NAJNOVIJA DOSTIGNUCA VANTELESNE OPLODNJE

Beogradska privatna ordinacija, MD Centar, poseduje tri razlicite banke u kojima pohranjuje muske polne celije, embrione i delove tkiva jajnika. Zahvaljujuci tome moguce je pruziti pomoc pacijentima koji, zbog najrazlicitijih razloga, nisu u mogucnosti da prirodnim putem dobiju potomstvo

Mogucnost da se embrion zacne sada, a da se beba rodi za par godina, zvuci kao prica iz domena naucne fantastike, ali nije. To je prica iz vrhunske medicine i to one koja se primenjuje i kod nas. Oblici vestacke oplodnje su u poslednjih dvadeset godina dosegli visoke nivoe, a odnedavno se, najnoviji postupci, primenjuju i kod nas.

Beogradska privatna ordinacija, MD Centar, poseduje tri razlicite banke u kojima pohranjuje muske polne celije, embrione i delove tkiva jajnika. Zahvaljujuci tome moguce je pruziti pomoc pacijentima koji, zbog najrazlicitijih razloga, nisu u mogucnosti da prirodnim putem dobiju potomstvo.

Osim sto se banka sperme koristi u klasicnim slucajevima lecenja bracnog steriliteta, postoji i jedan novi oblik koriscenja ove pogodnosti. Radi se o muskarcima koji zbog bolesti koja zahteva operaciju ili opasno zracenje, mogu da pohrane svoje seme u ovu banku i da kasnije, jednog dana, imaju dete. Polne celije se cuvaju u tecnom azotu na temperaturi od -196 stepeni. Ovaj postupak se u pomenutoj ordinaciji radi vec punih osam godina i do sada je mnogo muskaraca, pritisnutih slicnim problemom, odlucilo da zaledi svoje seme.

Druga vrsta banke koja takodje postoji u ovoj ordinaciji je banka embriona koji se koriste u onim slucajevima kada nekoj zeni treba donirati jajne celije. Oplode se jajne celije zene donatora, sacuvaju u tecnom azotu i mogu da se, embriotransferom, prebace u matericu zene koja nije mogla da bude oplodjena. Posebna pogodnost ovakve banke je u tome sto se embrioni mogu ostaviti, kako bi se kasnije koristili, odnosno, kako bi kasnije bili prebaceni u matericu. Prema kriterijumima evropske zajednice, kada neka zena ima vise oplodjenih jajnih celija, pravilo je da se u matericu ne ubacuje vise od tri. U ovakvim slucajevima, moguce je zalediti embrion i vratiti ga u matericu u nekom kasnijem periodu.

Najnoviji postupak, koji je u svetu poceo da funkcionise od prosle jeseni, a gotovo uporedo i kod nas, jeste banka jajnika, tj. delova tkiva jajnika. U beogradskoj ordinaciji bilo je vrlo mladih pacijentkinja koje su bolovale od teskih, malignih oboljenja, i kojima je jedino izlecenje bilo vadjenje ili zracenje jajnika. U ovakvim slucajevima, pre pocetka terapije zracenja, uzmu se delici jajnika i zalede se na -196 stepeni. Kasnije se ovi delici, velicine do dva milimetra, vade iz tecnog azota, aktiviraju se, izvade se jajne celije i vestackim putem se oplode. Na ovaj nacin, devojke koje su u ranim godinama prezivele tako opasne bolesti poput tumora na jajniku ili drugim genitalnim organima, ne moraju da budu lisene mogucnosti da imaju sopstveno potomstvo.

- Glavni problem vantelesne oplodnje je prihvatanje embriona u materici. Cak 92 odsto jajnih celija danas moze da bude oplodjeno, ali je procenat prihvatanja embriona jos uvek jako mali. Nauka jos uvek nije ni blizu otkricu faktora koji utice na to da se embrion primi i da se trudnoca odrzi. Kada se bude otkrilo koji je faktor odlucujuci za prihvat embriona, smatrace se da je problem steriliteta konacno resen, jer tada nece biti zene koja nece moci da ima dete, kaze dr Slobodan Radulovic, podsecajuci na to da je priroda jos uvek ta koja daje poslednju rec, bez obzira na to koliko je nauka napredovala. U oblasti lecenja steriliteta nauka je zaista postigla enormne uspehe, ali krajnji ishod, bez obzira na rad lekara, zavisi od cudi prirode.

Dr Radulovic istice jos jednu veliku prednost koju savremena nauka donosi u svet vestacke oplodnje, a to je mogucnost preimplantacione dijagnostike. To, prakticno, znaci, da je pre implantiranja embriona u matericu moguce otkriti eventualne mane u genetskoj strukturi embriona. Kada se oplodi jajna celija, narednih 48 sati ona je pod kontrolom lekara. Ona se umnozava i kada dodje u osmocelijski stadijum, uzima se jedno jedro iz jedne od celija. Iz tog jedra se razvija drugi embrion koji je paralelan onom prvom, on je njegov brat blizanac, odnosno njegov klon. Na tom, drugom, embrionu se moze napraviti genetska analiza kojom se utvrdjuje da li je on zdrav ili ne. Klonirani embrion se, dakle, zrtvuje za dijagnostiku, ali njegova zrtva pomaze da se vidi da li je njegov brat blizanac, koji ce nastaviti da zivi, potpuno zdrav. Sudeci prema napretku svetske nauke, kaze dr Radulovic, sredinom 21. veka ce se moci leciti cak i embrion! Tu na scenu stupa genetski inzenjering koji daje mogucnost da se bolesni gen zameni zdravim.

U ovoj ordinaciji se, naravno, osim ovih metoda visoke medicine rade i uobicajene metode vestacke oplodnje: fertilizacija “in vitro", mikrofertilizacija, inseminacija, kao i klasicni, hirurski, nacini lecenja steriliteta.

S. Milicic