REPORTER "NASE BORBE" ISTRAZUJE KADROVSKI SASTAV BEOGRADSKOG BUVLJAKA

Diplomci na trgovackom ispitu

Kadrovski sastav beogradskog buvljaka kvalitetniji je nego u mnogim firmama. Ovde rade: ekonomisti, elektroinzenjeri, pa i poneki bivsi direktor. "Nekada se radilo u firmama i zivelo se od toga pristojno. I da prostis, vodila se ljubav sa zenom. Sad me je i zena ostavila i sve zivo. Jedino mi je ovo ostalo", kaze Mihajlo pokazujuci na buvljak

Tatjana Ostojic

Komsije i sapatnici:
Sava Spasic i Mihajlo Vujkalovic

- Ma, ja vam kazem da nije ovog buvljaka bilo bi gladnih. Zahvaljujuci pijaci zivi 200.000 ljudi. Kakvi bi strajkovi bili u gradu, da ovaj narod nema gde da radi i zaradi. A nema tog coveka koji kaze da bi radije bio ovde, nego da prima normalnu platu u svojoj firmi i da vikend provodi sa svojom decom - najcesci su komentari skoro 90 odsto "radnika na buvljaku", zabelezeni prosle subote na najvecem otvorenom trznom centru u Novom Beogradu.

A dan je bio kakav "zaposleni" na buvljaku odavno nisu imali. Suncan, topao, s bezbroj "setaca", kako prodavci na pijaci zovu potencijalne kupce. Medjutim, i pored toga vecina "radnika na buvljaku", iako su mahom na prinudnim odmorima u svojim firmama ili su na buvljaku samo u slobodno vreme, nisu zeleli da pricaju za novinare. Odmahujuci rukom, uz opasku "ispituju nas kao da smo u policiji", prodavcu su ostali nemi za biko kakav razgovor na temu "gde ste zaposleni".

Retki su oni koji su hteli da pricaju, ali iz straha da bi zaposleni u pijacnoj upravi mogli sutra da ih uzmu "na zub" nisu zeleli da se predstavljaju. Samo mali broj "hrabrih" hteo je da kaze svoje ime.

- Pa, kad sam smeo da se slikam za "Studio B" mogu i za "Nasu Borbu" da kazem ime. Zovem se Dragan Zivanovic. U RK "Beograd" radim 27 godina, a na buvljaku od otvaranja. Ovde sam, mahom, subotom i nedeljom, a ako mogu, i radnim danom. Trenutno radim u firmi, ali kao da sam na prinudnom, jer nema plata vec sest meseci. Ovde uspem da zaradim samo toliko da prezivim. Ozenjen sam, imam dvoje dece, a supruga mi, na zalost, radi isto u Robnim kucama. Vecina ljudi koja ovde radi ima stalno zaposlenje, ali ne i platu. Mora narod da radi da bi preziveo - vajka se Zivanovic.

Tako je rukovodilac jedne drustvene trgovacke firme, koji je zeleo da ostane anoniman, uzeo neplaceno, jer "nije imao od cega da zivi".

Penzija na tezgi

- Moje kolege od avgusta prosle godine nisu primile plate. Imam ekonomski fakultet i radim u komercijali 22 godine. Na buvljaku sam od otvaranja, a to je vec 2,5 godine. Prodajem elektromaterijal, uredno vodim knjige. Tacno je da ovde moze da se mnogo vise zaradi nego u firmi, ali samo toliko da moze normalno da se zivi.

Njegov kolega, gradjevinski inzenjer, koji je na prinudnom odmoru u "Projekto-montazi", kaze da bi na poslu danas zaradjivao od 500 do 600 dinara mesecno. "Da mogu toliko para da zaradim u firmi, radio bih samo u preduzecu. Ali zasto neko da radi u firmi kad ovde moze da zaradi i deset mesecnih plata", pita se ovaj visokoobrazovani trgovac.

Da to nije tesko pokazuje primer njegovog "komsije" Save Spasica, koji je za poslednja dva meseca primio po, svega, 6,90 dinara.

- Na prinudnom odmoru sam od pre Nove godine u "Beograd-montazi". Tamo radim deset godina, kao elektroinstalater. Ovde radim od kada je pijace, cetiri-pet godina. Da mogu da zaradim u firmi, ne daj boze da bih radio ovde. Ovde uspem da zaradim za zivot jer da radim samo u firmi, ne bih imao ni za leba - kategorican je Spasic.

Prema njegovim recima ovde bogatih tesko da ima, a kao potvrdu toga njegov sused Mihajlo Vukalovic, kaze da je juce imao pazar svega 20 dinara, a danas je morao da plati ulaz 50 dinara.

"Radim u 'Grmecu', kao strugar 24 godine. Ovde pet godina, jos malo i penzija ce biti", sali se Mihajlo i dodaje: "Ovde sam svercer. Pogledajte", pokazuje na robu, "nema sta nema. Od slavina, cesmi, preko makaza za lim, kvaka, cetki za farbanje, bonseka, kablova. Radim kad mi treba lova. Petak, subota i nedelja. Na prinudnom sam odmoru, a u januaru sam primio 600 dinara. Zena mi radi u "Inos metalu", od januara je na prinudnom i ni dinara nije primila. Da mi je sad da vidim nekog ekonomistu koji bi to mogao da izracuna, kako moze da se zivi sa tolikom mesecnom platom i jos dvoje dece u skoli", skoro razjareno ce Mihajlo.

"Slobin vozac" radi na buvljaku
- Gde sam zaposlen, ne smem ni da kazem. Bolje da ne znate gde sam sve bio, a evo vidis dokle sam dosao - pokazuje na svoju malu tezgu sa baterijama "trgovac" na buvljaku.
- Vozio sam gore do vrha, gradonacelnika Beograda, predsednika Srbije, sve. I onda vidite, opet ce rukom anonimni prodavac. - Radio sam 26 godina u Gradskom komitetu. Kada se komitet raspao, prebacili su me u "Srbija-turs". U "Srbija-tursu" nemam ni 140 dinara platu, a mora se ziveti. Sest meseci sam na prinudnom, ne primam nista. Ovde uspevam da zaradim tek toliko da prezivim. Radim vec jedno tri meseca. Da u firmi mogu da radim, ovde ne bih nikada radio. Ko sto sam radio 26 godina. Ozenjen sam, imam dvoje dece, dva studenta, a supruga penzionerka. I ne moze da se prezivi, a svi traze da se plati na vreme, vajka se vozac, koji je kako sam priznaje vozio Slobodana Milosevica 4,5 godine.

Ni nedelje ni praznika

- Da mogu da zaradim u svojoj trafici, nikako, ni slucajno ne bih ovde radila. Molimo Boga da se buvljak zatvori, svi, kada bismo mogli da zivimo od plata. Jer kuci, s decom, nismo nikad. Stalno smo na putu, nocu pakujemo robu, danju prodajemo, opet nocu pakujemo. Putujemo, po tri dana smo na granici - rezignirano ce Julijana Vujaklija, koja je do pre dve godine radila na aerodromu, a onda otvorila trafiku.

Kako kazu trgovci na buvljaku ovde nema subota, nedelja ili praznika. Neki od njih po godinu dana nisu videli ostarele roditelje, jer propusten samo jedan dan na pijaci, suvise je veliki udar na kucni budzet.

- Ovde sam jer je plata mala. Primam oko 700 dinara iz dva puta. Radeci na buvljaku popuni se taj kucni fond, da moze da se prezivi - objasnjava Djordje Stefanovic, zaposlen u decjem vrticu u nabavci, koji je vec drugu godinu na buvljaku.

U njegovoj blizini sve i svasta, kako sam kaze, prodaje jedan elektrotehnicar.

- Trgovina mi nije zanimanje, ali prinudno smo svi to morali da naucimo. Radim u Saobracajnom institutu CIP, devet godina, a na buvljaku tri godine. Ne bih, sigurno, ovde radio da mogu da zaradim u svojoj firmi. Imam familiju, a samo sam ja zaposlen, pa sam morao da jos nesto radim.

Ali kako "priuceni trgovci" kazu, ne moze ovo svako da radi. Treba svako jutro uneti i izneti robu tesku i po sto, dvesta kilograma. Ali od necega se mora ziveti. A nekad, kako prica Mihajlo, radilo se u firmama i zivelo se od toga pristojno. "I da prostis, vodila se ljubav sa zenom. Sad me i zena ostavila i sve zivo. Jedino mi ovo ostalo", kaze Mihajlo, pokazujuci na buvljak.

Reket za kvadratni metar 250 dinara
"Ma, nesto je mnogo vaznije, u po glasa ce jedan trgovac na buvljaku", povlaceci reportera u stranu, "ovde mladici, njih stotinjak, svako jutro naplacuje Rumunima za mesto, od svega jednog kvadratnog metra 250 dinara. Ne retko Rumuni donose robu koja i ne vredi taj novac, pa nece da plate. Tako je nedavno jedan Rumun do Urgentnog centra izdahnuo", naglasava ovaj anonimni sagovornik.
U to se sa svih strana okupi jos par trgovaca, koji su hteli da iznesu svoje strahove.
- Ranije je dolazilo 15 autobusa s Rumunima, danas svega sedam-osam. Nemaju ljudi interes da plate i carinu i onda ovde jos da placaju reket - kaze drugi sagovornik. Treci na to dodaje: "Kada njih ne bude vise bilo, oni ce se okrenuti ka nama".
Ljudi pricaju da je dolazila i rumunska televizija i nakon toga su samo ucestale patrole duz ograde, prostora gde se Rumuni smeste. Ali to je bilo kratkog veka.
- I ovi iz pijacnog obezbedjenja su s njima. Sve oni to gledaju i nista. Tako uostalom oni i nama rade. Samo da ucestvujete u podeli mesta trebalo je 5.000 nemackih maraka. A kada se zna da ima 600 parking mesta i 1.500 tezgi, lako je izracunati kolika je to zarada - pricaju okupljeni trgovci.
Oni tvrde da se na novobeogradskom buvljaku obrne 1.200.000 nemackih maraka mesecno. Gde taj novac ide, niko ne zna.
- Mislili smo da ce nova gradska vlada nesto uraditi za nas, ali izgleda od toga nema nista. Strah nas je da ce reketasi uskoro krenuti na nas, pa kada nas vise ne bude ovde, zaredjace po kucama - kazu trgovci objasnjavajuci zasto su zeleli da ostanu anonimni.
Trenutno, prema njihovim recima, nema unosnijeg posla od rada na buvljaku.