POSLOVANJE “SLAVIJA BANKE" POD LUPOM ISTRAZNIH ORGANA

Istraga koju nadlezni organi vode oko poslovanja “Slavija banke", kako je vec pisala “Nasa Borba", i dalje traje nesmanjenim intenzitetom, a u kolektivu ove firme vec je doslo do prvih kadrovskih pomeranja, kao posledice svega sto se poslednjih meseci desava. Prema saznanjima naseg lista, generalni direktor Milomir Spasic suspendovao je izvrsnog direktora Velimira Simica sa radnog mesta i podneo zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv njega.

Simic je suspendovan zbog afere sa izdavanjem carinskih garancija losestojecim firmama, zbog cega se banka odmah po vracanju dozvole nasla u dugovima od preko 15 miliona dinara prema Saveznoj upravi carina. Kako se navodi u zahtevu za pokretanje disciplinskog postupka protiv izvrsnog direktora, on je Kreditnom odboru banke predlozio izdavanje carinskih garancija privatnim nelikvidnim preduzecima, bez prethodne strucne provere i analize poslovanja tih preduzeca. Na taj nacin banci je naneta ogromna steta, jer je teret neizmirenih obaveza tih preduzeca prema SUC pao na “Slavija banku". Simic je, pored ostalog, isknjizio carinske garancije iz vanbilansne evidencije banke, a nije prethodno proverio kod SUC i Zavoda za obracun i placanje da li je carinski obveznik izmirio u celosti obaveze za uvoz roba u periodu vazenja predmetnih garancija, cime je doveo u zabludu strucne sluzbe i direktora. Banka je u medjuvremenu propustila sve rokove za prijavu potrazivanja prema duznicima (korisnicima garancija) koji su otisli u stecaj cime je “Slavija banka" izgubila sva regresna prava.

Firme koje su na ovakav nacin dobile carinske garancije, prema nasim saznanjima, su “Komerc sistem" iz Beograda, “Zenit lizing" i “Evropa sped" iz Kraljeva (vlasnik ove dve firme je isti) te jos nekoliko preduzeca. “Evropa sped" je, recimo, “zaboravio" da plati uvoznu robu po predmetnim garancijama u iznosu od sedam miliona dinara, a “Komerc sistem" u iznosu od devet miliona dinara. Procenjuje se da je na taj nacin i drzava ostecena za skoro cetiri miliona maraka, jer je u vreme izdavanja garancija devizna protivvrednost uvozne robe iznosila oko sedam milona DEM, a sada je oko tri miliona DEM.

D. Petrovic