Milosevic izmedju republickog i saveznog predsednikovanja

Kako objasnjava tvorac zabljackog Ustava - posto Milosevic nije "odradio" dva puna mandata od po pet godina u Srbiji, mogao bi to sada uciniti s novim, trecim, sto bi bilo potpuno u skladu s njegovim autoritarnim rezimom

Vojislava Vignjevic

Tek kad se pomislilo da je premestanje Slobodana Milosevica iz republicke u federalnu predsednicku fotelju gotova stvar, pisac "zabljackog" ustava Ratko Markovic izjavljuje da se aktuelni srbijanski predsednik moze ponovo kandidovati za isto radno mesto, premda je gore opisana kadrovska rokada i smisljena jer Milosevic nema pravo na treci predsednicki mandat u Srbiji. Elem, pravni strucnjak i potpredsednik republicke vlade ovako tumaci Milosevicevu sansu da se, ako to zeli i odluci, kandiduje: Isto lice moze biti izabrano za predsednika Republike najvise dva puta, ali ukoliko ta osoba nije iskoristila mandat, onda se moze protumaciti kao i da nije bila izabrana (!?). Drugim recima, posto Milosevic nije "odradio" dva puna mandata od po pet godina, mogao bi to sada uciniti s novim (trecim) odnosno mogao bi, kako je to vec prokomentarisano u strucnoj javnosti, stalno pocinjati a ne zavrsavati mandate i tako vladati do kraja zivota, sto ne samo da bi mu preslo u naviku, nego bi bilo i potpuno u skladu s njegovim autoritarnim rezimom.

Naravno da ovde nije rec ni o kakvom prav(n)om vec se pre radi o svrsishodnom tumacenju paragrafa a sve u funkciji ocuvanja kontinuiteta jedne ne samo pogresne nego po posledicama katastrofalno lose politike. A do istog ("kreativnog") tumacenja dolazi zato sto je Milosevic doziveo krah svog montiranog politickog procesa u Crnoj Gori, sto (mu) nije poslo za rukom da "iz prve" eliminise premijera Mila Djukanovica i njegovu struju koja je odbila da ide antidemokratskim i antireformskim putem, onim koji je "zacrtan" ne samo potezima samog Milosevica vec i u teorijskom i prakticnom radu njegove vec duze vreme tihe i povucene supruge, direktorke JUL-a.

Da je rascistio sa "prozapadnom" strujom Milosevic je mogao, mirne duse, da skroji novi savezni ustav sa svim onim ingerencijama koje ima kao predsednik Srbije i protokolarne duznosti sefa dvoclane federacije "zapecati" odlaskom aktuelnog Zorana Lilica. Posto realizacija opisane namere ne ide kako je zamisljena, a po onoj narodnoj "bolje vrabac u ruci nego golub na grani", Milosevic je izgleda pustio u opticaj "kreativno" tumacenje srbijanskog ustava, neku vrstu probnog politickog balona kako bi opipao puls pre svega svadjama i sukobima poljuljanoj demokratskoj opoziciji to jest koaliciji "Zajedno". To mu se, medjutim, moze vratiti kao bumerang, iz prostog razloga sto, pokretanjem pitanja (novog) mandata koje se kosi sa elementarnim postulatima i prava i pravne drzave, moze uraditi ono sto mu zapravo nije ni na kraj pameti, moze ponovo ujediniti opoziciju. Kao sto je to i ucinio zimus, ponistavajuci rezultate lokalnih izbora u Srbiji, odnosno kradjom istih.

Od izbora dva mandata

Najnovije kadorvsko "osvezavanje" u vladajucoj stranci znak je da se socijalisti pripremaju ne samo za izbore vec i za jednu od mogucih Milosevicevih funkcija. Osim ponovnog vracanja u opticaj nacional-patriotskih parola uoci izbora, s kojima rezim i jedino moze da mase buduci da je ekonomija u rasulu, za svaki slucaj uradjena je i jedna kadrovska inovacija: tri od ukupno cetiri potpredsednika SPS - Milorad Vucelic, Dusan Matkovic i Zivadin Jovanovic - svoje nove duznosti ubuduce obavljace profesionalno, dok cetvrti, Zoran Lilic, nece biti profesionalac zbog duznosti predsednika SRJ. Za kratko, naravno.

Jugoslavija po Svetozaru Marovicu

Uostalom, indikativna je i najnovija izjava Svetozara Marovica, predsednika crnogorskog parlamenta, u kojoj pored ostalih kaze da "mozda nekom vladarskom instiktu i moze odgovarati nestabilnost prilika u Crnoj Gori ali to, svakako, ne moze koristiti demokratskom dobru i zajednickom napretku u celini". Marovic je pritom izneo i zanimljivu konstataciju kako se "proizvodio utisak da je sve sto se desavalo u Crnoj Gori u njenoj vladajucoj partiji rezultat mozda izvan Crne Gore napravljenog plana za pocetnu, primarnu disciplinizaciju predsednika Vlade, cak i njegovu smenu". Predsednik crnogorskog parlamenta kaze i da licno ne zeli svoje sudove da temelji na utiscima jer "vise veruje cinjenicama. Na zalost, i neke vazne cinjenice su ukazivale da visoku zainteresovanost sluzbene javnosti druge federalne jedinice za dogadjaje u Crnoj Gori".

Dobro je, nadalje, sto je Marovic napomenuo i sledece: "Jugoslavija ce postojati i bez Milosevica, Bulatovica i svih nas ostalih..." Ova napomena sigurno nije slucajna niti je izrecena bez razloga bas u ovom momentu kada se, svi su izgledi, ponovo aktuelizuje stara parola - ko je protiv Milosevica taj je protiv Jugoslavije. Na toj je paroli pripreman sukob u bivsoj SFRJ a s njom je otpoceo i sukob i obracun sa reformistickim krilom u vladajucoj crnogorskoj patiji. Kako ce se to reflekovati dalje na saveznu drzavu - videcemo pre, za vreme ili nakon predstojecih izbora.