SRBIJA PRED IZAZOVOM (SELEKTIVNE) PRONATALITETNE POLITIKE

Srpkinje su, pre pedesetak godina, radjale po osmoro dece u proseku, a kad su im se promenili uslovi zivljenja, svele su radjanje na evropski standard. Pre deset godina, na Kosovu je u stalnom radnom odnosu bilo 25 odsto Albanki, dok ih danas tu privilegiju ima samo tri odsto. Biti roditelj u Srbiji danas znaci biti zrtva sopstvenog roditeljstva

Jasna Sarcevic- Jankovic

U Srbiji je zavladala panika. “Lete stuke, lete avioni (NATO)", ali Vlada Srbije i dobar deo ovdasnje inteligencije, cini se poslednjih nedelja najvise brinu sto nikako da se uspostavi kontrola letenja - roda. Stoga je vlada odlucna da ih posto-poto preusmeri sa juga ka severu, iz straha od ekspanzije radjanja na Kosovu, ali i u Sandzaku, pa i u Beogradu, na primer - samo sto je ovde u pitanju “visak" malih Roma. Dakako, prevashodan je cilj, podignut na nivo “nacionalnog zadatka", povecati broj novorodjencadi u ciju ce se krstenicu, pod rubrikom “nacionalna pripadnost" upisati “Srbin", odnosno, “Srpkinja".

Aktivnost je zahuktala. Prosle nedelje je Odbor za proucavanje stanovnistva Srpske akademije nauka i umetnosti organizovao okrugli sto na temu “Socijalne i ekonomske mere u prilog radjanja", i to na niskonatalitetnim podrucjima na kojima je broj umrlih veci od broja rodjenih, kao i na onim podrucjima na kojima je obim radjanja nedovoljan za obnavljanje generacija.

“Drugi, isto tako, mada na drugi nacin, opasan poremecaj nataliteta u Srbiji", prekomerno radjanje, “nije predmet ove diskusije, jer malo znamo o tome", kategorican je bio akademik Milos Macura, predsednik Odbora za proucavanje stanovnistva SANU. Iako se, dakle, akademik Macura zalozio za prevashodno humanisticki pristup ovom problemu, ipak se u svecanoj sali SANU “provuklo" dovoljno zapazanja na neplaniranu temu, i to vec u pozdravnoj reci akademika Mihaila Markovica, sekretara Odeljenja drustvenih nauka SANU.

Izjasnivsi se za kontrolu radjanja u visokonatalitetnim podrucjima Srbije, dakle, na Kosovu prvenstveno, on je za negativnu reprodukciju okrivio egoizam, individualizam i filozofiju hedonizma, sto sve, dakako, karakterise danasnje potrosacko drustvo.

Ove nedelje je, u organizaciji republicke vlade, odrzano savetovanje na kojem je licno ministar za informisanje Aleksandar Vucic (mladi otac za sada jednog deteta) govorio o doprinosu lokalnih medija ostvarivanju populacione politike u Srbiji. Lokalni mediji, bez obzira na politicku opredeljenost, naglasio je Vucic, imaju zadatak da ukazuju drustvu da je problem obnavljanja stanovnistva ozbiljan i dugorocan i da, “ukoliko ne zelimo da postanemo manjina u sopstvenoj zemlji, treba upozoravati na ekspanziju radjanja medju Albancima, Muslimanima i Romima, i, s druge strane, negativni prirastaj u sredisnjoj Srbiji i Vojvodini". Na ovu, u najmanju ruku, ksenofobicnu konstataciju ministra vlade koja ima nameru da, kao deo SRJ, postane ponopravni clan Saveta Evrope, ministarka za brigu o porodici u istoj vladi dr Rada Trajkovic je dodala da je sadasnji demografski razvitak Srbije dramatican, da spadamo medju tri drzave, medju svim zemljama na svetu koje imaju demografske probleme, koje u razvitku stanovnistva imaju obe nepozeljne krajnosti - depopulaciju i demografsku eksploziju.

Prema podacima koje je iznela, cetiri petine stanovnistva Republike prestalo je da se obnavlja u prostoj srazmeri, a jedna petina ima takav prirodni prirastaj da nadoknadjuje deficit i u celini obezbedjuje pozitivan prirodni prirastaj. “Na pragu 21. veka, ne moze politika albanskih separatista biti iznad zdravstvenih i humanih principa i iznad normalnog polozaja albanskih zena i dece", porucila je Trajkovic, amortizujuci tako donekle efekat Vucicevog izlaganja, ali i svog, nedavno, na Institutu za zdravstvenu zastitu majke i deteta, kada se zalozila za kontrolu radjanja u Srbiji.

“Drzava mora naci nacina da stimulise natalitet stanovnistva centralne i severne Srbije i da ogranici ili zabrani enormno povecanje nataliteta na Kosovu", rekla je tada Trajkovic,

Nadezda Cetkovic i Jelka Kljajic-Imsirovic su je, u ime Beogradskog zenskog lobija, javno upitale hoce li, poput Juznoafricke Republike u vreme aparthejda, uvesti seksualnu policiju. Upozorile su ministarku da flagrantno krsi ljudska prava i pozvale je da podnese ostavku. Jer, po njima, na celu takvog resora treba da bude zena, ali drugacijeg etickog profila, “takva kojoj je stalo do ljudskih zivota, bili oni albanski, ili srpski".

