PORUKE I ODLUKE NARODNOG ZBORA KOSOVSKO-METOHIJSKIH SRBA ODRZANOG 28. JUNA 1998. GODINE U PORTI MANASTIRA GRACANICE

S mirom cemo ocuvati sve, ratom cemo izgubiti sve

Tekst poruke koji je usvojen na Narodnom zboru dostavljen je kabinetima predsednika SRJ i predsedniku Republike Srbije.Poruke su poslate medjunarodnoj zajednici i kosovsko-metohijskim Albancima.

Tekst koji je dostavljen Redakciji “Nase Borbe" objavljujemo u celini

I. PORUKA MEDJUNARODNOJ ZAJEDNICI

Kosovo i Metohija je unutrasnje pitanje Srbije, a ne Jugoslavije, i stoga buduca resenja treba traziti u razgovorima sa drzavnim i politickim isntitucijama Srbije.

Zahtevamo da medjunarodna zajednica osudi albanski terorizam i pomogne drzavnim organima Srbije u sprecavanju njegovog delovanja, kao i onemogucavanju daljeg naoruzavanja i presecanja kanala doturanja oruzja.

Ocekujemo da medjunarodna zajednica ostane verna principu nasilnog nemenjanja granica i do kraja ispostuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije.

Ne postoji mirno i pravedno resenje kosovsko-metohijske krize bez ucestvovanja kosovsko-metohijskih Srba u njenom resavanju. Kosovsko-metohijski Albanci su veliki faktor mira. Medjutim, kosovsko- metohijski Srbi su kljucni faktor mira.

Kosovsko-metohijski Srbi spremni su da daju pun doprinos trazenju mirnog i demokratskog resenja i pune ravnopravnosti sa svojim komsijama Albancima na iskustvu drugih zemalja koje imaju slicne probleme i na osnovama medjunarodnih konvencija i po najvisim medjunarodnim standardima.

II. KOMSIJAMA, KOSOVSKO-METOHIJSKIM ALBANCIMA

Srpskom narodu u celini, a pre svega kosovsko-metohijskim Srbima je u potpunosti jasna pozicija. Vi zelite da na teritoriji drzave Srbije formirate svoju nezavisnu albansku drzavu. I to ne birajuci sredstva. Dakle i silom. Oruzjem. Znaci, Kosovo republika postaje vas ratni cilj. To je, mi dobro znamo, vekovni cilj albanskog separatistickog pokreta. Uvek kada ste imali istorijsku sansu, vi ste to pokusali. I u periodu 1941.-45. za vreme fasisticke Musolinijeve - “Velike Albanije" i 1945. za vreme velike balisticke pobune u Drenici pod vodjstvom Sabana Poluze i za vreme Brozove vladavine kada ste i dobili najvise. Kada niste bili zadovoljni ni Ustavom iz 1974. godine, pod kojim ste proterali na stotine hiljada Srba, ocistili preko osamsto sela i naselja u kojima vise ne zive Srbi i pokazali kako bi Srbima bilo pod vasom vlascu. Ali sve je to bilo mnogo postenije. Dakle, to su, u stvari, vasi ciljevi i teznje. A ne navodno krsenje ljudskih prava, nedostatak demokratije u Srbiji. Iskoristili ste i jedan nerazumni rezim u Srbiji da manipulisete istinom, krijuci krajnji cilj - nezavisno Kosovo-republiku.

Mi, kosovsko-metohijski Srbi, razumemo vasu teznju za ujedinjenjem. Na kraju to je i vase prirodno pravo da tezite ujedinjenju. Ali ste prenebregli osnovnu cinjenicu: to ne moze biti, ili ne moze biti lako, ako je na stetu drugih. Ne postoji mirno resenje i ekstremni cilj. Kao da resenje u kome vi zelite sve a nama nista, nije nista drugo vec objava rata srpskom narodu. Jer, u srpskom narodu, ne postoje ozbiljne nacionalne i politicke snage u kojima vi mozete naci partnera za razgovor na tu temu. Dakle, nema nam druge nego da sednemo za pregovaracki sto i trazimo resenje na kompromisima, koji ce zadovoljiti i albansku stranu i sacuvati teritorijalni integritet Srbije. To resenje je u stvari demokratska Srbija. Ona to, na nasu veliku zalost nije. Ali, demokratska Srbija nije plod na grani pa da se ubere. Da bi Srbija bila demokratska, morate je priznati kao svoju i dati doprinos njenoj demokratizaciji. A onda cete videti sta je Srbija - demokratska.

