Zabrinjavajuca surovost maloletnih delinkvenata

Tinejdzeri kopiraju pogresne uzore

Samo tokom 1997. godine zabelezeno je nekoliko slucajeva visestrukih ubistava ciji su pocinioci jos daleko od punoletstva, a zajednicke niti su im bezobzirnost i surovost koje prevazilaze slike iz filmova, svakodnevnih tv programa i sveta kriminalaca koji su u Srbiji mnogim maloletnicima simboli zeljenog "drustvenog statusa"

Bojana Oprijan-Ilic

Za godinu dana jedan maloletnik, tacnije - cetrnaestogodisnjak iz Nisa, pocinio je ravno sto dva krivicna dela (obijanja) i tako postigao neslavan rekord da sa 8,2 procenata ucestvuje u ukupnom kriminalitetu mladih u Srbiji. Tokom l997. zabelezeno je inace, i nekoliko slucajeva visestrukih ubistava u kom su vinovnici daleko od punoletstva, a zajednicki im je visok stepen bezobzirnosti i surovosti koji prevazilazi svaki otpor zrtve. Karakteristican je primer trostrukog ubistva u Kikindi zbog navodnih neizmirenih dugovanja gde su ucinioci bezobzirno usmrtili dva deteta od cetiri i devet godina...

Trostruko ubistvo, roditelja i bake, hicima iz pistolja koje se dogodilo u Subotici, svirepo umorstvo starice nozem i bejzbol palicama svedoce o erupciji destruktivnosti mladih delinkvenata tako da je otimanje patika i jakni postalo tek sitnica. S druge strane, prema podacima MUP-a , broj izvrsenih protivzakonitih dela mlade populacije se u odnosu na 1993. znatno smanjio. Ovakvo misljenje, medjutim, ne dele svi oni koji su profesionalno u kontaktu sa maloletnicima odmetnutim "s one strane zakona".

Sudije, tuzioci, predstavnici organa unutrasnjih poslova kao i socijalni radnici prvi put su se nedavno u Velikoj Plani nasli zajedno, u organizaciji Jugoslovenskog centra za prava deteta, kako bi sumirali probleme pretvorene u najvecu boljku svih zemalja koje zele da neguju zdrav podmladak. Jer tu su najbolje ozivotvoruje poslovica o mladima na "kojima svet ostaje". Cilj ovog, za sada jedinstvenog skupa, bio je planiranje kako da se u narednoj godini ujedine i koordiniraju i tako pomognu i doprinesu zastiti "zalutalih", prevenciji i suzbijanju delinkvencije maloletnika. Pokazalo se, naime, da represija i strogo kaznjavanje najcesce nisu dobar nacin vracanja na pravi put. Primena takvih mera morala bi biti pracena sirim angazmanom drustva i porodice sto, nazalost, izostaje pod ovim podnebljem.

Ohrabrenje
Skup koji je u Velikoj Plani organizovao Jugoslovenski centar za prava deteta, na celu sa direktorom mr Nevenom Sahovic bio je jedan u nizu seminara koji su se bavili problemima maloletnicke delinkvencije. Prethodno su se pojedinacno, medjusobno, sastajali sudije, tuzioci, socijalni radnici i predstavnici MUP-a iz trideset okruga u Srbiji. Ovo peto zajednicko sastajanje trebalo bi da omoguci buduci koordinirani rad i strategiju za zastitu dece, a pre svega za suzbijanje maloletnickih prestupa od prekrsaja do teskih krivicnih dela. Ohrabrujuce je, smatraju ucesnici, sto ih se na ovom skupu okupilo vise od sto pedeset.

Ko su prestupnici?

Ucesce maloletnika u ukupnom kriminalitetu u prosloj godini je 11,9 odsto sto je u proteklom desetogodisnjem periodu najnizi procenat, ukazao je Sinisa Spanovic, iz Odseka za suzbijanje maloletnicke delinkvencije Uprave kriminalisticke policije MUP Srbije. Ali, od 1991. mladi sve vise pribegavaju teskim krivicnim delima uz nasilje i upotrebu vatrenog oruzja sto je karakteristika svih vecih gradskih centara u Republici. Vandalizam i nepotrebno unistavanje imovine su cesta propratna pojava. Najcesce se obijaju radnje i magacini u kojima se ocekuje veca suma novca. Takodje, recidiv odnosno visestruko izvresenje krivicnih dela, posebno onih koji izlaze ili beze iz vaspitno-popravnih ustanova, doprinose tezem prevaspitavanju. Za Beograd je karakteristican porast razbojnistava, a ni skole u protekle dve godine nisu bile bezbedna sredina. U toku 1996. u Srbiji su evidentirana tri ubistva u skolama odnosno skolskim dvoristima (OS "Djuro Strugar u Novom Beogradu, skolska igranka u Uzicu, OS u Srbici, a u Srednjoj tehnickoj u Novom Sadu jedan ucenik je ubo druga nozem u grudi). Cinjenica je, kaze Spanovic, da je jos uvek znatna kolicina vatrenog oruzja dostupna maloletnicima sto izaziva teske posledice cesto i po najblize srodnike ili prijatelje usled neznanja i nestrucnog rukovanja. Zabrinjavajuce je, upozorio je on, ucesce dece koja, kao mladja od 14 godina, nisu krivicno odgovorna. Spanovic, medjutim, tvrdi da su prestupi ipak smanjeni zahvaljujuci otkrivanju grupa koje su pre dve godine izvrsile veci broj krivicnih dela, na primer deset maloletnika koji su pocinili oko pet stotina protivzakonitih radnji. Uz saradnju javnog tuzilastva, Centra za socijalni rad i suda oni su smesteni u odgovarajuce vaspitno-popravne ustanove i medju njima "povratnika" nije bilo.

Zanimljivo je, da su za razliku od prethodnoh perioda i ustaljenog misljenja o "regrutaciji" prestupnici iz rasturenih familija, istrazivanja pokazala kako maloletni delinkventi poticu iz svih drustvenih sredina, cak sve vise iz potpunih i dobro situiranih porodica. Upravo to, receno je u Velikoj Plani, pokazuje dubinu krize i gubljenje autoriteta "osnovne celije drustva" koja je bila ideal srednjeg to jest najbrojnojeg dela stanovnistva.

Ubistva
Samo tokom ove godine evidentirano je osam ubistava ili pokusaja u kojima su vinovnici maloletnici, uglavnom u tucama i posle medjusobnih svadja. Zabelezeno je i silovanje i ubistvo devojcice u sumi nadomak sela Smac, opstina Djakovica. Pocinilac je petnaestogodisnji maloletnik Bernard. Sticenik doma za nezbrinutu decu u Novom Sadu koji je pistoljem pretio stanovnocima Cortanovaca prethodno je pocinio vise teskih kradja, a "na dusi" mu je i pokusaj ubistva.

Problemi prevaspitavanja

Zastita dece koja krse drustvene norme ponasanja trebalo bi da obuhvata niz mera. Lepo bi bilo, kaze mr Dusanka Lukic-Havelka, pomocnik ministra za rad, boracka i socijalna pitanja, kad bi se o njima brinule pravedne sudije, blagi tuzioci i humani socijalni radnici, ali to je bez sumnje slozen zadatak i oni nazalost ne mogu uvek biti zamena za roditeljsku savest. Da bi se ceo postupak zavrsio na najbolji nacin, u smislu zastite maloletnika neophodna je pre svega hitnost, upozorio je dr Nebojsa Sarkic, naucni savetnik beogradskog Pravnog fakulteta. Takodje, mora se postovati nacelo tajnosti kako bi se zastitila licnost deteta, a treba razmisliti i o reformi porodicnog zakonodavstva. Ovo poslednje, veruje dr Sarkic, potrebno je radi vece odgovornosti roditelja i njihovo aktivnije ukljucivanje. Nazalost, i skole su zapostavile vaspitnu funkciju smatrajuci se samo obrazovnim ustanovama, saglasni su ucesnici ovog skupa. Mada je u stagnaciji ili cak opadanju, maloletnicka delinkvencija je neopravdano marginalizovana, ocenio je Nikola Milosevic, sudija Vrhovnog suda Srbije. Potrebno je na nivou Republike formirati odgovarajuci resor iskljucivo za prevenciju. Po misljenju Sinise Sofrenovica, sudije Okruznog suda u Beogradu, odeljenja za maloletne prestupnike i arbitri koji se ovim bave moraju biti specijalizovani kao sto bi se morali formirati i specijalizovani sudovi, jedinstvene vaspitne ustanove i posebna odelenja za zavisne i retardirane. Sto se hitnosti postupka tice, ukazao je Sofrenovic, problem je privodjenje kao i period koji protekne do izricanja vaspitne mere koji ponekad traje i dve godine. Retko ko od sudija je u mogucnosti da prati sta se desava nakon isteka kazne, a zbog opterecenja, malobrojnosti i konstantne besparice ni centri za socijalni rad ne mogu se u potpunosti posvetili ovim pitanjima. Mada vecina ucesnika savetovanja deli misljenje da je prevencija mnogo vaznija od represije, bilo je i misljenja da "novi profil" delinkvenata zahteva strozije kaznjavanje. To bi, kako smatraju, moglo da bude dobra pretnja za druge kojima prestupi nisu strani.