“Ne radjaju Albanke vise od Srpkinja zato sto slede programe nacionalistickih vodja. I Srpkinje su, pre pedesetak godina, radjale po sedmoro, osmoro dece, pa kad su im se promenili uslovi zivljenja, svele su radjanje na evropski standard. Albanke su danas znatno obespravljenije od Srpkinja", konstatovale su aktivistkinje Zenskog lobija, i to ilustrovale sledecim podacima: samo tri odsto zena na Kosovu je u stalnom radnom odnosu, dok ih je pre desetak godina, radilo cak 25 odsto. Albanke, intelektualke imaju jedno, dvoje dece.

“Unapredite uslove zivota na Kosovu, vratite Albanke u skole, na fakultete, na njihova radna mesta, investirajte u razvoj, zdravlje, obrazovanje i imacete istu natalitetnu stopu kakvu ima Evropa. Lepo je radjati, ali nije lepo biti inkubator, ni zdravo", glasila je javna poruka ministarki, upucena, doduse, u nezgrapno istorijsko vreme, 9. juna, 1998, kada je mirnodopsko doba za ovakve vladine radove vec isteklo. Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta u Beogradu je, medjutim, podneo Vladi Srbije program aktivnosti u oblasti planiranja porodice i u vezi s tim, rehabilitacije radjanja. U sklopu planiranja porodice nalaze se, izmedju ostalog, socijalne vaspitne i ekonomske mere, kao i mere u prilog materinskog i decjeg zdravlja i dobrobiti. Nada je Instituta i SANU da ce sprovodjenju u zivot ovog programa doprineti nedavno osnovano Udruzenje za planiranje porodice i razvitak stanovnistva

U studiji “Socio-ekonomski polozaj porodica sa decom u Srbiji", ciji je glavni nosilac dr Aleksandra Posarac, naucni saradnik Instututa ekonomskih nauka, naznaceno je da je, pocev od 1990, veliki deo jugoslovenskog stanovnistva postao jedna u siromastvu, pa je standardna analiza siromastva pokazala da je doslo do drasticnog pogorsanja siromastva medju porodicama sa decom (jos pre cetiri godine je cak 51,4 odsto porodica sa decom bilo siromasno. Dakle, vise od polovine porodica sa decom u Srbiji 1994. godine nije imalo dovoljno prihoda da obezbedi svojm clanovima ishranu u skladu sa minimalnim nutricionistickim zahtevima.. Narocito su bile ugrozene urbane porodice, kod kojih je koeficijent siromastva iznosio cak 60 odsto.

Rezultati ankete o socio-ekonomskom polozaju porodica sa decom u Srbiji pokazali su da se za samo jednu generaciju, prosecan broj dece u porodici smanjio za gotovo jedno dete. Utvrdjeni prosecan broj dece u porodici u Srbiji iznosi 1,66. Da bi se izjednacile u prosecnim mesecnim prihodima sa porodicama bez dece, ocenjeno je da bi u porodicama sa decom svako dete trebalo da prima po 94 posto prosecne mesecne plate!

Prema dr Marini Blagojevic, profesoru Filozofskog fakulteta u Beogradu, restriktivni uslovi “ekonomije prezivljavanja" stavljaju u paradoksalnu situaciju i zene koje ne zele vise da radjaju, pa pribegavaju abortusima, i zene koje zele jos da radjaju, a za to nemaju uslova. “Zeljenu" decu, prema njenim recima, ne mogu da radjaju one zene koje odbijaju da potrebe svoje dece, pa i vlastite potrebe, zadovoljavaju na civilizacijski prevazidjenom “dostojanstvenom siromastvu".

Da li je, na kraju, presudno pitanje koje je postavila dr Blagojevic, da li je roditeljstvo danas i ovde zrtva ili zadovoljstvo?

“Biti roditelj danas i ovde znaci biti ucenjen svojom sopstvenom ljubavlju, znaci nemati izbor, znaci biti primoran na pristajanje i ponizavanje, znaci ne moci zastititi svoje dete od kica, gluposti, siromastva, nasilja, droge, od srednjevekovnih ideologija, od laznog patriotizma, znaci prepustiti svoje dete na kvarenje razlicitim tzv. pedagozima, ministrima prosvete, novokomponovanim bogatasima i bogatasicama koje kreste i treste sa malih ekrana, znaci prepustiti svoje dete beznadju i bezumlju. Biti roditelj u Srbiji danas znaci biti zrtva sopstvenog roditeljstva. Ili, jos gore, biti roditelj koji nema za sta drugo da zivi osim za svoje dete", rece dr Marina Blagojevic u sred SANU i, kako podvuce, “dusu svoju spasi".