KAKO JE LJUBISA RISTIC OSVOJIO SUBOTICKU SINAGOGU

Suboticka sinagoga koriscena je sve do sredine osamdesetih manje-vise u granicama prestojnosti, sve dok se u ovom gradu nije pojavio Ljubisa Ristic sa svojim "kulturno pozorisnim eksperimentima" posle kojih je ostecena kupola sinagoge, izrovan travnjak ispred nje

Larisa Inic

Kada je pre nekoliko godina u nedeljniku NIN objavljen poveci intervju sa u to vreme poznatim jugoslovenskim pozoristnim rediteljem, a danas liderom JUL-a Ljubisom Risticem pod naslovom "Ja sam banda crvena", jedan postariji suboticki gospodin jevrejskog porekla, nedvosmisleno je prokomentarisao i tekst i naslov recima: "Znali smo druze Risticu, znali smo".

Ovakva reakcija, zagonetna je samo za neupucene. Suboticanima koji su na sopstvenoj kozi iskusili "Kulturnu revoluciju" Ristica - umetnika, sve je bilo jasno.

Uvod mozda i nije najprikladniji za pricu o sudbini jedne od najlepsih svetskih jevrejskih bogomolja suboticke sinagoge, ali je nezaobilazan u razotkrivanju istine o "mimohodu" - po pravilu tihom i postojanom - jevrejskog naroda na ovim prostorima, od 7. avgusta 1775. godine kada je Jakobu Herseiu izdata prva doduse privremena dozvola za nastanjivanje u Subotici, do danasnjih dana.

Prica o subotickim Jevrejima osobena je i poucna, ali i tipicna za sudbinu ovog naroda na bilo kom drugom prostoru staroga pa i novog sveta. Suboticki Jevreji obelezili su znacajan deo gradske istorije od sredine 18. veka naovamo bilo da je rec o kulturnom, privrednom ili drustvenom razvoju Subotice.

Suboticka sinagoga ima po mnogo cemu znacajnu i predistoriju i istoriju. Jevreji su do njenog podizanja 1902. godine, obrede vrsili u bogomilji u Sumskoj ulici, ali su ekonomskim jacanjem ovog dela stanovnistava (pocetkom ovog veka medju 184 najbogatija Suboticanina bilo je 30 Jevreja) sazreli i uslovi da se u centru grada podigne "hram iznad svih hramova".

Graditelji sinagoge su bili Marcel Komor i Deze Jakob, majstori svog posla, koji ce se nesto kasnije legitimisati i podizanjem cuvene Gradske kuce, a projekat je za to vreme bio izuzetno neobican, jer je zaobisao do tada aktuelnu konzervatisticku arhitektonsku skolu. Tako je u kamen temeljac poznatog hrama "ugradjena" i ideja madjarske arhitektonske i druge secesije, mada je veoma malo ili gotovo u najmanjoj meri izneveren osnovni koncept izgradnje "jevrejske crkve" sto je naravo podrazumevalo duboko postovanje kultnih obicaja.

Zato je sinagogu natkrilila kupola u obliku satora /sator sedam zaveta/, postavljena nad osmostranim tamburom, dok cetiri sporedne kupole u sebi sadrze manje veoma izduzene osmostrane delove, prekrivene crepom.

Izuzev umetnicke, estetske i materijalne vrednosti, objekat je u konstruktivnom pogledu jedinstven i veoma redak u nasim krajevima.

- Sinagoga je trenutno u gradskom posedu, imamo dokument Svetskog fonda za zastitu spomenika kojim se Suboticka sinagoga svrstava medju 100 najbitnijih jevrejskih spomenika sirom sveta, a spominje kao deseta i po prioritetu zastite i neophodnosti obnavljanja. Postujemo i stiticemo njen istorijski znacaj. Odredili smo namenu objekta po dva kriterijuma, verskom i kulturnom, s tim, da njen kulturni znacaj treba protumaciti kao izuzetnu pogodnost sinagoge za odrzavanje koncerata klasicne muzike - kaze gradonacelnik Subotice Jozef Kasa.

Ogradu gradonacelnika Jozefa Kase, da se sinagoga moze koristiti samo u izuzetno znacajnim prilikama za kuturne dogadjaje, treba protumaciti i kao otklon od ne tako daleke proslosti kad ovo pravilo nije postovano.

- Sve je manje-vise bilo u granicama pristojnosti do sredine 80-tih godina, kada se u Subotici pojavio proterani pozorisni pustinjak Ljubisa Ristic. Posto njegovi "kulturno pozorisni eksperimenti" nisu prosli u Sloveniji i Hrvatskoj, potpomognut lokalnim politicarima Ristic se pojavio u Subotici sa iskljucivim zadatkom da "prodrma ovu ucmalu sredinu" - priseca se dolaska Ljubise Ristica u Suboticu Milenko Popadic, dopisnik "Ekspres Politike" i jevrejski zet.

Ristic je ovakav zadatak "prodrmavanja" Subotice radikalnim kulturnim reformama, shvatio bukvalno, pa se, posle nemarnog osvajanja zgrade isto tako vaznog zdanja Narodnog pozorista dao u poteru za novim mestima dokazivanja "efekata"svog pozorisnog tragalastva. Tako je krajem osamdesetih na red dosla i jevrejska bogomolja, kojom su defilovale Risticeve avangradne pozorisne cete. U jednoj pozorisnoj predstavi, primera radi, sinagogom je "projezdio" konjanik pod kojim je zivotinja izvrsila veliku nuzdu, a za malu se pobrinuo jedan Risticev glumac.

Risticevoj navadi da tamo gde god mu se ukaze zgodna prilika, podize podove ispod sedista / i naravno sama sedista/ na srecu Suboticka sinagoga uspesno je odolela. Razlog je prost, "cupanje" sedista kao u Narodnom pozoristu nije bilo moguce posto su bila zabetonirana.

Golema steta pricinjena je i restauriranoj kupoli posto je jos vlazan materijal Ristic poceo zagrevati desetinama termoakumulacionih peci, a tek revitalizovani travnjak oko sinagoge izrovali su Risticevi kamioni i autobusi kojima su prevozeni gledaoci na "nevidjena" suboticka pozorisna cuda.

Subotica je tako i pre Zemuna, u kome Vojislav Seselj najavljuje pretvaranje sinagoge u ugostiteljski objekat, osetila pogubnost uvezene kulturne politike. Ljubisa Ristic i Vojislav Seselj, kazu ovde, oduvek su i bili na istom poslu, samo u dve na prvi pogled razlicite firme.