Pendrekom protiv gladi

Gordana Djukic

Na protestnom skupu clanova nekoliko nezavisnih i slobodnih sindikalnih organizacija, odrzanom minule srede u Kragujevcu, okupilo se jedva tri hiljade radnika. Zasto tek toliko njih? Zasto je osnovnu poruku protesta pod nazivom “Nikad vise sami" da zele da rade i zive od rada i zarada “overilo" tek par hiljada njih iz milionske armije besposlenih i gladnih?

Odgovor je jednostavan: brojne sindikalne predstavnike, nesudjene ucesnike kragujevackog radnickog protesta na putu ka ovom gradu, zaustavljala je policija i vracala ih u gradove iz kojih su posli. Na skupu su tako bili samo kragujevacki oruzari kojima se pridruzilo nesto malo beogradskih sindikalista, clanova Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i Unije slobodnih sindikata Jugoslavije kojima je uspelo da probiju policijsku blokadu “instaliranu" na putu ka Kragujevcu. Policija nije pustila radnike iz Uzica i Cacka, a pred preterano revnosnim i strogim organima reda, koji su utvrdili da je neispravan tocak jednog njihovog autobusa, ostali su i radnici EI iz Nisa. Neki od malobrojnih koji su pristigi, bili su prinudjeni da blokadu probiju sopstvenom blokadom. Kako nam je pricao jedan njihov predstavnik, “videvsi da nemaju nameru da nas propuste, legli i sami blokirali put, pa nisu imali kud i dopustili nam da nastavimo ka Kragujevcu."

Nije ovo prvi put da se sprecava radnicko okupljanje ili da se pred nezadovoljnim sindikalcima isprece policajci. I ovaj dogadjaj samo je jedna od potvrda o strahu rezima od povezivanja radnika i njihovih sindikata koje je tako dugo i uspesno zavadjao i razbijao. Sindikati poput kragujevacke “Namenske", uzicke “Uzajamnosti", Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Unije slobodnih sindikata Jugoslavije, napokon, kao da uvidjaju da medjusobne zadjevice, nadmudrivanja i organizovanje izolovanih akcija ide samo u korist vinovnika radnicke bede i gneva. Shvatili su to i Savez samostalnih sindikata Jugoslavije, Savez samostalnih sindikata Crne Gore, Sindikat radnika EPS, Samostalni sindikat farmaceutskih radnika Jugoslavije koji takodje organizuju zajednicke akcije. To rezimu smeta. I plasi ga. Otuda, kad vec ne moze uspesno da igra na kartu “zavadi pa vladaj", salje “plavce" oboruzane pendrecima da sprece sindikalce i radnike da se ujedinjuju.

Jedna od poruka s pocetka pomenutog protestnog skupa rezimu je i da prinudom, brutalnoscu i pretnjama jos vise provocira masovni izlazak gladnih i ogorcenih na ulice. A tada, kako je upozorio jedan sindikalista, “vlast ce saznati da joj nema jos dugo, a da ce sve njene blokade biti uzaludne, jer ce im se suprostaviti nase - radnicke blokade", dodajuci da je “pendrek daleko slabije oruzje od - gladi."