AMERIKA ZOVE (ZATVORENU) SRBIJU

Poziv u reci - i slici

Za informativni prozor, emisiju "Amerika zove Srbiju" u domacem TV polumraku, Glas Amerike obezbedjivao je pare zahvaljujuci Milosevicevom produzenom zavrtanju elektronskih medija. Ovu emisiju danas gleda 500 do 600 hiljada ljudi u Srbiji

Slobodan Pavlovic
dopsnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U razgovoru tokom kojeg se najmanje moglo ocekivati da ce biti poduprt nekim egzaktnim pokazateljima - argumenti koje smo culi pocivali su upravo na brojnim (impresivnim) ciframa, statistikama i konkretnim analizama. Na kraju, pre nego sto smo se rastali, moralo se priznati da jedan ovdasnji kolega uopste nije preterivao kad je konstatovao da je nekadasnji hladnoratovski dinosaurus (globalna radio-stanica Glas Amerike) poceo da se pretvara u "barjaktara novog svetskog poretka". I da sve to moze da se potvrditi - crno na belo!

Jos manje od toga moglo se ocekivati da ce do te transformacije najmocnije propagandne masine americke drzave doci preko naseg balkanskog terena. Pocelo je pre par godina, pokretanjem programa Radija Slobodna Evropa za preostalu Jugoslaviju (decenijama pre toga, dok je evropski istok pripadao bratskoj socijalistickoj zajednici, smatralo se da je SFRJ "nesto drugo" i da njenim narodima i narodnostima nije potrebno to otvaranje ociju, da bi se potom - posle pada Berlinskog zida - ta situacija promenila za 180 stepeni, kad su prema njima poceli da ukidaju te programe, a odasiljace okrenuli prema nama - koji smo ostali da bauljamo u nasem mraku), da bi ta masina bila ubacena u cetvrtu brzinu krajem prosle godine.

"Glas" se daleko cuje
Drakerova kaze da neka najnovija istrazivanja pokazuju da tu njihovu emisiju (koja ide u 11 sati uvece po jugovremenu, uz repriziranja sledeceg jutra) gleda sad vec negde 500-600.000 ljudi, s tim sto se ocekuje da ce ta cifra biti znatno uvecana kad program stigne do Beograda. Od ostalih velikih gradova, pokriveni su, zasad, samo Nis i Kragujevac, ali se znacajan proboj na tom terenu ocekuje kad prestonicni Studio B pocne da preuzima emisiju "Amerika zove Srbiju", o cemu je ugovor bio "u fazi potpisivanja" u vreme kad smo razgovarali sa Drakerovom.
Pored Nisa i Kragujevca, Glas Amerike u reci i slici stize sad do Negotina, Pozege, Preseva, Arilja, Trstenika, Barajeva, Kikinde, Bajine Baste, Kraljeva, Sokobanje... S te strane stizu, postom i telefonom, odgovori onih kojima je ovaj glas namenjen.

Spasavanje "liliputanca"

Ta prica je, uglavnom, dobro poznata: kad je ono, u novembru, Milosevic izbacio iz etra B92 - racunajuci da ce time saseci jedan vazan kanal informisanja o najvecem protestu s kojim je dosad bila suocenja njegova vlast - u taj (nekoliko dana) prazan prostor usla je mocna americka drzavna radio-stanica, koja je pocela da preuzima i reemituje program popularnog beogradskog "liliputanca".

"Nikad dosad nije jedna od drzave finansirana radio-stanica, kao sto je to Glas Amerike, pruzala takve usluge jednoj inostranoj privatnoj radio-stanici, koja se bori za goli zivot protiv autokratskog rezima u svojoj zemlji. Ta akcija, medjutim, istovremeno je i veoma znacajna u tekucem traganju Glasa Amerike i ostalih slicnih servisa za novim formama kojima ce opravdati svoje dalje postojanje u novom, izmenjenom svetskom poretku", konstatovao je tih dana bostonski "Kriscen Sajens Monitor", prenoseci jednu od brojnih kongresnih debata o mogucnostima da se zeljeno kresanje nacionalnog budzetskog deficita pripomogne koliko-toliko i preko radio-talasa.

