AMERIKA I KOSOVO: RASPRAVA U POTKOMITETU ZA EVROPSKE POSLOVE KOMITETA ZA SPOLJNE POSLOVE AMERICKOG SENATA (1)

Postoje dokazi da se demokratska opozicija u Srbiji, koja je tako efikasno bila podeljena i potlacena, ponovo uspravlja. Vreme je da se okonca nekaznjivost za Milosevica

Krajem prosle nedelje, 24. juna, u potkomitetu za evropske poslove komiteta za spoljne poslove Senata SAD odrzana je ponovna rasprava o Kosovu. U svojstvu svedoka na njoj se pojavio ambasador Morton Abramovic, a govorili su jos i Robert Dol i senator Alfons D’Amato. U raspravi koja je sledila govorili su senatori Gordon Smit, Dzozef Bajden, Kristofer Dod i Pol Kaverdel. Govorilo se o tome kako senatori vide polozaj i ulogu NATO u pitanju Kosova. “Nasa Borba" ce u narednim brojevima objaviti tu raspravu kao sto je to ucinila i sa prethodnom raspravom u istom odboru.

Senator Smit: Ova rasprava o Kosovu dolazi u pravo vreme i znacajna je posto nasa zemlja pocinje da definise svoj odgovor na sve holokauste naseg vremena, bilo da cemo ili ne odgovoriti prekasno, premalo, sve na ustrb ljudskih zivota ili cemo pokusati da ucinimo nesto afirmativno sada kako bismo pokusali da vratimo ljudskost. To je pravo pitanje pred nasom zemljom u savezu s NATO i nasim saveznicima. Izvinjavam se nasim sagovornicima zbog kasnjenja s pocetkom. Niko od senatora Dola ne poznaje bolje kako glasanja uticu na ovakve rasprave. To dobro zna i senator D’Amato. Upravo su nam se pridruzili i senator Kaverdel i gospodin Bajden. Zamolicu senatora D’Amata da pocne.

Senator Alfons D’Amato (republikanac iz Njujorka): Gospodine predsedavajuci, danas sam Senatu podneo rezoluciju u kojoj se kaze da Sjedinjene Drzave imaju razloga da veruju da je Slobodan Milosevic iz Savezne Republike Jugoslavije pocinio ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid i da bi Medjunarodni tribunal za zlocine u bivsoj Jugoslaviji trebalo da ga javno optuzi. Zaista mi je zao sto mu mi pripisujemo titulu predsednika. Mislim da je to neshvatljivo i zao mi je sto mu se u rezoluciji obracamo na taj nacin. Ali, to je samo zbog identifikacije, jer, gospodine predsedavajuci, ne mogu da zamislim goru osobu koja je ucinila vise zla, vise unistavanja ljudskih zivota od Milosevica. To je zaista tesko zamisliti u ovom vremenu. On je sigurno u rangu s Pol Potovima sveta.

Za ovu rezoluciju cemo traziti saradnju i nadam se da cemo postici jednoglasno izglasavanje i da ce svi clanovi Senata ovo prihvatiti u bliskoj buducnosti. Milosevic je uzrok nevolja na Kosovu. Njegova je politicka ambicija bila da stvori Veliku Srbiju. On je potpirio vatru etnicke mrznje koja je prerasla u plamen u Bosni u kojem su izginule stotine hiljada ljudi i raselila milione, milione ljudi. I tesko je verovati da bismo mi dozvolili da se to desi u ovoj eri, u ovom vremenu, u tom delu sveta. On je na talasu mrznje dosao do politicke vlasti i onda se ogradio od ultranacionalista ciju je pomoc iskoristio. I od tada je koalicija njegovih protivnika poznata kao “Zajedno" odrzala velike ulicne demonstracije u Beogradu, pokusavsi da ga natera na ostavku.

Miloseviceva stranka je izgubila znacajne lokalne izbore sirom Srbije, a da bi usporio ovu plimu opozicije, on se sada vratio ultranacionalistima koje je nekad napustio i albanskoj vecini na Kosovu uskratio smanjivanje pritiska od strane tlaciteljske policijske drzave koju je stvorio. Milosevic se izgleda nadao da ce ovi potezi dovesti do nasilnog odgovora albanske vecine na Kosovu da bi on to ponovo iskoristio da podeli i potisne opoziciju kod kuce.

Pa, dobio je ono sto je trazio i sada koristi etnicku mrznju prema albanskoj vecini na Kosovu da bi ucvrstio svoju bazu vlasti. Sjedinjene Drzave su se prema njemu do sada odnosile kao prema nezamenljivoj osobi - sto je uzasna politika, politika koja propagira prezir prema svemu onom sto nije prava moc. Milosevic je smatran kljucnim igracem bez koga ne bi bilo mira u Bosni i bez koga ne bi moglo da dodje do mirnog resenja na Kosovu.

S njim smo stalno razgovarali i, nazalost, davali mu sve pocasti kao sefu drzave. Gospodine predsedavajuci, vreme je da se prizna ko i sta je on i da se svetu objasni da ga smatramo licno odgovornim za sukob na Balkanu. Vreme je da se okonca nekaznjivost za Milosevica. Moja rezolucija poziva Sjedinjene Drzave da Medjunarodnom tribunalu za zlocine predaju sve informacije koje posedujemo, a koje bi mogle da posluze kao dokaz protiv Milosevica, da se radi na njegovom hvatanju i sudjenju pred Tribunalom. O ulozi Milosevica najpre u bosanskom, a sada i u kosovskom sukobu ima dovoljno dokaza. Njih su prikupili i analizirali medjunarodni strucnjaci za pravo i po njihovom misljenju vec ima dovoljno dokaza da se podrzi javna optuznica. Medjutim, ima razloga da se veruje kako vlade koje zanimaju balkanski sukobi imaju jos informacija koje, uprkos obavezi da podrze Tribunal, nisu dale tom sudu. Verujem da Sjedinjene Drzave treba pazljivo da pregledaju sve informacije koje imamo i da apsolutno svaki dokaz predaju, trazeci da se on optuzi kao ubica.

Mi moramo da obezbedimo sve te informacije. Ocigledno je da ne smemo da ugrozimo obavestajne izvore, ali mi imamo verodostojne dokaze da je on deo genocida koji se upravo dogadja. Potez Tribunala bi svim ucesnicima u konfliktu pokazao da niko nije iznad zakona, pa ni sam Milosevic. Gospodine predsedavajuci, mi moramo to da uradimo. Kad Milosevic bude optuzen, drzave koje su blokirale ili usporavale neophodnu akciju za resavanje kosovskog sukoba ne bi mogle da ga podrzavaju. Bas kao sto su i Kazodovic (sic/misli Karadzic) i Mladic sada bez vlasti i kriju se, ni Milosevic ne bi mogao da dugo zadrzi svoju politicku snagu.

Postoje dokazi da se demokratska opozicija u Srbiji, koja je tako efikasno bila podeljena i potlacena, ponovo uspravlja. Optuznica, za kojom bi brzo usledio takozvani nadoptuznicki proces, u kojem tuzioci javno Tribunalu iznose dokaze koji podrzavaju optuznicu, unistio bi bilo kakav medjunarodni legitimitet koji Milosevic jos ima. Doslo je vreme da Senat Sjedinjenih Drzava ohrabri ovu naciju da preuzme vodjstvo u ovom naporu.

Milosevica treba javno oznaciti ratnim zlocincem i ovaj kljucni korak bi pomogao da se spasu zivoti. Time bi se zaustavilo dalje etnicko ciscenje i dala bi se krila demokratiji. To je, verujem, najbolji nacin da se nastavi. I verujem da imamo obavezu da se ujedinimo i da stanje nazovemo pravim imenom. Gospodine predsedavajuci, radujemo se vasem vodjstvu i vodjstvu komiteta koje ce nam pomoci da dodjemo do mirno resenja i verujem da je ovo jedan od nacina na koji to mozemo uraditi.

Senator Smit: Hvala vam, senatore D’Amato. Mi, sigurno, delimo vasu zabrinutost. Ovaj komitet je o istom pitanju raspravljao i pre sedam nedelja i od tada se stanje samo pogorsalo. Cenimo sto su senator Dol i ambasador Abramovic odvojili vreme da nam se pridruze u raspravi i da nam objasne svoja vidjenja. Obojica dobro poznaju pitanje i posebno lider vecine, bivsi lider vecine, koji je trenutno predsednik Medjunarodne komisije za nestala lica u bivsoj Jugoslaviji, moze o ovom pitanju da govori iz prve ruke.

Robert Dol: Prvo zelim da se zahvalim svojim bivsim kolegama. Da naglasim, ovde sam kao dobrovoljac, zato sto verujem u ovo pitanje, kao sto su verovali i senator Bajden i senator Kaverdel dok sam ja bio u Senatu. Iskreno verujem da Senat nije istrajao pre nekoliko godina, ne bismo imali Dejtonski sporazum, ne bismo imali ono sto sad imamo u Bosni. I zaista verujem da ce biti potrebna ista odlucnost clanova Senata, iz obe stranke, da bi doslo do smislene akcije.

Cast je biti ovde. Ja, naravno, delim misljenje mog kolege senatora D’Amata. On je bio tamo. U stvari, jednom je otisao sa mnom. Koliko se secam, imali smo problema da udjemo. Medjutim, tri godine posle Dejtonskog sporazuma ponovo smo imali iste probleme s Milosevicem. Znam da ambasador Holbruk radi sve da mu posalje poruku. Danas se Holbruk, koliko cujem, sastao s nekim od pobunjenika iz OVK i rekao da oni nemaju dovoljno namirnica. I to je slucaj na celom Kosovu. Oni nemaju namirnice, opkoljeni su.

(Nastavlja se)