Praznicna, 1. maj 1997. | |||
"KULTURA ZA NAROD" - SOCIJALISTICKI EKSPERIMENT U ZEMLJI SELJAKAPozdrav za druga Betovena
Ranije se radilo na podizanju elementarnog kulturnog nivoa, posebno medju decom i mladima. Danas je to potpuno zanemareno. Potencira se elitisticka kultura, odnosno kultura dostupna samo onima s finansijskom moci. Masa je prepustena medijima koji su izvan ozbiljne kulturne matice, kaze mr Trivo Indjic
Radovan KupresNeprevazidjeni ironicni humor Dusana Makavejeva mozda je dosegao vrhunac u jednom prizoru iz filma "Covek nije tica" - za nastup kostimirani filharmonicari kroz uzavrele, bucne proizvodne hale traze put do dvorane u kojoj ce, u cast nekog Dana fabrike, trudbenicima upriliciti malo simfonijske muzike. Da bi slika bila sto grotesknija, varnice zapale dugacku haljinu jedne od umetnica, a posto se od zujanja postrojenja nista ne cuje, sadrzaj dijaloga izmedju zbunjenog muzicara i zbunjenog radnika je titlovan. Otprilike, prvi drugom objasnjava sta mu treba i zbog cega je tu, ponavlja - Peta Betovenova... - a ovaj odgovara - To ne radimo - i nabraja brojne metalurske proizvode koje rade. Vlast koja je u ime proletarijata ovde "obavljala" diktaturu regrutovana je, uglavnom, iz redova onih koje Selenicevi junaci gradjani nazivaju zulukaferima i koji za Petu Malerovu vrcavo kazu - Kuj mi garantuje da nije cetvrta? Bio je to veliki socijalisticki eksperiment u zemlji seljaka, koje je, najpre, trebalo masovno pretvarati u proletere, u zemlji nepismenih, koje je sto hitnije, da bi se ispravile nepravde iz vremena nenarodnih rezima, trebalo uciniti prosvecenim, mada je medju glavnim laborantima bilo i onih s pedigreom iz starog drustva, koji su, valjda, bili svesniji od drugih vaznosti humanisticke misije koja se poduzima. Sve je bilo za narod, pa i umetnost za narod, kultura za narod. Sta je i koliko je prethodni sistem, odnosno prethodna elita (ako je prethodna) uspela da uradi na uterivanju kulture u masu ili mase u kulturu. I da li danas, posle visedecenijskog treninga, pripremljeniji ulazimo u novi drustveno-politicki hokus-pokus.
Nijedno selo bez Doma kulture- Kada je o omasovljenju kulture rec, mislim da je u proslom sistemu uradjeno dosta - kaze mr Trivo Indjic, sociolog, naucni saradnik Instituta za evropske studije. - Prihvacen je koncept takozvane prosvecene drzave, sto podrazumeva obavezno obrazovanje gradjana, podsticanje razvoja nauke i kulture. Stvorena je velika mreza kulturnih ustanova, pre svega onih cija je namena bila sirenje elementarne kulture. Skoro da nije bilo sela bez doma kulture.Mr Indjic, naravno, nije propustio da naglasi da je ceo razvoj bio u duhu zna se koje ideologije, usmeren na stvaranje podanika, poslusnog clana zajednice, koji ce bespogovorno da prihvati partijsku liniju. Ipak, sve vreme je, po njegovom misljenju, kulturnu politiku karakterisala ambivalencija. - S jedne strane, radilo se na usvajanju vrednosti nasledjenih iz gradjanske, burzoaske kulture, a s druge, tezilo se uspostavljanju autenticne socijalisticke kulture. Rekao bih da je prvi cilj ostvarivan s vise uspeha. Interesantno je da je Drzavni izdavacki zavod Jugoslavije, DIZJUG, 1945. godine prvo objavio Fildinga, a ne Marksa ili Engelsa. Sistem je bio otvoren za tzv. uvezenu gradjansku kulturu koja nije imala neposredan ideoloski znacaj, ali su se pod cenzurom nalazili domaci stvaraoci. Na nasem terenu se tezilo svojevrsnoj agitpropovskoj kulturi. No, nezavisno od sadrzaja koji su sireni, prisutnog ideoloskog kica, stvorena je infrastruktura za omasovljenje kulture. Imam utisak da sadasnja vlast unistava tu institucionalnu bazu, sve ustanove se komercijalizuju, prostori namenjeni kulturi se pretvaraju u kafane i trzne centre. Ranije se radilo na podizanju elementarnog kulturnog nivoa, posebno medju decom i mladima. Danas je to potpuno zanemareno. Primera radi, u celoj zemlji imamo samo pet pozorista za decu. Potencira se elitisticka kultura, odnosno kultura dostupna samo onima sa finansijskom moci. Clanarina u Univerzitetskoj biblioteci je 80 dinara, sto je preskupo za vecinu profesora i studenata. Masa je prepustena medijima koji su izvan ozbiljne kulturne matrice, kaze mr Trivo Indjic.
