POLITIKA (NE)KULTURE ILI DA LI JE VLAST NAJVECA SVETINJA

Na natpisu iznad ulaza u zemunsku sinagogu, koja treba da bude pretvorena u kafanu, pise na hebrejskom:. "Nacinite mi svetinju". Za izvodjenje bilo kakvih intervencija na sinagogi potrebna je dozvola Zavoda za zastitu spomenika kulture, ali je sadasnja opstinska vlast nije trazila. Da li je magacin "kulturnija namena" od kafane

Tatjana Kovacevic

Majstori i svetinja: Sinagoga u Ulici rabina Alkalaja

Za one koje interesuje, kao i za one druge, od predsednika Saveza jevrejskih opstina Ace Singera saznali smo da na natpisu koji se nalazi iznad ulaza u zemunsku sinagogu u Ulici rabina Alkalaja pise: "Nacinite mi svetinju". Funkcioneri opstine Zemun, od kojih se ne mora zahtevati da znaju hebrejski jezik, izdali su sinagogu u zakup i ocekuju da i novi vlasnici, a bogami i oni sami, zarade lepe pare, koje ce se, eto, vratiti svim gradjanima Zemuna. Naravno, javili su se i oni koji ne misle da bi sinagoga trebalo da postane kafana. Svi ostali.

Predsednik Saveza jevrejskih opstina Aca Singer uputio je 18. februara pismo Opstini Zemun sa molbom da se zemunska sinagoga ne pretvori u kafanu, a 24. februara su ponudili da u zamenu za sinagogu daju neke druge zgrade koje posuduju u Zemunu. Predsednik Opstine Zemun Vojislav Seselj i Tomislav Nikolic, direktor JP"Poslovni prostor Zemun" primili su predstavnike zemunskih Jevreja 7. marta i tom prilikom su rekli da nece zuriti sa izdavanjem sinagoge. Ipak, sinagoga je izdata vec 10. marta, a radovi na njoj su uveliko u toku.

"Ovo je bio kratak istorijat dogadjaja oko sinagoge u Zemunu koja za preostale Jevreje u Srbiji ima ogroman znacaj", govori za "Nasu Borbu" Aca Singer, predsednik Saveza jevrejskih opstina. "Sinagoga za nas ima ogroman znacaj i mi smo hteli jednim normalnim putem da zamolimo nadlezne u Opstini Zemun da se ona ne pretvori u kafanu. Niti smo hteli da pravimo galamu, niti da zahtevamo bilo sta. Jednostavno smo zamolili", kaze Singer. "Medjutim, vidite sta se dogodilo. Sada koriste sinagogu da bi preko nasih ledja optuzivali jedni druge."

"Sinagoga u Zemunu za Jevreje ima ogroman znacaj zato sto je u njoj rabin Alkalaj prvi izgovorio znacajne reci o povratku Jevreja u njihovu Svetu zemlju. To je Alkalaj ucinio pre Teodora Hercla, koji vazi za osnivaca modernog Cionistickog pokreta. U Zemunu su ziveli cak i preci Teodora Hercla. Mislim da su ovi razlozi dovoljni da shvatite kakav znacaj ima sinagoga za Jevreje", kaze Singer.

Aca Singer objasnjava i uslove pod kojima je sinagoga "prodata" Opstini Zemun. " Do 1962. godine Jevrejska opstina je izdavala Opstini Zemun sinagogu zato sto nismo imali para da je odrzavamo i zato sto je bilo sve manje i manje Jevreja. Nakon toga sinagoga nije "nasilno" prodata tadasnjoj vlasti, kako se to sada interpretira, ali jeste za jako male pare", kaze Singer. "Novac koji smo od izdavanja primali od Opstine Zemun davao se socijalno ugrozenim i siromasnim Jevrejima. Izmedju ostalog, i Danilo Kis je dobijao neku malu pomoc", kaze Singer.

"Najvaznije je to da smo mi imali dogovor sa prethodnim vlastima da se sinagoga koristi iskljucivo u kulturne svrhe, i svi su se tog dogovora pridrzavali sve do ove nove vlasti u Opstini Zemun", kaze Singer. "Ova sinagoga je sagradjena 1850. godine na temeljima porusene sinagoge iz 18. veka, i posle Drugog svetskog rata imala je razne namene, ali kafana nikada nije bila. Ona je za nas svetinja i zato sto je samim cudom spasena u Drugom svetskom ratu od ustasa koji su mnoge druge sinagoge srusili."

U pismu koje je Zavod za zastitu spomenika kulture Beograda poslao Singeru stoji da je sinagogi namenjena uloga koncertne sale, i zbog njenog izgleda i zbog dobre akustike. "Sinagoga je retko sacuvani jevrejski spomenik u Zemunu, u kome su Jevreji bili znacajna etnicka grupa, koja je uticala na privredni i drustveni razvoj starog jezgra Zemuna. Sinagoga je vrednovana i kao kulturno- istorijska vrednost", stoji jos u pismu koje je Zavod uputio Savezu jevrejskih opstina. Aleksandra Dabisic, istoricar umetnosti iz Zavoda kaze da ne znaju koja se vrsta gradjevinskih radova sada vrsi u sinagogi, ali da je za izvodjenje cak i onih najmanjih intervencija potrebna saglasnost Zavoda. "Odredjeni stepen sanacije jeste bio potreban, posto je sinagoga jedno vreme sluzila cak i kao magacin. Medjutim, sadasnja opstinska vlast u Zemunu nije ni trazila, ni dobila potrebnu dozvolu.

Predstavnici Saveza jevrejskih opstina zamolili su i vladiku Lavrentija da se zalozi kod Vojislava Seselja da sinagoga ne postane kafana. "Razgovarao sam sa predsednikom opstine Zemun i tada mi je on jednostavno rekao da je sinagoga opstinsko vlasnistvo, i da Jevreji mogu da vrate novac kojim je kupljena i tada ce sinagoga ponovo biti njihova. Nije rekao koja je to suma, ali je bio izricit da je sinagoga sada vlasnistvo Opstine", rekao je vladika Lavrentije. "Ja sam dosta dugo ziveo u inostranstvu i znam kako je tesko kada ste nacionalna manjina. Zato sam prihvatio molbu predstavnika Saveza jevrejskih opstina da razgovaram sa Seseljem. Kao svesteno lice takodje mislim da ne bi smeo nijedan sakralan objekat da menja svoju namenu", rekao je vladika Lavrentije.

Vojislav Seselj je jasan. Sinagoga je sada njihovo vlasnistvo, dedovina sta li, i opstina moze sa njom da radi sta hoce. Zalbu jevrejskih opstina su na poslednjoj konferenciji za stampu okarakterisali kao "bezobrazluk", a posetu gradske inspekcije iskoristice za jos jednu hajku na Zorana Djindjica. Sve opozicione stranke reagovale su blago negodujucim saopstenjima. Zavod za zastitu spomenika kulture moze, takodje, samo da negoduje i nema nikakve mogucnosti da bilo sta spreci.