ZASTO NAJVECA FABRIKA LEKOVA U JUGOSLAVIJI SALJE DEO RADNIKA NA PRINUDNI ODMOR?

Odlazak na prinudni odmor ne znaci i otkaz. Zbog ogromnog duga drzave, ICN najlosije posluje u familiji ICN fabrika

Suzana Milicic

- Do sada je u ICN Jugoslaviji podeljeno 199 resenja o prinudnim odmorima u sektorima finansija, prodaje i proizvodnje. Da li cemo nastaviti da delimo resenja i ubuduce i kojim ce to tempom ici, zavisi, umnogome, od toga kako ce se prema nama ponasati drzava koja nam duguje oko 200 miliona dolara. Zbog ovog duga, ICN Jugoslavija je najlosija kompanija u familiji ICN, kaze za “Nasu Borbu" Zoran Vasic, potpredsednik za finansije za istocnu Evropu i Jugoslaviju, povodom prve serije resenja o prinudnim odmorima (75), podeljenih radnicima krajem prosle nedelje. Vecina radnika koji su dobili ova resenja, ne ocekuje da ce se, nakon isteka tri meseca, na koliko resenja glase, i vratiti na posao. Rukovodstvo fabrike ih, ipak, uverava da svi oni koji po zakonu ne smeju da dobiju otkaz, nece biti otpusteni i da ce se svi vratiti u kompaniju: na svoja ili neka druga radna mesta.

- U decembru prosle godine uradjena je strucna studija prema kojoj je utvrdjeno da ICN Jugoslavija ima visak radnika. Receno je, recimo, da u sektoru finansija, u kojem je do tada bilo zaposleno 232 radnika, ima sto radnika vise. Trideset i sestoro zaposlenih je ranije izmesteno iz ovog sektora, otisli su u penziju ili su prebaceni da rade u druge celine u kompaniji, a sada je podeljeno 75 resenja o prinudnim odmorima. Strucnjaci koji su radili ovu studiju smatraju da ovi radnici nisu visak za celu kompaniju i stoga su nas savetovali da pokusamo da ih razmestimo na neka druga mesta u okviru kompanije, zatim da organizujemo predtrening, a tek kao krajnje resenje su pomenuli odlazak iz firme, objasnjava Vasic uzroke pocetka reogranizacije u ICN, podvlaceci da odlazak na prinudni odmor, ni u kom slucaju, ne znaci i definitivan odlazak iz firme. On naglasava da oni radnici koji, prema zakonu, ne mogu da izgube posao nece ostati bez svog radnog mesta, ali dodaje da oni mogu ici na prinudni odmor i mogu biti prebaceni u drugu celinu u kompaniji.

Sedamdesetak radnika, poslatih na tromesecni prinudni odmor, nezadovoljno je programom na osnovu kojeg je odredjivano ko ce dobiti ovo resenje. Oni tvrde da su na odmor upucene samohrane majke, invalidi rada, hranioci porodica. “Nigde u zakonu se ne kaze da takvi ljudi ne mogu biti poslati na prinudni odmor. Mozemo govoriti o tome da, prema socijalnoj politici, nije dobro takve ljude upucivati na odmor, ali ne i o zakonskoj zabrani. Imali smo slucaj da je bilo govora o samohranoj majci sa dvoje dece, a ispostavilo se da ona ima dvoje odrasle dece koji vec sami zaradjuju", kaze Vasic. Prema njegovom misljenju, tenzija koju je odluka kompanije izazvala medju radnicima, ima mnogo dublje uzroke:

- Sve je pocelo onog trenutka kada je ova zemlja i ovo trziste odlucilo da se preorijentise sa socijalistickog na kapitalisticki princip poslovanja i odnosa prema zaposlenima. Osnova tog principa je da pravo na rad vise nije cista socijalna kategorija, vec je to pravo koje unutar sebe ima i kriterijum racionalnosti poslovanja. Bukvalno receno, u kapitalizmu je moguce da neko izgubi posao i ako nije on kriv, i ako je, sa socijalnog stanovista, potrebno da ima posao.

Politika neotpustanja radnika trajala bi sigurno i duze, napominje Vasic, da nije doslo do akutnog pogorsanja stanja u kompaniji - pojavio se problem nelikvidnosti, izazvan velikim dugom drzave ICN. Zbog tog duga kompanija nije mogla da povecanjem plata prati povecanje troskova zivota i nije imala novca da finansira visak zaposlenih.

Vasic istice da ICN ne trazi od Fonda, svog najveceg duznika, nista sto ova kuca ne moze da ispuni. Bilo bi dovoljno da se dug ICN prizna i da se kompaniji obezbedjuje mesecni priliv koji moze da je odrzi na operativnom minimumu rada. U pitanju je 80 do 100 miliona dinara mesecno.

ICN Jugoslavija i dalje proizvodi punim kapacitetom, radi se u tri smene. Jedina razlika je u tome sto je, zbog pogorsanih prilika sa duznicima, odluceno da se poveca izvoz. Zbog toga je odredjeno da se za kvartal koji istice, dosegne nivo od 25 miliona dolara izvoza. To je, do sada, vec uradjeno, jer je za kompaniju u ovom trenutku primarno da se okrene onima koji su spremni da plate njihove usluge.

Odgovarajuci na sve cesce price o tome da ICN forsira crnogorsku fabriku, potpredsednik za finansije ove kompanije kaze: “Ne mozemo forsirati jednu jugoslovensku jedinicu u odnosu na drugu. Ali, mora se priznati da su uslovi na lokalnom trzistu u ovom trenutku za kapital mnogo bolji u Crnoj Gori, nego u Srbiji. U Crnoj Gori nemamo problema sa duznicima, sa naplatom potrazivanja, sa plasmanom. Kapital se u Crnoj Gori mnogo bolje oseca nego ovde.