Kampanja do kampanjeDr Milena Dragicevic-Sesic, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, primecuje izvestan kontinuitet u kulturnoj politici u celom posleratnom periodu. - Sve vreme se islo iz jedne kampanje u drugu, bez jednog osmisljenog programa. Decentalizacija, demetropolizacija, "Svakom selu biblioteka"... Najveca koncentracija tih akcija bila je 60-ih godina, a sve se neslavno zavrsilo Kongresom kulturnih akcija. Neslavno zato sto su najznacajniji akteri tog Kongresa politicki proskribovani kao liberali. Nakon smene liberala, pocinje era sizovske kulture, govorilo se o kulturi u udruzenom radu. Izmisljani su novi termini, a ne koncepti. Sve do poslednje kampanje "Lepse je s kulturom". Ona je bila srednjeklasno umivena, bez eksplicitne ideologije. Medjutim, nacin je razlicit, a sustina ista.Karakteristicno je, kako kaze dr Dragicevic-Sesic, da nikada, ni posle jedne od tih velikih akcija niko nije polagao racuna, nisu vrsene ozbiljne analize rezultata. - Bitno je uociti razliku izmedju stavova rezima prema kulturnoj politici okrenutoj unutra i prema onome sto je bilo predvidjeno za predstavljanje svetu. Rezultati na domacem terenu, u masi, bili su uglavnom losi, dok je u domenu elitne kulture bilo vrhunskih dometa. U sferi dostupnoj jednom uzem krugu intelektualaca i stvaralaca bilo je slobode, iznenadjujuce velike u odnosu na Istok, kaze dr Milena Dragicevic-Sesic. Zbog toga su i podsticane velike medjunarodne manifestacije, festivali poput Bitefa; rezim se i na planu kulture trudio da dobije medjunarodnu legitimaciju. Iz istih razloga se i u politici insistiralo na Pokretu nesvrstanih.
Elita i masaDakle, sve tezeci besklasnom drustvu, projektanti nase politike ni u kulturi nisu uspeli da umanje jaz izmedju elitnog i masovnog. No, i ako se slozimo da nam je opsti kulturni nivo prilicno nizak, a verovatno kao nacija nismo ni na visokoj fiskulturnoj razini, ipak su kultura i sport jedina polja s kojih danas mozemo nesto da izvezemo u Evropu - kaze dr Branko Prnjat, profesor Fakultata politickih nauka i Fakulteta dramskih umetnosti, vise gledajuci ka buducnosti nego u ono sto smo do sada uradili ili propustili da uradimo.Tek sto smo zaboravili na obecavani svedski socijalizam, a profesor Prnjat opet ukazuje na skandinavsku idilu: "Svedska ili Finska kulturu ugradjuju kao ugaoni kamen drustvenog prosperiteta i njihove kulturne politike bi mogle biti izuzetno podsticajne za nas". Dok pokusavamo da uhvatimo duh(a) novog (trzisnog) vremena, zgodno je da imamo na umu kako pronicljivo je trziste okarakterisao Oktavio Paz, a na sta se pozvao g. Prnjat. "Trziste je bez sluha za estetske vrednosti". Ipak, nas sagovornik tvrdi: "Moc duhovnosti superiornija je od svake druge moci i zato prvorazredni cilj nase kulturne politike vidim u naporu da se ocuva nacionalni kulturni identitet, razvije komunikacija sa svetom, podrzi ohrabrujuca plima kreativnosti koju donose nastupajuce generacije". Amin! Ili, neka tako bude!
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |