KATASTROFALNI REZULTATI CRVENO-CRNE VLADE

I dok premijer Mirko Marjanovic i dalje sprovodi svoju znamenitu politiku “valutne i cenovne stabilnosti", radikalski ministri nisu ostvarili ni mrvu od svog liberalnog ekonomskog programa, niti od mnogobrojnih predizbornih obecanja

Jasna Kesic

Na ekonomskom planu ova godina zastrasujuce podseca na 1993. Kao i te nezaboravne godine proizvodnja pada, padaju izvoz i uvoz, a rastu samo cene i inflacija. U poslednjih nekoliko meseci cene prosecno mesecno rastu oko pet odsto i ako se tako nastavi, to ce na godisnjem nivou biti oko sto procenata. S obzirom na zaboravljene reforme u privredi, sankcije, ogroman trgovinski deficit i nepoverenje porizvodjaca koji su vec poceli anticipirano da podizu cene, inflacija bi lako mogla da pocne ubrzano da raste. Daleko bilo...

Odmah sutradan nakon objavljene devalvcije (2. aprila) Vlada Srbije je saopstila da je “promena kursa dinara pracena celovitim i konzistentnim paketom mera u svim oblastima ekonomske politike". I dalje da ce promena kursa, zajedno sa pratecim merama, doprineti “povecanju izvoza i proizvodnje, konkurentske sposobnosti nasih proizvodjaca, smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, smanjenju poreskih opterecenja privrede i urednijem izmirivanju penzija i socijalnih davanja. To ce, uz novu valutnu stabilnost i dalju stabilnost cena, rezultirati brzim privrednim rastom, povecanjem drustvenog proizvoda i standarda gradjana". Ni jedno jedino od svih tih obecanja se za tri meseca nije ostvarilo. To je vec mnogo puta vidjeno u prethodnom cetvorogodisnjem mandatu Mirka Marjanovica cije je drugo ime “valutna i cenovna stabilnost".

Umesto obecanog povecanja izvoza sto je trebalo da usledi zbog obezvredjivanja dinara za 82 odsto, doslo je do njegovog pada. Za prvih pet ovogodisnjih meseci on je podbacio oko 20 procenata u odnosu na planirani, a trgovinski deficit vec premasuje milijardu dolara. Strucnjaci procenjuju da je nerealno ocekivati da ce se ostvariti planirani ciljevi u spoljnotrgovinskoj razmeni do kraja ove godine, pa se namece pitanje ko ce i odakle pokriti ogromni trgovinski deficit.

Na konferenciji za stampu koju su ministri Vlade Srbije odrzali 22. maja, Jovan Babovic, ministar poljoprivrede je izjavio da se od izvoza poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini ocekuje devizni priliv od oko 600 miliona dolara. No, stvarnost je sasvim drugacija. Za prvih pet meseci ispunjeno je samo 21,3 odsto (skromnih 139,1 milion dolara) od planiranog, tako da su poljoprivreda i prehrambena industrija dozivele pravi kolaps u spoljnotrgovinskoj razmeni. U maju je izvoz u punom smislu reci bio tragican i iznosio je samo 13,3 miliona dolara, sto je apsolutno najmanje u citavom periodu nakon ukidanja onih prvih sankcija. Cak je i u agraru ostvaren ogroman trgovinski deficit od 119,3 miliona dolara.

U stodnevni bilans ove vlade spadaju i izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak gradjana kojima se opterecenje od 1,24 dinara na svaki dinar isplacene zarade smanjuje na 0,98 dinara, sto je u proseku rasterecenje za oko 15 procenata. Strucnjaci ocenjuju da to nije nekakav uspeh, jer je rasterecenje prililcno malo. Nije postignut ni glavni cilj da penzijski, zdravstveni i socijalni fondovi budu puniji, vec ce od svega koristi videti samo oni sa velikim platama koji ce placati manji porez na njih. Ministar za finansije Borislav Milicic je ocenio da je tim izmenama “ucinjen prvi korak ka reformi poreskog sistema" i najavio novi set mera iz oblasti poreske politike koji ce srpska vlada usvojiti do 5. juna. Najavljeni rok je prosao, a od obecanih mera jos nema nista. Mozda je ministar mislio na 5. jun iduce godine?

Za sva ova “ekonomska dostignuca" zasluga pripada pre svega levoj koaliciji, dok su radikali tu vise posluzili kao ukras. To se moglo i ocekivati u prvih sto dana, jer oni nemaju administrativnog iskustva u tome kako vlada donosi odluke, niti u svojim redovima imaju veci broj ekonomskih strucnjaka. Tu su samo Jorgovanka Tabakovic i Zoran Krasic. Zato su se oni vise bavili politickim stvarima kao sto su Kosovo i Zakon o univerzitetu, a rezultati na oba polja su katastrofalni. U juznoj pokrajini se rat rasplamsava, dok su prvi rezultati novog Zakona o viskom skolstvu to sto su univerziteti i fakultetu sirom Srbije dobili rektore i dekane po meri Mire Markovic i Dvora i sto je Vojislav Seselj postao clan upravnih odbora gomile fakulteta i instituta. Najvazniji posao, zbog koga je zakon najverovatnije i donet, tek treba da obavi nova vladajuca “komesarska" struktura na univerzitetima, a to je cistka nepodobnih nastavnika i saradnika. Srbija ce na kraju milenijuma ponovo videti kako to izgleda kad uskoro pocne potpisivanje ugovora.

Od silnih predizbornih obecanja SRS u protekla tri meseca nije ostvario ni jedno jedino. Sta vredi sto su cak i neki ugledni ekonomisti sasvim suprotne politicke orijentacije ocenili da je ekonomski program SRS liberalan i neuporedivo bolji od espeesovog, kad je on samo mrtvo slovo na papiru. Posebno su dobro ocenjena njihova resenja koja se odnose na privatizaciju putem vaucera, na sanaciju i rekonstrukciju bankarskog sistema, isplatu stare devizne stednje, servisiranje spoljnog duga, obnovu kapitala itd. Vreme ce vrlo brzo pokazati da li je taj liberalni program samo jos jedna demagoska parola.

Najistinitiju stvar je ipak rekao Mirko Marjanovic u svom inauguracionom govoru pred ponovni izbor za srpskog premijera kada je obecao da se nista nece menjati u odnosu na njegov prethodni mandat. I nije se promenilo, sem na gore. On je istakao i da ce nova vlada “nastaviti s politikom privrednog rasta, stabilnosti i reformi" i jedina nevolja u celoj stvari je sto sve to postoji samo u Drugom dnevniku RTS.