PRVI MAJ U BEOGRADU U ORGANIZACIJI UGS "NEZAVISNOST", STUDENTSKOG PARLAMENTA I NEZAVISNOG UDRUZENJA PENZIONERA SRBIJE

"Setajuca skupstina sveta rada" prodefilovala je centrom grada, uz pistaljke, trube i ostale rekvizite sacuvane iz gradjanskog protesta. "Zasedanje skupstine" zavrseno je tradicionalnim "opasuljivanjem" - besplatnim pasuljem na Trgu Nikole Pasica

Protestna setnja: Prvomajska povorka na beogradskim ulicama

U organizaciji Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Studentskog parlamenta i Nezavisnog udruzenja penzionera Srbije na centralnim beogradskim ulicama dogadjao se Prvi maj, slican onome kakav smo vidjali i vidjamo na satelitskim televizijskim izvestajima sa prvomajskih demonstracija u svetskim metropolama. Velika setajuca skupstina sveta rada, kako su nazvane ove prvomajske radnicke demonstracije, slila se u kolonu od nekoliko hiljada radnika, studenata, penzionera, gradjana i predstavnika nevladinih organizacija, a na celu je bio vec poznati transparent sa radnickim zahtevom: " Hleb, mir i demokratija". Ravnopravno sa njim, studenti su svojim velikim transparentom podsetili: "Beograd je svet".

Okupljanje ucesnika mirnih prvomajskih demonstracija otpocelo je na Trgu slobodnih sindikata (Trg Nikole Pasica) oko 11 casova, a kada je pristigao automobil sa mocnim ozvucenjem (poznat iz novembarskog gradjanskog protesta) iz zvucnika se zaorila "Internacionala". Posle intoniranja radnicke himne, mnogi su komentarisali da je "sramno sto smo dozvolili da prisvoje nasu himnu i njeno kompromitovanje, ali neka, vraticemo je onima cija je".

Obrativsi se okupljenima, Branislav Canak, predsednik UGS "Nezavisnost" je rekao: "Ovaj rezim ipak je nesto ucinio za nas, a to je da vise ne moram da vas oslovljavam sa drugovi ili dame i gospodo, jer su svi oni na Dedinju. Ovde je, medjutim, ojadjeni narod i sirotinja".

Posto je ucesnike Setajuce skupstine pozvao da krenu u protestnu setnju, Canak je objavio i dnevni red njenog prvog zasedanja. Prva tacka odigrala se ubrzo, nesto dalje, pred zdanjem Savezne skupstine, a njena poruka glasila je "Necemo dozvoliti raspad i ove, mada nikakve SRJ". Podsecajuci da je ispred Savezne skupstine rakovickim radnicima koji su demonstrirali svoje socijalno nezadovoljstvo, Slobodan Milosevic, 1988. godine, porucio da svi krenu na svoje radne zadatke, Rade Radovanovic, konferansije radnicko-studentsko-penzionerske prvomajske manifestacije je naglasio da su radnici od tada doziveli raspad zemlje, rat, glad, bedu, besposlenost, "a Milosevic se priprema za treci mandat za predsednika Srbije, sto nece proci." Na ove reci oglasile su se pistaljke, trube i svi instrumenti sacuvani iz gradjanskog protesta.

Kolona je zatim krenula Bulevarom revolucije, pa se Beogradskom spustila ka Slaviji. Na celu lagano se kretalo vozilo Hitne pomoci sa vidljivim natpisom "strajk", podsecajuci da su zaposleni u ovoj zdravstvenoj ustanovi u strajku. Sledece zaustavljanje bilo je izmedju zdanja Republicke skupstine i Predsednistva Srbije, a po drugoj tacci dnevnog reda, svi su zahtevali povlacenje iz procedure Predloga zakona o informisanju i zakona o svojinskoj transformaciji, kao i "suspenziju antiradnickih zakona - Zakona o stajku, Zakona o radnim odnosima i Zakona o preduzecima."

- U Skupstini Srbije nisu nasi poslanici , vec oni koji donose zakone protiv zaposlenih i zivota, zakone po kojima ce njima pripasti preduzeca, a nama ostati beda, glad i jad. Na celu tih koji nam donose takve zakone je Dragan Tomic, onaj covek koji nas je nazvao fasistima, vlasnik "Jugopetrola" koji je izbeglice optuzio da destabilizuju Srbiju, onaj isti koji je Prvog maja 1995. godine, dok su stizale kolone izbeglica iz Zapadne Slavonije, sa svojima pekao volove na raznju i slavio svoj praznik. U ovu drugu zgradu, Predsednistvo Srbije, povremeno svraca onaj zbog cije smo diktature danas na ulici, onaj koji je nasu decu slao u rat. Porucujemo mu da hocemo mir, hleb i demokratiju i da zelimo da vinovnici nase tragedije, sa njim na celu, odu, rekao je Radovanovic, a i ove njegove reci propratile su pistaljke.

Kolona se zatim zadrzala na Terazijama, tik na pocetku Kolarceve ulice, a Radovanovic je podsetio da je na "ovom mestu, 24. i 27. decembra, milicija prebijala gradjane, radnike, zene i decu, pucano u glavu Ivici Lazovicu, a od batina preminuo Predrag Starcevic". Milosevicu je poruceno da sve to radnici pamte, da ne zele da se svete, ali i da nisu culi da je "protiv onih sto su batinali ljude koji su trazili da zive kao sav normalan svet i da se postuje njihov glas, podignuta i jedna optuznica ili pokrenuta istraga." Setajuca skupstina sveta rada potom je zasedanje nastavila, prolazeci poznatom medijskom trasom, a ispred zgrada "Politike" Radio Beograda i RTS protestovalo se protiv uredjivacke politike ovih drzavnih glasila, za koju je receno da se svodi na dezinformisanje i lazi, pa je istaknut zahtev za hitnim oslobadjanjem svih ovdasnjih medija.

Zasedanje Setajuce skupstine okoncano je vec tradicionalinim "opasuljivanjem" na Trgu Nikole Pasica. Dok su pred kazanima u kojima se kuvao pasulj, u redu za porciju, cekali mahom stariji zitelji Beograda, Milan Djuric, predsednik Izvrsnog odbora upozorio je da je drzava, ne pitajuci penzionere, prisvojila njihova sredstva i grubo im ukrala penzije. Zato su prisutni penzioneri, jednoglasno, podrzali predlog da se i zvanicno od drzave zahteva da penzionim fondom ubuduce upravljaju sami penzioneri, bez tutorstva drzave. Ovacije i pistaljke pozdravile su reci studenta Miroslava Hristodula koji je rekao da su se mladi borili za demokratiju, ali da to nije samo politicka, vec i socijalna demokratija. Opasuljivanje je nastavljeno, a kazanima su prilazili i oni koji su cekali da se guzva malo rascisti, pa sramezljivo iz kesa vadili loncice da malo pasulja ponesu - kuci. Neko je primetio da su na ovo opasuljivanje dosli samo izgladneli i vec opasuljeni, a da od neopasuljenih nikog nije bilo.

Gordana Djukic