ORGANSKA POLJOPRIVREDA OD IDEJE DO NJIVE

Domaci proizvodjaci organske hrane svoju robu moraju da izvoze pod stranim etiketama ili bar sa stranim sertifikatima, iako su odavno pripremljeni zakonski propisi kojima se regulise ova oblast

Mihal Ramac

U zemlji gde se ne postuju nikakvi zakoni haos je prirodno stanje stvari, a najhaoticnije stanje vlada u onim oblastima koje nisu obuhvacene zakonskom regulativom. Jedan od primera toga je proizvodnja, prerada i promet organske hrane. Iako ima sve vise prodavnica u kojima se prodaje tzv. zdrava hrana, kupac nikad ne moze biti siguran sta sve moze da se skriva iza zvucnog naziva nekog caja, pahuljica i ostalih proizvoda "cudotvornih" svojstava. Kod nas, naime, ne postoje propisi koji bi odredjivali sta moze da se svrsta u organsku hranu, odnosno koji su uslovi za njenu proizvodnju, a nema ni institucije koja bi potvrdjivala da je sadrzaj identican sa onim sto pise na etiketama.

O svemu tome mnogo se moglo cuti u Subotici na Sedmoj konferenciji IFOAM za centralnu i istocnu Evropu. IFOAM je medjunarodna organizacija za organsku poljoprivredu, osnovana pre 25 godina, koja okuplja preko 700 clanova iz vise od sto zemalja. Cetrdesetak ucesnika iz dvanaest zemalja, od Gruzije, Rusije i Belorusije do Makedonije, Bugarske, Hrvatske, Madjarske, Poljske, Ceske i drugih je pocetkom juna razmenjivalo iskustva i informacije i obislo najznacajnije proizvodjace zdrave hrane u okolini Subotice. Domacin skupa bio je TERRA'S, Udruzenje za zdravu hranu iz Subotice i istovremeno jedino jugoslovensko udruzenje koje je clan pomenute medjunarodne organizacije.

Iako se stanje razlikuje od zemlje do zemlje, zemljama iz ovog regiona zajednicko je to da se u njima o zdravoj hrani moglo ozbiljnije razmisljati tek krajem osamdesetih godina. Pored toga sto su morali da "gutaju otrov komunizma", njihovi narodi trovani su i fizicki, neumerenom upotrebom pesticida, herbicida i ostalih otrova. U godinama komunizma bilo je neuputno i pomenuti zdravu hranu, jer je to smatrano izrazavanjem nepoverenja u drzavu koja je, dakako, tvrdila da se njeni gradjani hrane najbolje na svetu. I kod nas je "moda" zdrave hrane relativno nova, a drzava, kao sto je pomenuto, nije previse zainteresovana ni za to da li ce narod jesti hleba ili kolaca, a jos manje za njihov kvalitet.

Pri saveznom Ministarstvu poljoprivrede je, doduse, upravo na inicijativu Suboticana, jos pre dve godine formirana ekspertska grupa sa zadatkom da pripremi nacrte zakona i ostalih dokumenata iz oblasti organske poljoprivrede. Ona je svoj posao uradila, vodeci racuna da sve predlozeno bude u skladu sa visokim standardima IFOAM, ali na tome se i stalo. Ipak, na skupu u Subotici je ucestvovao i Milan Milanovic, zamenik saveznog ministra poljoprivrede, koji je rekao da ce verovatno jos ove godine biti usvojen zakon kojim se stvaraju osnovni sistemski preduslovi za brzi razvoj ove proizvodnje - sto ce, naglasio je, "predstavljati novi podstrek za sirenje ekoloskih ideja i ekoloske svesti."

Lepim recima valja verovati, ali iskustvo uci na oprez. Drugim recima, domaci proizvodjaci ne kidaju veze sa stranim posrednicima, koji na njihovu robu lepe svoje etikete i za to uzimaju pristojan procenat. U boljem slucaju, pak, TERRA'S obezbedjuje strane kontrolore koji proizvodima namenjenim za izvoz daju odgovarajuce, napolju priznate sertifikate. Da bi se takav sertifikat dobio, neophodno je tokom vise godina kontrolisati, kako zemljiste, tako i proizvode, nacin prerade i pakovanja. Naravno, ne dolaze u obzir nikakva vestacka djubriva, hemijski preparati i postupci kojima se hrani pridodaje nesto cemu u njoj nije mesto. Zanimljivo je da se kod nas proizvodnjom i preradom organske hrane mahom bave fakultetski obrazovani ljudi, mada ima i obicnih zemljoradnika koji se odvaze da poneki hektar odvoje za nesto sto je, zasad, vise stvar buducnosti nego posao za izvesnim ishodom.

Cinjenica je, medjutim, da su svi kooperanti uljare "Suncokret" sa Hajdukova, vlasnistvo Ivana Percica, do poslednjeg dinara isplaceni najkasnije cetiri meseca nakon isporuke suncokreta, odnosno bundeva i da su ove godine ugovorili proizvodnju 100 hektara suncokreta i 13 hektara bundeve. Uljara je smestena na iznajmljenom imanju i pomocu jedne stogodisnje prese proizvodi pet vrsta ulja, puter od kikirikija, te kasu i sok od bundeve. Kad mu je neko od gostiju rekao kako se u Hrvatskoj prodaju madjarski proizvodi u istom pakovanju kao njegovi, gospodin Percic je objasnio da je to, zasad, jedini nacin za probijanje na tamosnje trziste. Kad je rec o proizvodnoj i poslovnoj filozofiji, price slicne njegovoj ucesnici skupa su culi i na farmi porodice Balasa i u kompaniji "Dr Farmer" u Cantaviru.

Nije im, naravno, bilo jasno kako se neko moze upustiti u proizvodnju na veliko bez dinara bankarskih ili drugih kredita ili makar bez garancija da ce svoje proizvode moci prodati po odredjenim cenama. Tajna uspeha porodice Balasa je, po recima mladog gazde Miklosa, u tome sto cetvoro odraslih clanova rade po osamnaest casova 365 dana u godini. Zajedno sa jos trojicom zaposlenih, oni godisnje proizvedu 275 hiljada litara mleka. Uvazavajuci savete strucnjaka, nastoje da u potpunosti zatvore lanac proizvodnje, odnosno da svedu na sto manju meru koriscenje onoga sto je proizveo neko drugi. Slicna iskustva cula su se i na "Suncanom salasu" i organskoj farmi "Maluscik", ali i u razgovorima sa onima koji proizvode organsku hranu na malo.

Organskom proizvodnjom je u nasoj zemlji obuhvaceno samo 0,3 odsto obradivih povrsina, sto je negde na nivou Poljske ili Ceske. Neko je doduse, primetio da su kod nas daleko vece povrsine na kojima vec godinama nije upotrebljen ni gram hemikalija, sto bi se, uz dovoljno smisla za ironiju, moglo objasniti drzavnom brigom za proizvodnju zdrave hrane. Gosti su bili iskreno iznenadjeni saznanjem da u ovoj zemlji, poznatoj uglavnom po nekim drugim specijalnostima i specijalitetima, ima toliko ljudi koji iz zadovoljstva i na sopstveni rizik rade nesto sto je, u najboljem slucaju, na ivici rentabiliteta.