Okrugli sto “Slabosti demokratske opozicije u Srbiji" u organizaciji Demokratske stranke iz Koceljeva i “Nase Borbe"

Da li je raspad Koalicije “Zajedno" doveo do sloma srpske opozicije? Preko potrebna temeljita reforme demokratskih stranaka. Da li u nedemokratskoj drzavi moze da se pobedi demokratski? Neophodna podrska u svetu

Ono sto su analiticari srpske politicke scene mogli da kazu u cetvrtak, na Okruglom stolu “Slabosti demokratske opozicije u Srbiji", u organizaciji DS iz Koceljeve i naseg lista licilo je na parastos, rekvijem ili skup lekarskog konzilijuma, kako su sami ocenili. Niko nije osporio da je ideja politicke alternative potrosena jos davno, posto je od samog starta Milosevic bio sef opozicije na talasu nacionalizma i populizma . Ucesnici su se uglavnom slozili da je raspad koalicije “Zajedno" znacio slom srpske opozicije, posle koga ona tesko moze da se oporavi. Iako pozvani lideri stranaka nisu dosli, pa cak nije bilo nikog iz najviseg rukovodstva Demokratske stranke.

Po misljenju dr Slobodana Antonica, politikologa, demokratska opozicija mora biti demokratska, cak i pod uslovom da ona u ovakvim okolnostima nema sanse da dodje na vlast, sto znaci da ona ne sme praviti nikakve kompromise s autoritarnim sistemom. Slicno razmislja i profesor Zoran Stojiljkovic, koji kaze da opozicija nije bez sansi, ali da bi morala da napravi takvu strategiju koja ce popraviti njen gubitnicki imidz.

Pokusavajuci da detaljnije odgovori na pitanje zasto opozicija nema uspeha, dr Vladimir Goati, iz Instituta drustvenih nauka, objasnjava to preuranjenom pluralizacijom, koja je izvrsena u vremenu kada je liberalno- demokratska opcija imala malu podrsku. Rascep u opoziciji nastao je zbog nedostatka konsenzusa o tri kljucne stvari: trzisne privrede, demokratizacije drustva i povezivanja zemlje sa medjunarodnom zajednicom. Socijalisti su. smatra, obezbedili socijalnu sigurnost blokiranjem ekonomske tranzicije partijskim vlasnistvom. Nema fer izbora, naglasava Goati, a to mora biti prvi uslov demokratske opozicije.

Isticuci da ovde nije rec o demokratskom, vec autoritarnom poretku, profesor Kosta Cavoski je podvukao vaznost unutrasnjeg ustrojstva takozvane opozicije. Stranke nisu privredno preduzece, kako smatraju neki lideri, i one zavise od parajlija, a parajlije od Slobodana Milosevica, kaze Cavoski. On je podsetio da lideri ne snose posledice neuspeha na izborima, a osim toga postoji i problem demokratizacije stranaka, pa u nekim lideri donose odluke dekretima. Prof. Cavoski je uveren da postojece stranke ucestvuju u vlasti radi dobiti, a da se prave promene mogu ocekivati tek kada se izvrsi smena ove vlasti.

Ni u jednoj zemlji bivseg realsocijalizma nije bilo toliko izbora ni toliko referenduma kao ovde sto je za dr Nebojsu Popova, dokaz vise da je rec o partijskoj drzavi. Osvrcuci se na Goatijevu tezu da odlaganje privatizacije ucvrscuje vladajuci rezim, Popov je rekao da kod nas postoji “burazerska privatizacija", u kojoj ucestvuje i deo opozicije. On je to nazvao “burazerski pluralizam". Na delu je, smatra, srastanje vladajuce partije sa nekim strankama koje sebe smatraju opozicionim. Nekada je to bila Nova demokratija, a danas su to radikali i SPO koji je stvorio kapital u rusenju "TV Bastilje", a sada je napravio svoje “Bastiljce" od Studija B.

Popov je podsetio da je pre deset godina nastao populisticki nacionalizam i da je taj amalgam jos efikasan i da zbog toga jos ne mogu da se razjasne merila i pojmovi sta je vlast, a sta je opozicija. On se upitao nije li glavna slabost opozicije u Srbiji to sto gradjani nisu u stanju da slede ono sto su cinili tokom zimskog protesta. Po njegovom misljenju, ne moze se govoriti o totalnoj propasti koalicije “Zajedno", jer ona, kao i koalicija “Vojvodina", ima lokalnu vlast u mnogim gradovima.

Prema misljenju dr Ognjena Pribicevica, naucnog saradnika Instituta drustvenih nauka, najniza tacka do koje je opozicija dosla posledica je raspada koalicije “Zajedno", odnosno neuspelog dogovora po pitanju da li da se izlazi na izbore. On je ubedjen da opozicija mora da ide prema biracima kojih je najvise u najnizem sloju. Stojan Cerovic, novinar “Vremena", medjutim, smatra da je to jalov posao, jer vladajuce partije preko medija formiraju javno mnjenje.

Dr Pribicevic se pozvao na rezultate istrazivanja koji govore da za vecinu biraca univerzitet, demokratija, mediji, nisu drustveni prioriteti,vec egzistencija, kriminal i Kosovo. Pre godinu dana, istakao je dr Pribicevic, ljudi su bili zadovoljni Milosevicevom politikom na Kosovu. Politika mora biti izrazena kroz nekakvog lidera, smatra ovaj strucnjak. On navodi da po istrazivanjima u Srbiji postoje samo dva lidera. To su Milosevic i Seselj, koji mogu da dobiju oko 20 odsto glasova. Lideri pomenute koalicije nisu vise lideri, zbog svadje Draskovica i Djindjica, koja je bila vise rezultat sujeta nego vecih programskih razlika.

U Crnoj Gori je doslo do pucanja vladajuce nomenklature, a u Srbiji je neizvesno kada ce do toga doci, smatra dr Pribicevic i pita se kako u nedemokratskom drustvu moze demokratska opozicija da na demokratski nacin dodje na vlast. Cerovic je uveren da je istorijska slabost opozicije u trenutku kada je pristala da izadje na nedemokratske izbore. Po njemu, ovde je rec samo o “fasadnoj demokratiji". Glavna nada je u necemu, kako je rekao, sto nije odavde, a nije ni u Srbiji. To je Milo Djukanovic. Dr Nebojsa Popov je sklon da politicke dogadjaje tumaci u interakciji. Na primer kako su promene u Srbiji uticale na promene u Crtnoj Gori i kako bi slozene promene u Crnoj Gori uticale na neke promene u Srbiji - personalno, partijski, institucionalno.

Sustinski problem Srbije je radikalna promena sistema vlasti, ali vecina opozicionih stranaka i lidera nije jedinstvena u odnosu na taj cilj, smatra dr Milan St. Protic, istoricar. Problem je u tome sto je najveci deo opozicionih stranaka rastocen rezimskim krticama i agentima i sto se ne znaju finansijski izvori stranaka. Nigde u istoriji Evrope promene se nisu desile dok ih nisu aminovale velike sile, pa nece ni u Srbiji.Velikim silama odgovara mali, prljavi diktator, kao najjednostavnije sredstvo za postizanje onoga sto su oni naumili da urade na Balkanu. Od nas se uvek trazilo da osudimo agresivnu Milosevicevu politiku, ili da je podrzimo kada je bila “mirotvorna." Oko toga se, napomenuo je Protic, opozicija nikada nije usaglasila.

Polemisuci s Proticem, Aleksandar Ilic, advokat iz Demokratske stranke, je rekao da se ne slaze kako u Srbiji nisu moguce promene zbog rezimskih krtica. To je po njegovom uverenju teorija zavere, po kojoj bi svako trebalo da sumnja u svakog, a to znaci potpuni raspad. On je objasnio da raspad koalicije “Zajedno" nije iznenadjenje. Za upucene pogotovo ljude koji poznaju unutarstranacke prilike u DS i SPO bilo je izvesno da to ne moze da funkcionise.

Klima visestrukih sukoba i podela od l989. naovamo, stvorila je malo gubitnicki imidz demokratskoj opoziciji i utisak kod birackog tela o njenom malom upravljackom kapacitetu, ocenjuje profesor Zoran Stojiljkovic. Ovde se, prvo umesto da se podele rizici i troskovi, unapred deli nekakva potencijalna dobit, na osnovu vrlo povrsnih analiza da imamo velike sanse na izborima. Onda se, pre nego sto dodje do izbora unutar koalicije potucemo oko toga koliko ko treba da dobije, objasnjava ovaj strucnjak. Prof. Stojiljkovi istice da nije sklon crnim ocenama, jer analize govore da ima 20 do 30 odsto izbornog tela koje je autoritarno, cak totalitarno opredeljeno, ali nadpolovicna vecina ima osnovna demokratska opredeljenja, cak prihvata ne samo politicki liberalizam, nego i socijalno-liberalni koncept unutar svojinskih i ekonomskih promena i odnosa.

Za odredjenje demokratske opozicije, prof. Stojiljkovic preporucuje dva kriterijuma. Prvi je da odrice nasilja, da stvori pretpostavke za partnerstvo kod kojih je najznacajniji cvrst dogovor o izborima. Istrazivac Srboljub Branskovic, direktor Agencije “Medijum", smatra da najveca slabost opozicije nije toliko u tome sto je rezim postavio svoje ljude u opozicione stranke, vec pre svega u tome sto je rezim fingirao opoziciju. Druga slabost je u tome sto je opozicija fascinirana Milosevicem zapostavila sopstvene programe: nije zapravo bila alternativa vlasti, nego dezurni kriticar svakog Milosevicevog poteza. Ove ocene, kako je naglasio, vaze do izbora l997, a sada je vec pitanje: ili ce opozicija nestati, ili ce se radikalno reformisati.

Vojislava Vignjevic
Vesna Vujic