Moze li dramaticno pogorsanje ekonomske situacije uticati na izborni tajming

Sadasnja vlast uvek ima mogucnost da pred same izbore bitno poveca svoje sanse. Moze da stampa novac za ogromne dugove penzionerima, zaposlenima u drzavnoj upravi, zdravstvu, prosveti, seljacima, porodiljama, preduzecima. Za sve ce, odjedanput, biti novca, svi ce biti zadovoljni i, ukoliko su naivni, glasace za SPS. Inflacija sledi odmah posle izbora, ali nema te cene koju vladajuca ekipa nije spremna da plati da bi se odrzala na vlasti.

Bojana Jager

Socijalisti do jeseni i izbora imaju jos mnogo toga da porade na republickom nivou i po saveznoj drzavi. Na ekonomskom planu, medjutim, situacija je sve dramaticnija i jesen izgleda suvise daleko. Po misljenju nekih ekonomista ne bi bilo cudno da se u nuzdi stvar zbrza, pa da imamo letnje izbore, dok pijacni zelenis i topli dani smiruju stomak i dusu biraca.

Realni sektor privrede ubrzano propada, preduzeca rade sve manje, rastu nezaposlenost, nelikvidnost i medjusobni dugovi, platni promet je gotovo obustavljen. Drzeci kurs i cene, kao stabilizacioni pasos za naivne, drzava je prinudjena da dodatno povlaci novac i izaziva jos vecu recesiju, zbog cega, nije u stanju da skupi dovoljno prihoda za pokrice svojih obaveza. U velikom broju preduzeca isplate kasne po vise meseci sto vazi i za one koji zavise od budzeta, penzionih i socijalnih fondova. Prosvetari, lekari, zaposleni u pravosudju, i u drzavnoj administraciji (policija se ne racuna), penzioneri prinudjeni su da nagadjaju koliko ce im zarada i penzija biti ukradeno do kraja godine. A drzava i pored toga sto ima prazne fondove mora da oslobadja od poreskih dugova brojna preduzeca, kako ih ne bi pogurala u stecaj i dobila nezadovoljne radnike na ulici; oslobadjajuci ih placanja poreza izvesno vreme odrzavace im glavu iznad vode sto znaci da drzava nece u nevreme dirati u socijalni osinjak.

Para jednostavno nema i samo se postavlja pitanje gde ce pre da pukne - na monetarnom ili fiskalnom planu. Drzava se, doduse, "krpe" sa 150 do 250 miliona dolara novih deviza, koje preko inostranih penzija, doznaka i rodjacke ispomoci iz inostranstva mesecno stizu stanovnistvu (deo toga naravno po niskom kursu mora da se proda i za zivot), a vlast se ujedno nada da ce kanuti barem nesto sa strane, neki mali lepi kredit.

Polazeci od takvog stanja odgovori na pitanje - kada ce biti raspisani parlamentarni i predsednicki izbori, razliciti su. Po misljenju nekih ekonomista privredna kula od karata ce se raspasti za par meseci, a vec juni ili juli mogu biti socijalno kriticni meseci. Trajace onoliko koliko narod bude mogao da izdrzi, kaze jedan ekonomista, navodeci jedan niski primer: zaposleni pravnik i njegova supruga profesorka rade, a ne primaju plate. Pravnika ne placa preduzece, profesorku drzava, pa zive na grbaci roditelja penzionera. I svi zajedno boga mole da penzije i dalje ostanu visoki politicki prioritet rezima, posto penzionerske porodice predstavljaju cetrdesetak odsto ovako prosirene izborne baze.

Koliko je politicka igra vazna, vidi se i po tome sto se kao najveci greh crnogorskom rukovodstvu pripisuje uzimanje inostranih kredita, a koji Srbija nije uspela da dobije. Drzava, kojoj gori pod nogama, kaze jedan ekonomista, vec smislja novi trik: "Ako bas ne moze da izmisli novog Avramovica moze da smisli nacin da stanovnistvo samo sebi vraca drzavne dugove, pa se vec razmislja o selektivnom oporezivanju i slicnim predlozima za staru deviznu stednju."

Posto narednih meseci sigurno necemo dobiti pare iz sveta, niti mozemo ocekivati autonomno generisan skok proizvodnje, to vlast nema nikakvih razloga da ceka bolja vremena, odnosno kasnu jesen. Nesto ce u formi trgovinskih preferencijala stici iz Evropske unije, ali to nece biti znacajno, konstatuje dr Bosko Mijatovic.

Skeptici veruju da ce sve propasti u sledecih par meseci. Ja verujem da nikakvog znacajnijeg pogorsanja nece biti kroz pola godine. Vitalni deo privrede se nekako kotrlja, onaj slabiji je odavno propao. Pri tome prirodni vitalitet ekonomskog zivota, i pod najgorom vladavinom, pociva na urodjenoj teznji coveka da prezivi i napreduje, onoliko koliko mu to okolnosti dozvoljavaju. U srecnijim zemljama, u kojima je drustveno uredjenje bolje, i narod zivi bolje, dok su nesrecne zemlje osudjene na zaostajanje. Stoga, vlast nema nikakvog ekonomskog razloga iz oblasti teorije katastrofe da zuri sa izborima. O datumu njihovog odrzavanja odlucice sasvim neekonomski razlozi, istice dr Mijatovic.

Ipak, teorija praznog stomaka nije dobra za predizborno raspolozenje. Sadasnja vlast uvek ima mogucnost da pred same izbore bitno poveca svoje sanse. Moze da stampa novac za ogromne dugove penzionerima, zaposlenima u drzavnoj upravi, zdravstvu, prosveti, seljacima, porodiljama, preduzecima. Za sve ce, odjedanput, biti novca, svi ce biti zadovoljni i, ukoliko su naivni, glasace za SPS. Inflacija sledi odmah posle izbora, ali nema te cene koju vladajuca ekipa nije spremna da plati da bi se odrzala na vlasti. Jos je Adam Smit, odlican poznavalac moralne filozofije, tvrdio da gospodare covecanstva rukovodi samo jedno nacelo: sve za sebe, nista za druge konstatuje dr Bosko Mijatovic.

Poslednjih dana predstavnici NBJ nekoliko puta su ponovili da ce u drugom tromesecju novcana i devizna politika ostati nepromenjene. Cuvace se stabilnost cena i deviznog kursa. Samo dotle, dakle, seze takvo cvrsto obecanje. A zatim, na jesen, u trecem kvartalu, pred same izbore, verovatno ce se upravljati prema izbornom sloganu - koliko para toliko i muzike.