepovezano kao domaci turisticki radnici na svetskim sajmovima. Posto dobitnu kombinaciju ne treba menjati (sa cime ce se sloziti svaki pasionirani igrac "Binga", to jest, svi zitelji ove zemlje izuzev ono troje kojima vera zabranjuje da koriste olovku), primenicemo je i ove nedelje.

Subota, 26. april

Nekako sam oduvek svim srcem bio za "luzere" koji se ne predaju. Posebno kada su u pitanju kafane. U svojoj pretpostavljeno losijoj poziciji u odnosu na glamurozne "klubove" u vlasnistvu turbo-bogatasa, projektovane pod infracrvenim svetlom nocnih nisana i zaradjene "heklerima" (omiljeni kolaci doticnih "kafedzija" - (H)ekler & Koh), kafana koju profesionalni boemi znaju pod imenom "Posavina", povukla je pre nekoliko meseci sjajan marketinski potez. Svake srede i subote, iz kuhinje najboljeg amaterskog kuvara u Srbiji, etnologa g-dina Dragana Antonica, izlaze posna jela izvanrednog ukusa i izgleda. Prezentirana posvecenim posetiocima ovog mesta - ciju idilicnu bastu predstavlja tramvajska okretnica ispod Kalemegdana, a horizont zgrada CK - u vidu "srpskog stola" (u njemu zaista, i pored najbolje volje, nisam uspeo da vidim nista svedsko), ova zdrava gozba pakuje svoju klijentelu u skup koji podseca na ceremoniju druida: drustvo okupljeno oko zajednicke tajne. I dok "elitni" klubovi napirlitanih nikogovica bahato laktare svoje pozicije u primitivnom domacem drustvenom zivotu, mala i neugledna kafana u zabacenom delu grada terijerskim srcem zagrizla je u marketinsku borbu sa neravnopravnim protivnikom. Ovaj ugostiteljski fajter u pero-lakoj hrabro je izasao na megdan teskasima, pomazuci se svojim starinskim usjajenim posluzavnicima kao stitom, ali i ogledalom koje treba da ubije Meduzu. Gadjala je bas tamo gde treba: u dusu preostalih Beogradjana, onih koji nisu izgubili naviku da rucaju, umesto da se samo hrane. Cudo se sastoji u tome da je jataka imala vise nego sto je i sama znala!

Isti dan

Evo iznenadjujuce vesti za mnoge: profesija "planirane i oblikovane komunikacije sa okolinom u cilju poboljsanja medjusobnog razumevanja", krace znana kao "public relations" (PR), dobila je svoju akademsku potvrdu! Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zahvaljujuci licnim i strucnim naporima prof. dr Dragutina Vracara, polako se privodi kraju prva specijalizacija iz PR-a. Polaznici prve generacije imace retku srecu: njihove specijalisticke diplome bice istorijski dokumenti za domacu promotivnu komunikaciju. Dugo posmatrana kao pastorce marketinga, iz ugla onih koji su se skolovali da vode ekonomiju drzave, ne znajuci pri tome da vode ekonomiju firme, promotivna komunikacija, posebno pojedine njene discipline, bila je sistematski zapostavljana. Specijalizacija za PR, kao najava i nekih novih ideja u okviru istog projekta, dobar je pomak ka savremenijem nacinu razmisljanja u marketing didaktici. Na taj nacin i nasa zemlja, makar i formalno i za pocetak relativno skromno, ipak moze da se uvrsti u red onih u kojima se moze akademski proucavati i poslovna disciplina tako napredna i moderna kakva je PR. Nova generacija planirana je za septembar ove godine. Potrudite se da budete deo price.

Isti dan, refleksija na neke ranije

Ne mogu da se otkacim razmisljanja o PR-u. Ponekad mi je veoma zao sto je ta profesija kod nas tako rastrkana i bez sistemske podrske. Ni sami profesionalci u ovoj oblasti kao da se bas ne trude previse da je, makar i malim koracima, unapredjuju. O tome govori i prica sa domacom pojavom jednog od vaznih PR orudja svakog konsultanta - medija mapom. Da bi se posao radio potpuno kako treba, bazicni instrument koji PR profesionalci u svetu poseduju kao nesto sto se podrazumeva, predstavlja spisak svih medija na odredjenoj teritoriji, po mogucnosti, i sa nekim kvalitativnim podacima: uredjivacka politika, profil izvestavanja, atmosfera, publika... Ovakav dokument nije, u azurnom obliku, posedovalo cak ni domace Ministarstvo za informacije! Domaca PR profesija takodje. Bilo je potrebno da u sebi odluku prelomi jedan mladi PR entuzijasta i da se upusti u pripremu necega sto ce u momentu izdavanja biti nazvano "Vodic kroz PRasumu - prvi struktuirani adresar medija u Jugoslaviji". Zbog budzetskih razloga (finansijeri poduhvata su, kako je istakao sam autor, Srba Jovanovic, bili "njegova plata i njegova baka") alternativno izdanje po definiciji, "Vodic kroz PRasumu" ipak sadrzi podatke o vise od 190 radio stanica, 80 TV stanica i preko 250 listova u Jugoslaviji. Nema vise mukotrpnog telefoniranja od grada do grada i pravljenja sopstvenog imenika! Bilo ko da planira komunikacionu kampanju na nacionalnom ili lokalnom nivou, imace laksi posao. "Vodic kroz PRasumu", jos jednom potvrdjuje staru istinu da su osecanje misije i upornost nestisljivi kao voda: uvek ce pronaci otvor da se probiju.

Nedelja, 27. april, Uskrs

Ne znam kada vam se desilo poslednji put da nesto ocekujete sa nestrpljenjem? Znate vec: lako treperenje u telu, manje ili vise stalno tumbanje po glavi slike o tome sta se ocekuje, svakodnevni "suspens" naseg licnog filma. Nesto slicno osecam i sam od momenta kada sam video naslovnu stranu (dizajn: Z. Blazina) "M Magazina", novog clana jugoslovenske print-medijske porodice. Bice to nesto sto sa ponosom mozete staviti na tabure u dnevnoj sobi ili prijemni sto u kancelariji, mali lepak za posetioce i povod za razgovor. O dobrom citanju da i ne govorimo. U svakom slucaju, ostaje cinjenica da stvarno treba imati "petlju" i u ovakvo sugavo vreme krenuti u lansiranje luksuznog magazina, u narodu koji je reciklazu stampe doveo do savrsenstva dajuci joj bar cetiri upotrebna modusa: citanje, podlaganje vatre, brisanje prozora i brisanje - pa, znate vec cega... Naravno, ako pod luksuzom podrazumevate tu slatku i tako potrebnu kap kosmopolitizma, mali "Nutrasweet" za ublazavanje nase cemerne svakodnevice.

Isti dan

Redovniji citaoci ove nase marketinske "Kasandra"-rubrike sigurno se secaju teksta "Kuj me puce sa poluce?", o neverovatnoj i jedinstvenoj karakteristici srpskog advertajzinga - rimama! Najnovija vest: Jovica Tisma, propagandista Radio-Smedereva i po meni najveci ekspert za rime u ovdasnjem oglasavanju, upravo pusta u stampu svoju knjigu istog naziva. Vec deceniju "ratujuci" sa klijentima u gradu koji se u promotivnom smislu moze smatrati najzabitijim predgradjem Bronksa, Joca je svojim rimovanim spotovima dao pravu antropolosku analizu shvatanja marketinga i promotivne komunikacije od strane "prosecnog" domaceg narucioca, osobe koja je uvek "pametna za sebe". Po Jocinom zapazanju, domaci klijenti se mogu svrstati u tri tipa: "oni koji znaju sta rade i sta hoce da urade, oni koji ne znaju sta rade ali znaju sta hoce da urade i oni koji znaju sta rade ali ne znaju sta hoce da urade." Mislim da do sada nigde nisam naisao na koncizniji, ali tacniji, opis domacih preduzetnika i privrednika. U mnogo cemu autobiografska, ova knjiga pripada ekstremno retkom i zanimljivom zanru, kako je autor sam krstio: "eppesama" i promotivnih dramoleta. Koliko je mojoj malenkosti poznato, ona je prva takve vrste kod nas, "a i sire". Potpuna inovacija. Sjajan skup utilitarnih idejnih tvorevina nesumnjivog coveka od duha i reci, mala enciklopedija domacih komercijalnih kalambura, rima i cesto folklornog vodvilja, i najbolji meni poznati omaz umetnickom prosedeu Duska Kovacevica, knjiga ce, mislim, ostati zabelezena kao jedan od autenticnih dokumenata u svakodnevnoj i stvarnoj hronici naseg vremena. Sto bi rekao Joca: "Iskoristi propagandu, reklamiraj svoju bandu!"

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /