ODLAZAK MILANA BEKA IZ VLADE SRBIJE POCETAK SUKOBA SPS-SRS ILI INTERNO KADROVSKO PROVETRAVANJE

Iako je kao ministar bez portfelja bio ukljucen u sve vazne poslove, njegov polozaj postao je polozaj vatrogasca u trenutku kada se ekonomska situacija drasticno pogorsava. U timu, koji bi, sudeci po prvih 100 dana mogao doziveti debakl ravan onom koji je imao Sainovicev kabinet, ostajanje u Vladi Srbije nije privilegija

Tanja Jakobi

Da bi se razjasnile razmere kadrovskog pomeranja Milana Beka, sa mesta ministra bez portfelja u Vladi Srbije na funkciju predsednika Upravnog odbora “Zastave", potencijalno najveceg i u ovom i u prethodnom mandatu Vlade Srbije, moguce je navesti jos nekoliko protivurecnih opcija.

Tesko je, na primer, poverovati, da je jedan covek koji poseduje nesumnjivo privatno bogatstvo, a u pregovorima oko prodaje Telekoma je sa obe strane dobio komplimente da je bio na nivou “vrhunskih svetskih pregovaraca", tako naivan da se hvata vruce kase kakva je “Zastava", a da nema bar priblizno jasnu racunicu, sta hoce da postigne.

Prema jednoj od teorija, bliskih radikalima, Beko je sto svojoj partijskoj sto siroj javnosti, upravo zbog svojih privatnih firmi i poslova (sa uvozom lekova, sira, trgovinom psenicom, itd.) poceo da bode oci, a “Zastava" je nacin za tiho sklanjanje. “Slucaj Dalija" je, navodno samo kap koja je prelila casu. Radikali koji imaju nameru da sebi izgrade imidz bezgresnih, nepodmitljivih i do kraja ispravnih ucesnika u vlasti, navodno, nisu mogli da saradjuju sa covekom koji ima takav imidz.

Druga moguca opcija povezana sa prethodnom, a kojoj se mnogo spekulisalo od samog ulaska radikala u vladu, je da ce SRS polako, ali sigurno “pojesti" socijaliste. Odlazak Beka iz vlade mogao bi biti prvi poen u njihovu korist, tim pre sto su se radikali, prema nekim informacijama, namerili i na druga dva najjaca coveka na listi SPS-JUL, ispod Mirka Marjanovica. U tom slucaju, Bekov potez, mogao bi biti mudro sklanjanje pre frontalnog sukoba u kojem ce se radikali i socijalisti naci pre ili kasnije kad poklopac Kosova (koji ih trenutno milom ili silom drzi zajedno) popusti.

Naravno, ne bi bilo tesko zamisliti i da je Beko jednostavno - najuren i da su radikali, kao i mnogo puta do sada ucinili uslugu socijalistima. Suvise samouveren, na momente arogantan, i nesumnjivo za pet klasa sposobniji od nekih svojih kolega u vladi, Beko je morao biti nocna mora za ministre socijaliste ciji je glavni kvalitet - poslusnost i cije je poslove vrlo cesto odradjivao. A kao sto se nedavno sasvim lepo videlo, ne mora se biti vrhunski intelektualac, pa ni senka toga, da bi se proguralo nesto tako sramno kao najnoviji Zakon o univerzitetu.

Uz to, kao sto je poznato, tokom mucnog poradjanja sadasnjeg zakona o privatizaciji, Beko nije bio postedjen napada iz partije kojoj je blizak, kao sto je bio i dovoljno (ili previse) savitljiv da u istom tom zakonu pristane na kompromise koje sada kritikuje njegov naslednik na mestu ministra za privatizaciju, Jorgovanka Tabakovic.

Jos jedan argument mogao bi se smatrati, bar do izvesne mere, validnim. U prethodnom sazivu vlade, Beko se bavio takvim poslovima kakav je prodaja Telekoma i pravljenje zakona o privatizaciji. Oba projekta bila su u kontekstu proklamovane “Godine reformi" od koje tokom prosle godine realno nije bilo nista, a ove godine joj se i verbalno zatro svaki trag.

Iako je kao ministar bez portfelja bio ukljucen u sve vazne poslove (koordinacija za gas, naftu, fond za razvoj, poreski sistem, penzije, “Viskoza", “Matroz", “Robne kuce Beograd" itd.) , njegov polozaj postao je polozaj vatrogasca u trenutku kada se ekonomska situacija drasticno pogorsava. Dosadasnji uspesi koalicione vlade mogli bi se, ako je potrebna samo jedna rec, oceniti (na ekonomskom planu) - kao nepostojeci. Realno je ocekivati da ce se problemi gomilati, a da ce vlada imati sve manje sposobnosti da ih “krpi". U timu, koji bi, sudeci po prvih 100 dana mogao doziveti debakl ravan onom koji je imala Sainoviceva vlada, nije bas zdravo ostajati.

Odlazak u “Zastavu" ne deluje kao osobita premija - u poslednjih deset godina ovaj “socijalisticki gigant" postao je sinonim za zablude srpske zvanicne politike, i primer na kome se lepo da videti koliko vredi ocena Dragana Tomica, potpredsednika Vlade Srbije, da su “socijalisti uspeli da sacuvaju velike sisteme". “Japanci nisu uopste mogli da se suzdrze od smeha, kad su obilazili pogone Fabrike automobila. O toj fabrici vredi razmisljati samo ovako: izbacis sve masine i premeris hale - prazne vise vrede", kaze jedan ekspert Ekonomskog instituta.

Ono sto je ostalo od “Zastave" i njenih najznacajnijih fabrika moze da se spase jedino korenitim politickim i ekonomskim reformama i ukljucivanjem Srbije u medjunarodne tokove. Taj posao zavisi od jednog coveka, a on nije Beko.