Zato vam predlazemo da ucinimo sve da prestanu oruzani sukobi. Jer, rat nije resenje. Vasi planovi da vam Amerika i Evropa stvore nezavisnu drzavu su nerealni i neposteni. A moramo da kazemo i kratkorocni. Zato odlozite oruzje, oslobodite vase komsije iz zarobljenistva, prestanimo sa medjusobnim ubijanjem. Sednimo i razgovarajmo. Jer, i posle strasnog rata moramo sesti da razgovaramo. Ali uz mnogo zrtava, kada je cena mnogo velika.

Mi, kosovsko-metohijski Srbi, ucinicemo sve da i sa druge strane dodje do smirivanja. Jer sa vama, nasim komsijama, ne zelimo da ratom resavamo nesporazume. Jer cemo i posle rata ovde ziveti. Tome nas uci iskustvo drugih.

Ovu poruku shvatite kao pruzanje ruke mira. S mirom cemo ocuvati i dobiti sve. Sa ratom cemo izgubiti sve.

Ako se ne prihvati “ruka mira", mi, kosovsko-metohijski Srbi, moracemo braniti svoja ognjista, svoja sela i naselja, svoju drzavu svim sredstvima. Ali znajte da ogovornost preuzimaju oni koji danas ne prihvate mirno i politicko resenje krize. Oni koji ne prihvate mir.

III. PORUKE AKTUELNIM VLASTIMA U SRJ I REPUBLICI SRBIJI

Kosovsko-metohijski Srbi okupljeni na narodnom zboru na Vidovdan, 28. juna 1998. godine od vas zahtevaju:

- najhitnije iznaci politicka i sva druga sredstva i zaustaviti stradanje naroda, uspostaviti kontakt sa medjunarodnom zajednicom i najhitnije otvoriti proces pravednog i demokratskog resavanja opasne kosovsko-metohijske krize;

- odmah okupiti sve nacionalne i demokratske snage u Srbiji i srpskom narodu u celini, uspostaviti srpsko- srpski dijalog i u njemu na unutarnacionalnom konsenzusu predloziti ozbiljnu platformu za razgovor sa kosovsko-metohijskim Albancima;

- u svim buducim pregovorima oko Kosova i Metohije obavezno ukljuciti predstavnike kosovsko- metohijskih Srba;

- da predsednik SRJ Slobodan Milosevic odmah prestane da se bavi Kosovom i Metohijom i sve aktivnosti po ovom pitanju usmeri prema drzavnim institucijama Republike Srbije, demokratskim snagama u Srbiji i Srbima sa Kosova i Metohije i da vrsenje funkcije predsednika SRJ svede u granicama Ustava SRJ;

- zahtevamo da se oba predsednika, i SRJ i Republike Srbije, izjasne po ovim pitanjima najdalje do srede 1. jula 1998. godine putem radija i televizije, kao i da predsednik Republike Srbije javno saopsti koje ce mere preudzeti radi zaustavljanja stradanja naroda;

- ukoliko dva predsednika ne ispune navedene zahteve kosovsko-metohijski Srbi krecu masovno za Beograd da, ispred Predsednistva Srbije i rezidencije predsednika SRJ potraze odgovor.

IV. PORUKE SRPSKOM NARODU SA KOSOVA I METOHIJE

Na pragu smo da izgubimo Kosovo i Metohiju, ukoliko nasa drzava i dalje deluje neodlucno a srpski narod cuti i mirno posmatra kako Kosovo i Metohija osvajaju i okupiraju albanski teroristi. Nemo cutimo i dok se o nasoj sudbini odlucuje bez da se upita ovaj napaceni kosovsko-metohijski srpski narod. O Kosovu i Metohiji razgovaraju Albanci, Turci, Muslimani, Romi, Egipcani, dok nas Srbe koji ovde zivimo ne tretiraju ni medjunarodna zajednica ni Albanci... A sto bi ako nas nasa drzava ne tretira niti uvazava. Odlaze poslednjih dana na desetine hiljada dece, zena, staraca, odlaze i oni koji bi morali da ostanu i brane Kosovo i Metohiju. Rezim kao da zeli da mi polako ali sigurno, bez velike guzve napustimo svoje domove, svoja ognjista... I niko nas ne pita zasto to cinimo i kuda idemo... Oni, u stvari, zele da napustimo svoja ognjista da bi nas optuzili da smo izdali i prodali Kosovo i Metohiju. Zarad Srbije, zarad Kosova i Metohije, zarad istorije, zarad buducih generacija mi moramo opstati i ostati ovde. I ne samo da ostanemo i opstanemo, vec i da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke, da postanemo subjekt u resavanju nase buducnosti. Mi ne mozemo niti zelimo da to ucinimo bez Srbije i celog srpskog naroda, ali ne prihvatamo da to bude bez nas, preko cije se grbace sve ovo najvise prelama. Zato moramo biti jedinstveni i slozni, okupljeni oko nase crkve i Srpskog pokreta otpora i sa svim nacionalnim demokratskim snagama u srpskom narodu traziti bolje sutra.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /