Praznicna pesma prvomajske kvocke

Velimir Ilic

"Drugarska se pesma ori, pesma koja slavi rad..."

U ovoj zemlji, fakat, nikad nije nedostajalo pesme. Jer, znate vec ono: pesma nas je odrzala, njojzi hvala, od epskih deseteraca i partizanskih pobednickih rima do Cece, Brene, Perse i Milese. Hleba i igara, jezednevno, da zivi ovaj narod.

A rad? E, tu vec ne stojimo bas najbolje. Ili, iskrenije receno - najbolji smo, narocito ako slaveci rad praznujemo neradom.

A kalendar, nas usud, u svakoj prilici nam ide na ruku: dan posle secanja na Hristovo vaskrsnuce - idealan za odmor bogobojazljivih pristalica nerada i pridruzenih novovernika; pripreme za Prvi maj - rekreativna poseta radnom mestu (za one koji ga, uopste, imaju); Prvi maj, medjunarodni praznik rada -necemo valjda mimo sveta koji drzi do ozbiljnih datuma, dakle - neradno; petak kao idealan dan pripreme za vikend - postpraznicna nirvana uz izvesne kolicine sode bikarbone i eventualno zaostalog rasola; vikend - zna se, i Gospod je sebi odredio dan za odmor. Sve u svemu, sto bi rekli zagovornici evolucije - rad je od majmuna stvorio coveka, a da ga rad ne bi i ubio - odmor je neophodan.

Uostalom, nismo li upravo mi patentirali agregatna stanja rada zvana prinudni odmor, neplaceno odsustvo, placeni odmor i slicne neradne varijante prosirene reprodukcije u zemlji ekonomskog prosperiteta, poznatoj po predsednickom triptihu "Mir, Prosperitet i Borba Protiv Kriminala". I nije li, kad za to bese nacionalni interes, Predsednik rekao: ako ne znamo da radimo bar umemo da seratujemo.

E, sad znamo sta nam je nasa borba dala.

Kao sto nam je Njihova borba dala dane ustan(a)ka. I Dan Republike, toliko omiljen medju generacijama posleratnih revolucionara, trudbenika i njihovih naslednika da ga sa nadljudskim naporima zadrzasmo i u godinama raspleta. I posle raspleta, ako bude trebalo.

Jer, nama republika i federacija nikad dosta, narocito ako su garnirane praznicima i danima drzavnosti, od AVNOJ-a do nasih dana, sve u slavu i cast zaslugama pokoljenja i potomaka. Vazno je da bude svecano. Prosperitet je nase drugo Ja. A nicim izazvane sankcije samo su nas, na tren istorije, omele u ataku na svedski standard do kojeg put vodi kroz spanska sela. Blagodareci mudroj i doslednoj mirotvornoj politici nismo ucestvovali u ratu pa nam je lakse da nastavimo tamo gde smo stali, vrativsi se decenijama unazad.

Molim lepo - u zelezarama ce nicati pecurke posle kise obecanja; kad bude trebalo u Turiji, po prvi stopedeseti put, ima da otvorimo novootkriveno nalaziste nafte i naftnih derivata da bi "venama ove zemlje" tekao benzin blagodareci kojem cemo jezditi brzim putevima u automobilima sumadijske klase (ako nam se ne smiluju "Hjundai", "Pezo", "Reno" ili neki slican izdanak trulog kapitalizma).

Posta ne mora biti nasa - prodacemo je i kupiti telefone da se medjusobno bolje cujemo jer svi drugi su vec culi za nebeski narod.

Privatizacija ce posluziti da drzavni i javni privatnici dobiju sve sto moze posluziti za ispisivanje novih stranica dnevnika socijalizma sa cvetom u kosi. Kad jednog dana postenim radom svi postanu predsednici njihova deca ce dobiti svoj radio (ne radio) i auto (vozio ne vozio), i fri sop ako treba. Sverc i siva ekonomija bili su samo nuzno zlo u prelomnim trenucima nase novije i, takodje, nicim izazvane istorije i prvobitne akumulacije kapitala - nas osnovni moto je uvek bio rad, rad i samo rad. Zato ce se ubuduce sve ulice zvati Radnicka Jedan, Dva, Tri , Radnicka Beskonacna... jer nam nisu potrebne ni sumnjive ni osvedocene istorijske licnosti, likovi, grupe i pojedinci, nacionalna i ostala pomirenja - sve ce nas pomiriti Rad.

Ukinucemo i Prvi Maj ako bude trebalo jer mi radom dokazujemo raznim majmunima i Darvinu da je nebeski narod postojao mnogo pre rada.

Nebeski narod je izmislio rad.

Sve ostalo su izmislili drugi. I praznike su izmislili drugi - mi ih samo koristimo jer smo, takodje oduvek, bili deo Evrope i sveta. I to je samo nas ustupak da bi se oni osecali delom medjunarodne zajednice koja postoji da bi joj mi pripadali. I nije vazno da li je starija kokoska ili jaje.

Nasa prvomajska kvocka lezi na jajima rada. Mi smo izmislili rad koji nas je stvorio. Kvocka je nasa. Ko radi ne boji se gladi. Ako budemo gladni ubicemo kvocku i nahranicemo gladne. Imali smo, secate se, strasnog deviznog petla. I deviznu kvocku. Tad smo umeli da imamo i zato se nemojte cuditi sto sad ne umemo da nemamo. Za sve su krivi gramzivi Baja Patak i njegovi ideoloski sestrici Raja, Gaja i Vlaja.

Ono o radu i ratovanju vise ne vazi. Mir nema alternativu. Ni rad nema alternativu. I zato, u to ime, slavu i cast - ziveli svi praznici koje cemo iskoristiti da nasim neprijateljima svih boja i lakova pokazemo sta nam znaci rad.

"Drugarska se pesma ori..". Pevajte, s praznikom na usnama i radom u srcu. Jer, praznici su samo smisao rada.