OKRUGLI STO "SLABOSTI DEMOKRATSKE OPOZICIJE

Sadasnji rezim je fasadna demokratija jer cinjenica je da postoji vise stranaka, nezavisnih medija, stalno se odrzavaju izbori...To je sistem cvrstog monopola. Snaga SPS je u strategiji oslanjanja na nize socijalne slojeve, smatra Vladimir Goati

U organizaciji Opstinskog odbora Demokratske stranke Koceljeva i "Nase Borbe" juce je u prostorijama Evropskog pokreta u Srbiji odrzan okrugli sto na temu "Slabosti demokratske opozicije u Srbiji". Prema misljenju ucesnika u raspravi glavne slabosti opozicije su nedostatak tolerancije i poverenja unutar samih partija, krah koalicije "Zajedno", nepostojanje slobodnih i fer izbora, ali i programa koji bi privukao veci broj biraca. Pitanje koje se nametalo i na koje su analiticari pokusali naci odgovor je u cemu je jacina vladajuce partije.

Dilema koju su analiticari pokusali da razrese na ovom skupu je da li kod nas uopste postoji demokratija. Shodno tome, postavljeno je pitanje da li se moze govoriti o slabosti demokratije. Istaknuto je da od kada je zaziveo visestranacki sistem pre osam godina, do danas nije doslo do demokratije. Vladimir Goati je u svom izlaganju istakao da kod nas jos uvek nema slobodnih i fer izbora, kakvi postoje u zemljama istocne Evrope. "Neke stranke bojkotuju izbore. Druge isticu neregularnost izbora i zakidanje. Ponekad je to samo alibi za neuspeh. Da bismo razumeli slabost opozicije, moramo videti u cemu je snaga vladajuce Socijalisticke partije Srbije", rekao je Goati i dodao da oslonac strategije socijalistima predstavlja niza socijalna struktura. Naime, vecina biraca je iz reda nizeg sloja, nekvalifikovanih ili polukvalifikovanih radnika, seljaka ili domacica. Socijalisti im obecavaju socijalnu sigurnost i s njima nema neizvesnosti. Za razliku od vladajuce partije opozicija obecava promene na univerzitetima i slicno. Prema misljenju Ognjena Pribicevica, za opozicione stranke glasaju uglavnom intelektualci, a njihov broj je mnogo manji. "Kljucna stvar je da lideri stranaka ne shvataju da mi ne zivimo na zapadu, nego u Srbiji. Ako hoce osvojiti vlast moraju se svojim programima i politikom pribliziti najvecem broju biraca", istakao je Pribicevic.

Analiticari su se slozili oko cinjenice da je demokratska opozicija, odnosno eks koalicija "Zajedno" dostigla vrhunac na proslogodisnjim protestima. Posle epohalnog sloma koalicije, prema misljenju Stojana Cerovica, gradjani imaju pravo da se prema opoziciji odnose kao stedise prema Dafini. Cerovic je, pri tom, istakao da je sadasnji rezim fasadna demokratija, jer cinjenica je da postoji vise stranaka, nezavisnih medija, stalno se odrzavaju izbori, broje se listici... To je sistem cvrstog monopola.

Prema njegovom misljenju jedina nada opoziciji je Milo Djukanovic, iako on nije ni iz Srbije niti je opozicija. "Djukanovic predstavlja jedinu sansu da se opozicija rekreira", istakao je Cerovic i dodao da je rezim u Srbiji danas mozda slabiji nego ranije, jer Milosevic deli vlast sa Vojislavom Seseljom.

Cini se, kako kaze Nebojsa Popov, da nigde nema toliko izbora kao kod nas, a da, pri tom, drzava nije dozivela nikakve promene. "Privatizacija, kao korak ka demokratiji potrebna je u nasoj zemlji. Kod nas je, nazalost na delu privatizacija u skladu sa mestom hijerarhijske moci, takozvana burazerska privatizacija. U toku je nacionalna revolucija koja je omogucila bogacenje nizih slojeva uz ocuvanje moci vlasti", istakao je Popov.

Po misljenju Koste Cavoskog glavni razlog neuspeha opozicije je nedostatak poverenja i medjusobne tolerancije. Neki smatraju, kako on istice, da je partija privredno preduzece, a ne politicko uredjenje. "Politikom se na zapadu bave bogati i po pravilu gube novac. Kod nas je to obrnuto. Najlaksi nacin da se covek obogati je da stvori politicku partiju", rekao je Cavoski.

Milan St. Protic je istakao da opozicija u Srbiji ne moze sama napraviti radikalne promene, bez podrske velikih sila. Oni koji uticu na svet procenili su da je Slobodan Milosevic najmanje zlo na Balkanu i predstavlja najprostije sredstvo za ostvarenje njihovog cilja.

T.Pekic