Dr JAGOS PURIC, NOVI REKTOR UNIVERZITETA U BEOGRADU

U tradiciji univerziteta u Beogradu je i bilo i ostalo njegovo pravo da bira sopstvenu upravu", zapisao je dr Jagos Puric u svom programu, kandidat za rektorsku funkciju pre pet godina.

Dr Jagos Puric je profesor koji ce iz Kapetan Misinog zdanja upravljati Univerzitetom u Beogradu u narednom dvogodisnjem mandatu-pod uslovom da u tom periodu ne dodje do iznenadnih gibanja koja bi mogla da promene odluku vlasti o imenovanju. Jer, po praksi koja je praktikovana poslednjih pet godina povlaci za sobom poteze koji podrazumevaju smenu, ostavku i trazenje razloga za prisilni odlazak. Ko je novi prvi covek najstarije i najprestiznije visokoskolske ustanove u Srbiji?

Dr Puric je akademskoj javnosti poznat kao fizicar koji ima naucni ugled i u svetu, ali je jos poznatiji siroj publici kao politicki radnik. Naime, najpre se angazovao kao komunisticki funkcioner, a potom i kao aktivista JUL. U oba slucaja partijski angazman omogucio mu je brze napredovanje i u naucnoj karijeri, (sto je cesto bio glavni kriterijum uspeha u ondasnjim, ali i u sadasnjim vremenima).

Novi rektor BU je diplomirao u 23. magistrirao u 27. i doktorirao u 30. godini. Docent je postao u 31. a redovni profesor u 42. Radovi su mu citirani vise od 500 puta, autor je vise udzbenika i zbirki zadataka, a 1989. je izabran za predsednika Medjunarodnog naucnog komiteta ICPIG. Ovo je pored ostalog, notiranou njegovoj biografiji. Dr Puric je dobitnik Oktobarske nagrade za nauku i nagrade Instituta za fiziku. Cetvrtoaprilsku nagradu studenata BU dobio je cak tri puta, kao student, kao asistent i kao redovni profeosr. Nosilac je ordena sa srebrnim vencem.

Od mnogih duznosti na fakultetu, izdvajamo funkciju dekana PMF, u vreme “vladavine" Slobodana Unkovica na BU. Kad je odlaskom dr Rajka Vracara, rektorsko mesto ostalo upraznjeno, dr Purica su ’93. za tu funkciju predlozile kolege sa fizike, ali je ta kandidatura ostala usamljena, jer su clanovi ostalih fakultetskih i veca instituta imali drugacije stavove. Tada se po akademskim kuloarima govorilo da nije bas u milosti onih koji imaju presudan uticaj na izbor, uprkos partijskom angazmanu i kumovskoj vezi sa najuticajnijim bracnim parom u drzavi. U tom i sledecem mandatu rektor BU je bio dr Dragutin Velickovic.

Siroj javnosti su ostali nepoznati razlozi za izostanak podrske mocnika, ali se zna da se dr Puric u vreme martovskih demonstarcija ’91. i Studentskog protesta ’92. - nije oglasavao. U programu koji je prilikom kandidature od pre pet godina podneo kandidacionoj komisiji, dr Puric je predocio svoju viziju univerziteta. Tom prilikom je ocenio da “ni drzava ni univerzitet ’92. nisu bili na visini izazova koji je pred njih postavila kriza nezapamcena u novijoj istoriji ovog tla". Po misljenju dr Purica osnovni zadatak rektora u predstojecem periodu je da radi na vracanju univerziteta u “onaj polozaj u drustvu koji on ne samo zasluzuje, vec je i duzan da ga ima".

Dr Puric je ’93. smatrao da se mora poboljsati budzetska pozicija univerziteta i da se mora izvrsiti reorganizacija BU- najbolje kroz “dijahronu podelu univerziteta na granske celine". Pisuci o tome kako treba da izgleda kadrovska politika na univerzitetu, dr Puric je pre pet godina smatrao da se mora voditi racuna o kadrovskoj obnovi, ali i o posledicama “odliva mozgova"- koji je podstaknut krizom u Srbiji. Govoreci o samoupravi, dr Jagos Puric je podvukao da je ona starija “i od svih Jugoslavija". “Jos zakonom Kralja Petra iz 1905. o osnivanju Univerziteta, ona se definise kao ’najvisa strucna i samoupravna ustanova‘ odgovarajuce delatnosti. U tradiciji univerziteta u Beogradu je i bilo i ostalo njegovo pravo da bira sopstvenu upravu", zapisao je dr Jagos Puric u svom programu, kandidat za rektorsku funkciju pre pet godina. Jos tada je smatrao da rektora treba da bira ili imenuje drzava- ali na predlog univerziteta.

Prekjucerasnjom odlukom Vlade Republike Srbije dr Jagos Puric je postavljen na rektorsku duznost, bez ikakvog pitanja ili sugestija, sto se kosi i sa njegovim negdasnjim stavovima. Da li su oni izbledeli kako je rastao angazman u JUl, na to pitanje moze da odgovori samo novi rektor BU.

O.Nikolic

DR BRANIMIR DJORDJEVIC - NOVI-STARI REKTOR NISKOG UNIVERZITETA

“Ovo imenovanje nije politicka odluka u kojoj je bilo vazno Djordjevicevo stranacko opredeljenje", kazao je dr Zivota Zivkovic, clan IO GO SPS.

Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije za rektora Univerziteta u Nisu imenovan je, po peti put, dr Branimir Djordjevic, koji ovu funkciju obavlja jos od 1989. godine.Prve, uglavnom nezvanicne reakcije niske javnosti nisu negativne, posto se Djordjevicu pripisuju karakteristike koje mnogi smatraju “dobrim osobinama":Djordjevic slovi za “rektora po zanimanju", dobrog “plivaca" u politicko-univerzitetskim vodama i pevacki nadarenog “boema" u privatnom zivotu.

“ Djordjevic je i do sada biran za rektora i bio bi izabran i da nije donesen novi Zakon o univerzitetu posto je i ovoga puta bio kandidat za rektora kojeg je predlozio najveci broj fakulteta NU. Rec je o uglednom profesoru koji je doprineo afirmaciji NU. Ovo imenovanje nije politicka odluka u kojoj je bilo vazno Djordjevicevo stranacko opredeljenje.I vecina dekana na niskim fakultetima koje je Vlada imenovala su ljudi koji su vec bili dekani ili bi to postali nezavisno od novog Zakona i medju njima ima onih koji nikada nisu bili clanovi nase partije", rekao je na jucerasnjoj pres konferenciji SPS dr Zivota Zivkovic,clan Izvrsnog odbora Glavnog odbora ove partije i univerzitetski profesor.

Prema informacijima niske SPS,Djordjevic je “ugledni" clan ove partije, koji je bio clan Gradskog odbora i republicki i savezni (SPS) poslanik u Vecu republika od 1992. do 1996. godine.U siroj javnosti je stekao epitet coveka koji se “nije obrukao" ni u toku gradjanskih i studetskih protesta 1996-97. godine, kada je uglavnom uspeo da izbalansira svoju poziciju,tako da se nije otvoreno konfrontirao sa rezimom, a ni otvoreno distancirao od “svojih" studenata.Slican smisao za politicki “balans" pokazao je manje ili vise uspesno i tokom studentskog protesta 1992. godine.

U biografiji dr Branimira Djordjevica navodi se da je rodjen 1942. godine u Nisu, a za redovnog profesora izabran 1987. godine.Od 1981. do 1985. godine je u dva mandata bio dekan Elektronskog fakulteta.Od 1985. do 1989. godine nalazio se na funkciji prorektora za naucni rad i medjunarodnu saradnju.Uobicajenu profesorsku skolonost ka “svetskom" usavrsavanju pokazao je vec 1967. godine, kada je bio na tromesecnom stazu u firmi RYE Kembridz u Engleskoj,zbog cega je zaradio nadimak “Bane Kembridz".Mada je sedam meseci specijalizirao i kod americke firme “Hanivel-Brighton" odande se nije vratio sa novim nadimkom.Pre pet godina postao je prvi predsednik Rektorske konferencije Jugoslavije, da bi danas imao funkciju clana Stalnog komiteta Konferencije rektora evropskih univerziteta i clana Odbora direktora medjunarodnog projekta TRACE.

Dr Djordjevic je, kao dugogodisnji rektor, uspostavljao i pokusavao da prosiri saradnju NU sa Rurskim univerzitetom u Bohumu, Visokom tehnickom skolom u Ilmenau,Drzavnim univerzitetom u Rostovu,Brok univerzitetom iz Kanade, Univerzitetom iz Krajove,Poljoprivrednim institutom u Niznjem Novgorodu, Aristotelovim univerzitetom iz Soluna,Ekoloskim univerzitetom u Temisvaru,Ruskim univerzitetom :Druzba narodov“ iz Moskve, Medjunarodnim nezavisnim ekolosko-politikoloskim univerzitetom u Moskvi i Medjunarodnim univerzitetom drustvenih nauka "Leks“ iz Estonije.

Pokazalo se da mu najvise “prija" saradnja sa univerzitetskim sredinama u Rusiji i Grckoj.Jedina veca afera koja se vezivala za njegovo ime bila je nedovoljno finansijski “jasna" saradnja NU i nekih profesora sa svajcarskim Interuniverzitetskim centrom u Luganu.Nedobronamerni zlobnici bi mogli da se pitaju da li je to mozda i zato sto Svajcarci nisu “ni prineti" Rusima ili Grcima po druzeljubivosti i dobroj pesmi?

Z.Miladinovic