Nove generacije maloletnih delinkvenata, tvrdi Anka Dobric, tuzilac, razlicite su od onih pre dvadeset godina. Tacnije lukaviji su i mnogi postupci vode se "u prazno" pa su ceste obustave. Tomislav Simic, direktor Centra za socijalni rad Novog Beograda, cak sumnja u podatke o opadanju kriminala mladih. Kako moze, pitao se Simic, oko 230 zaposlenih u opstinskom MUP da "pokrije" vise od 350 hiljada stanovnika Novog Beograda i cak 32 osnovne skole.

Kao jedan od krupnijih problema u stvaranju plodnog tla za sirenje kriminala medju decom, mladjim i starijim maloletnicima cesto je isticana uloga medija, posebno drzavne i privatnih televizija. Zahvaljujuci filmovima u kojima su kriminalci "junaci", tekstovima koji velicaju sefove podzemlja, naslovima atraktivnim, ali porazavajucim za vaspitanje i edukaciju mladih te neumerenim hvalama novobogatasa, nastaje poremecaj u vrednosnom sistemu pa heroji postaju oni kojima je mesto iza resetaka, receno je na skupu u Velikoj Plani.

Povratak na "pravi put"

Sta ponuditi deci osim vaspitanja na ulici, boravka u kaficima koji su cesto srediste raznovrsnih prestupa i kako im pomoci ako su vec stekli "iskustvo" u popravnim ustanovama? Odgovor na ovo pitanje zahteva pre svega koordiniran zajednicki rad - od roditelja preko centara za socijalni rad, skola i, naravno ako se vec doslo do suda, sudija, tuzilastava i policije. Ukoliko se, na primer, vec nadje 11 ofanzivnih bombi u jednom internatu logicno je pozvati na odgovornost direktora, ali je vaznije preduprediti stvari odnosno uspostaviti kontakte pre nego sto se dese incidenti. Zbog toga su rasporedjeni u grupe po okruzima u Srbiji, sudije, tuzioci, predstavnici MUP-a i socijalni radnici zakljucili i predlozili sta smatraju najhitnijim. Recimo, konstatovano je da se pojacan nadzor roditelja tesko realizuje, jer da su imali mogucnost kontrole tesko bi deca stigla da steknu policijska dosijea. Dakle, izvan tog najuzeg okruzenja skole moraju imati vecu odgovornost, moraju se organizovati predavanja, formirati timovi za rad sa maloletnim prestupnicima. U prevenciju svakako treba ukljuciti i zdravstvene radnike. Dalje, glavnim urednicima TV stanica bice upucena pisma u vidu sugestija u osmisljavanju programa posebno dokumentarnog i obrazovnog. Ako drustvo zeli zdravu mladu populaciju mora joj ponuditi drugacije vrste "hobija", sportske terene, klubove i mogucnost druzenja izvan tzv. "nocnih provoda". Republika, gradovi i svaka opstina trebalo bi da imaju specijalizovane ekipe koje bi radile na prevenciji maloletnicke delinkvencije. Ali, sve to je za sada samo spisak zelja, predloga i namera.

Otimacina automobila
Usled rastuce narkomanije sve cesca su krivicna dela razbojnistva kako bi se doslo do novca za kupovinu narkotika, posebno u Beogradu. Takodje, uz upotrebu vatrenog oruzja oduzimaju se skupocena vozila, na semaforu i parkingu dok vlasnik ulazi ili izlazi iz auta. Ta vozila prodaju se punoletnicima koji ih dalje preprodaju u bescenje, navodi se u izvestajima MUP-a. Ovo je i najcesci oblik udruzivanja punoletnih i maloletnih delinkvenata.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /