MEDjUNARODNI SEMINAR O SINDIKATU U PROCESU PRIVATIZACIJE

Privatizacija je nuznost jer je i deo i sredstvo neophodnih ekonomskih, socijalnih i politickih reformi, a za nas je i viza za ulazak u svetsku privredu. Sindikati nisu protiv privatizacije, ali zele da pitaju kolika je njena cena, kao sto ne zele da njen najveci deo plate radnici.

Ovo je jedna od brojnih poruka Medjunarodnog seminara o sindikatima u procesu privatizacije koji je odrzan od 25. do 27. juna u Beogradu, a organizovali su ga Savez samostalnih sindikata Jugoslavije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost", Sindikat radnika EPS, Savezni sindikat radnika farmaceutske industrije i Fakultet politickih nauka Beogradskog univerziteta.

Trodnevna rasprava, kako su i sami ucesnici skupa ocekivali, bila je prilika da se vise sazna o iskustvima zemalja tranzicije ciji su brojni sindikalni predstavnici govorili na seminaru, a njihova najcesce pominjana poruka bila je da SRJ kasni u ovom procesu, da ce ovdasnji radnici zato imati brojnih problema, a sindikati se naci pred izazovom, cak i takve tezine da se bukvalno bore za svoje opstajanje. Pored toga, culo se i da, za razliku od nekadasnjih istocno i srednjoevropskih drzava koje su poodmakle na putu privatizacije i imaju manje ili vise losih iskustava sa stranim kapitalom, za sada, ponajpre zbog politicke situacije, za strane investitore nije privlacna.

U raspravi kojoj je povremeno pretilo da poprimi odlicja netolerantnog dijaloga izmedju predstavnika predstavnika pojedinih ovdasnjih sindikata, (ali je, na kraju, pronadjen zajednicki jezik, pa su “pali" i dogovori za nstavak i prosirenje saradnje “na putu ka akcionom jedinstvu, jer u procesu privatizacije sindikalni interes je identican: zastita radnika i njihovih prava"), culo se upozorenje da privatizacija nema alternative, a kako je naglasio mr Zoran Stojiljkovic, “ona nije ni carobni stapic za resavanje svih problema."

- Ima ona niz bolnih posleadica, a najbolnije donosi divlja i privatizacija koja kasni. Mnogo radnika od nje i strahuje, ali u sustini na ovom podrucju zelje za njom ima, jer vise od polovine radnika, kako pokazuje jedna anketa, hoce civilno drustvo, ekonomske promene i trzisnu privredu, a mnogima je jasno i da je finalni cilj ovog procesa efikansija privreda, visi zivotni standard i razposljavanje, objasnjava mr Stojiljkovic.

Upozorenje je stiglo i od predstavnika Medjunorodne konfederaije snidkata enrgetike koji je naglasio da su u zemljama bivseg istocnog bloka mnogi pomislili da je privatizacija “karta za put u raj, ali da su se ubrzo uverili da ona ima jednu, za sindikate, vrlo neugodnu stranu - masovno otpustanje radnika." Ko i zasto nije za privatizaciju, mozda su ponajbolje posvedocile reci Nebojse Medojevica sa podgorpkog Ekonomskog fakulteta koji smatra da u Srbiji rezim ne zeli privtizaciju, posto ona znaci i demokrtizaciju celokupnog sistema, “a taj rezim bi u njemu bio - gubitnik."

I po dr Zoranu Popovu drzava nije zainteresovana za privatizaciju, sto je jedan problem, dok je sindikat koji je dosad stitio drustvenu svojinu, za vecinsko ranicko akcionarstvo.

- On je tako vodio politiku slicnu drzavnoj, pa na taj nacin kumovao odlaganju privatizacije. Kroz besplatnu podelu akcija radnicima, po ovakvim sindikalnim zamislima, pirivatizacija je i nemoguca, jer bi smo dobili nesto slicno samoupravljanju kada je u preduzecima sve funkcionisalo zahvaljujuci inostranim kreditima i stednji gradjana. Stanih kredita nema, a stednja gradjana postala je poznata kao “stara devizna stednja", upozorio je Popov.

Naglasivsi da su i sami sindikati odgovorni za privatizaciju u nas , koju su mnogi ucesnici nazvali burazeskom, Milovan Rankovic, predstavnik Sindikata radnika EPS porucio je da nam je “mesto u Evropi, da ne zelimo da budemo Kinezi, posto su nam s jedne strane Madjari, a s druge Grci." Uz ocenu da za sindikate tek nastaje koracanje mukotrpnim putem, na skupu je dogovoreno da se ovaj proces prati i analizira, a za pocetak, cuo se prtedlog da oni osnuju Centar za privatizaciju koji bi u tom procesu za prvi zadatak imao zastitu radnika od besprimerene pljacke i prepustanja ulici i bedi.

G. Djukic