U toj situaciji besparice, svakovrsnih restrikcija i nemalih otpustanja - kad je ovaj deo budzeta USIA (drzavne agencije za informativno-propagandnu delatnost) smanjen od 1994. godine sa 487 na 350 miliona dolara i kad je, shodno tom kursu, oko 1 500 ljudi ostalo bez posla, uz plan da se Radio Slobodna Evropa i Radio sloboda sasvim ugase posle 1999. - srpska redakcija Glasa Amerike napravila je proboj koji je ucinio da je pocela da se pominje kao primer za ugled u ovoj na komplimentima ne bas darezljivoj kuci.

Pored kratkotalasnog, radio-program za SR Jugoslaviju poceo je da se emituje i na srednjim talasima, a onda je, sredinom decembra prosle godine, doslo i do svojevrsnog pionirskog iskoraka u okviru polucasovnog TV programa, koji se distribuira zainteresovanim korisnicima u Srbiji i Crnoj Gori posredstvom Vorldneta, globalnog servisa USIA koji se, inace, realizuje posredstvom americkih ambasada u svetu.

Taj novi TV program - "Amerika zove Srbiju" - pocela je da pravi, u krajnje otezanim uslovima, ova radio-ekipa i da time krci medijski prostor u kojem se Glas Amerike nikad i nigde nije jos dosad na taj nacin pojavljivao. Od sredine decembra naovamo sefovi kompanije vodili su bitku da se obezbede dodatna sredstva za zakupljivanje satelita koji se 30 minuta informativnog programa salje svakog radnog dana iz vasingtonske centrale do ambasade SAD u Beogradu - sto kosta nekih stotinak hiljada dolara mesecno i sto ovde vise nisu male pare ni za koga sa drzavnih jasala, u sadasnjoj fazi "uravnotezenja budzeta", kad Bela kuca i Kongres kresu, gde stignu, milijarde i milijarde dolara.

"Odjeci i reagovanja"
"Sad kad mozemo ne samo da slusamo vesti, vec i da gledamo vas TV program, pocinjemo da verujemo da nas svet nije bas sasvim ignorisao" - moglo se procitati u jednom pismu koje je u Vasington stiglo iz Nisa. "Hvala vam. Izgleda da ipak ima nade za demokratiju i u ovom nasem delu sveta".
Ima, medjutim, i nekih drugih reagovanja. Posle cetvoromesecne operacije proboja u informativni prostor Srbije, kontrolisani beogradski mediji poceli su prvo da demantuju - a potom i da ih sve cesce napadaju - TV program Glasa Amerike. Vasingtonskim kolegama, posle toga, nije potreban bolji signal da su profesionalno uspeli i da pogadjaju u pravu metu.

Pisma gledalaca

Za americki prozor u srpskom TV polumraku pare su se, medjutim, dosad obezbedjivale zahvaljujuci Milosevicevom produzenom zavrtanju elektronskih medija, kao i odjecima programa "Amerika zove Srbiju" medju onima na nasem terenu kojima je ta ovdasnja poruka prevashodno namenjena.

- Dobijamo u proseku dvadesetak pisama dnevno od gledalaca iz raznih krajeva, prevashodno iz Srbije. Sve cesci su i telefonski pozivi... Ako ima zamerki, to je onda samo zbog toga sto taj nas program traje samo pola sata. Ali, to je nas maksimum u ovoj situaciji, a i to je pitanje koliko ce se izdrzati, imajuci u vidu finansijske teskoce s kojima je kuca suocena - kaze nam na tu temu Maja Draker, urednik srpske redakcije ovog sad vec RTV programa Glasa Amerike za Srbiju i Crnu Goru. - Poslednja informacija govori da vec 16 privatnih lokalnih TV stanica preuzima nas program, s tim sto taj broj konstantno raste i verovatno ce biti prevazidjen kad ga budete pomenuli u "Nasoj Borbi".

Informativni TV program "Amerika zove Srbiju" sastavljen je od informacija, americkih reagovanja na zbivanja u SRJ (i, uopste, u bivsoj Jugoslaviji), kao i od - sto je moguce - vise kratkih intervjua sa ovdasnjim sagovornicima i gostima za koje se procenjuje da bi imali nesto da kazu o zbivanjima na nasem delu brdovitog Balkana.