MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE POZVALO JE FONDACIJU FRANC VEBER DA POSETI KOSOVSKE MANASTIRE

Dok je patrijarh Pavle Veberu govorio o gradjanskom ratu na Kosovu, gost o miru i interesima Evrope, ministarka kulture Srbije, branila je Kosovo od preuranjenih pitanja

Dolazak u Srbiju Franca Vebera, predsednika istoimene medjunarodne fondacije za zastitu spomenika kulture, koga je radi obilaska kosovskih manastira pozvalo Ministarstvo kulture Srbije, deluje, istina veoma lepo i kulturno, ali ipak zbunjujuce. Jer nakon Veberovog susreta sa partrijarhom Pavlom i beogradskim muftijom Jusufspahicem, a sve pod nadzorom ministarke Nade Popovic-Perisic, javnost je saznala da su srpski manastiri na Kosovu u opasnosti od rusenja. To je znak da se u pokrajini ipak nesto sumnjivo desava, sto je u potpunoj suprotnosti sa nedavnom izjavom jednog drugog ministra koji tvrdi da se na Kosovu sasvim mirno i normalno zivi.

Gospodin Franc Veber je, kako je izjavio, sa preko 20 evropskih novinara dosao da sazna istinu o tome da li su spomenici kulture na Kosovu ugrozeni i da, ako je to tacno, preduzme akcije zastite. On je, kako je istakao, svestan vrednosti srpskih manastira ne samo za Srbiju, vec za Evropu i ceo svet.

I sve bi ostalo na nivou kulture, da novinari nisu culi kako, prilikom prijema u Patrijarsiji, patrijarh Vebera obavestava o tome da se “na Kosovu vodi gradjanski rat, kakav se vodio u Hrvatskoj i u Bosni". A da “stvar" bude jos gora, na konferenciji za stampu koju je Veber odrzao nakon susreta sa patrijarhom i razgovora sa beogradskim muftijom - ugodnu, blagodarnu atmosferu preplavljenu lepotom, dobrim zeljama, brigom, mirom, bratstvom i ljubavlju - “uprskao" je opet jedan novinar. Vladimir Markovic, koji se uvek predstavlja kao nezavisni novinar, poznat po tome sto prisustvuje skoro svim beogradskim konferencijama za stampu i na svakoj procita svoje opsirno pitanje (o cemu god da je rec), nagovestio je mogucnost da Srbija izgubi Kosovo i pitao visokog gosta da li bi, u tom slucaju, bio spreman da pomogne akciju prenosenja srpskih spomenika kulture u bezbedne delove zemlje.

Ovo pitanje je ministarku Perisic pogodilo kao grom iz vedra neba i ona je, iako na konferenciji za stampu nista nije bila pitana, sprecila Vebera da odgovori. To je ucinila tako sto je novinaru Markovicu rekla: “Ja moram da reagujem. Pustimo gospodina Vebera da prvo ode na Kosovo i upozna se sa situacijom, pa da tek onda daje svoje procene. To je preuranjeno pitanje. Osim toga, ja nisam nikada cula za takvu ideju o prenosenju spomenika kulture". Franc Veber se precutno saglasio sa svojom domacicom i nije odgovorio na “preuranjeno pitanje".

Tacno je, naravno, da srpski manastiri na Kosovu predstavljaju izuzetnu vrednost ne samo u kulturnom vec i u duhovnom i istorijskom smislu, sto znaci u sklopu tla i naroda koji ih je gradio i sacuvao. Tesko bi, verovatno, bilo zamisliti akciju prenosenja Decana ili Gracanice u Beograd, na primer, ali u tim manastirima postoji i nesto sto se zove riznica - blago od neprocenjive vrednosti, a sto se u svim zemljama, u slucaju ratne opasnosti sklanja, makar privremeno.

Iako ministarka reci “rat i gubitak" nije izgovorila, kao uostalom ni drugi republicki i savezni ministri, Veber je, isticuci da je dosao u “akciju informisanja i mira" ipak osetio potrebu da o ratu i gubitku kaze koju rec: “U svetu samo oko jedan odsto ljudi zna kakva su blaga u ovoj zemlji. Ne smemo dozvoliti bombardovanje ovih teritorija. Moramo raditi u pravcu mira, jer ratovi nisu nikada nista dobro doneli." Imajuci iskustva sa svim prijateljima Srba koje su razna ovdasnja ministarstva pozivala, upoznavala ih sa istinom, a zatim ih “pustala" da tu istinu kazu svetu, nije iskljuceno da bi na preuranjeno pitanje mogao stici zakasneli odgovor.

Jasminka Kocijan