NOVI VLASNIK ZGRADE NARODNOG POZORISTA U ZEMUNU, SO ZEMUN, IZDAJE U ZAKUP OVAJ PROSTOR NA 30 GODINA

Prvo izdavanje neke zgrade u kojoj stanuje kultura u zakup "privatnoj inicijativi" nagovestava novu kulturnu politiku ove zemlje. Nama ostaje da konstatujemo kako je, mada stidljivo, ipak pocelo, i da ce sve to proizvesti posledice od kojih ce (mozda) glavobolju imati oni koji jos nisu ni rodjeni

O tome ko je novi stanar u, sada vec bivsoj zgradi Narodnog pozorista u Zemunu, najbolje govori jedan lapsus iz dnevnih novina. Ugledni prestoni list naime, saopstava da je Ministarstvo kulture republike Srbije dalo saglasnost na odluku Opstine Zemun da zgradu Narodnog pozorista ustupi "Maglenijanumu". U pitanju je "Kamerna opera Madlenijanum", izvedenica iz imena vlasnice agencije Cepter Madlene Jankovic koja je na konkursu Opstine Zemun dobila na koriscenje scenu Narodnog pozorista Zemun na 30 godina. Upravniku Narodnog pozorista Beograd, Nebojsi Bradicu, coveku u cijoj se nadleznosti nalazi jedna od dve opere u zemlji, nije poznat ni jedan jedini projekat, pozorisna predstava ili nesto slicno ciji je producent "Kamerna opera Madlenijanum". Ipak, zgrada je "otisla" u, nadamo se prave ruke, sto ce naravno, potvrditi ili demantovati vreme.

Cepter u igri

- Sa sektorima nase kuce do sada smo planirali da na zemunskoj sceni premijerno izvedemo predstavu "Pop korn" u reziji Dusana Petrovica i da se premijerno izvede "Mamac" Davida Albaharija u reziji Mire Erceg. Pored toga osmislili smo jedan promotivni program zemunske scene koji podrazumeva izvodjenje najatraktivnijih sadrzaja sa nase maticne scene na sceni u Zemunu. Od Ministrastva za kulturu se ocekivalo da resi problem scenske tehnike, koji nije veliki i, ono najglavnije, da se rese imovinsko pravni odnosi sa privatnom firmom "Miteks" koji postoje od pre osam godina. Medjutim, stvari su, kako kaze Nebojsa Bradic dalje, krenule sasvim drugim tokom. Bez nase saglasnosti ili uvida u ceo problem zgrada je prvo data na upravljanje Skupstini opstine Zemun da bi sada bila ustupljena "Kamernoj operi Madlenijanum" iza koje po nasem saznanju stoji firma Cepter. Ono sto je dakle bilo u nasoj nadleznosti, pokretanje programa, mi smo poceli da ostvarujemo, medjutim imovinsko pravni odnosi i ostala pitanja tog tipa treba da resava Ministrastvo kulture.

Na ovom mestu je zanimljivo podsetiti se reci dr Nade Popovic-Perisic koja je u svojoj izjavi od 8. maja ove godine, obrazlazuci odluku Ministarstava da ustupi zemunsku scenu Narodnog pozorista Opstini, rekla sledece: "Ovaj dogovor je u skladu sa idejom koja ce se pojaviti u Zakonu o pozoristu, (!) a to je da je sada ta scena u nadleznosti Opstine Zemun. Opstina ce placati menadzment, odrzavati zgradu, a u ponedeljak cemo potpisati ugovor o saradnji sa Narodnim pozoristem." Ministarka je u istom intervjuju dodala i sledece: "Nasa saglasnost (o ustupanju zemunske scene) je bila uslovljena time da Narodno pozoriste zadrzi tu scenu, ali da samo jedan slobodan dan u nedelji bude za druga pozorista".

Sacekati i videti

Ipak, osnovnu opasnost ovakvog poteza Nebojsa Bradic ne vidi u samom izadavanju scene "Madlenijanumu". "U pitanju je model sa kojim se nismo sretali u praksi i treba sacekati i videti kako ce se sve to skupa realiziovati, Ali, ono na sta mi podsecamo jeste upravo problem koji je nastao pre osam godina kada je ustupljen deo zgrade jednom privatniku koji ni do danas nije resen. Osim toga 30 godina je jako dugacak rok i ja ne bih voleo da nasi potomci, kada to vreme prodje konstatuju da je nekada u toj zgradi mozda bilo pozoriste. Tada mi necemo biti u prilici da svedocimo ili uticemo na promenu namene zgrade. S druge strane, ovaj slucaj sam po sebi nije toliko bitan, ali moze da nagovesti jednu praksu koja se direktno kosi sa nasim pozorisnim uverenjima i estetikom kojom se rukovodimo u svom radu. Beogradska pozorista danas nemaju dodvoljno prostora za prikazivanje predstava. Smanjila se produkcija, smanjio se pozorisni prostor, zgrade menjaju namenu i sve je to jako alarmantno. O ovim problemima sam razgovarao i sa kolegama iz drugih pozorista i sa drugim kulturnim radnicima koji su predlagali da se pokrene jedna sira inicijativa da se, na primer, pisu peticije kako bismo sprecili da se takva praksa nastavi. Ocigledno je da kultura nije predmet jedne sire brige drustva u ovom trenutku. Svakako da ima vecih probelma u nekim bazicnim sferama naseg zivota, ali se preko kulture ne moze prelaziti kao da je beznacajna. Jednom prilkom sam vec rekao da se pozorisni svet danas nalazi u situaciji Grka u Rimu. Mi tu svoju svest o manjinskom moramo prihvatiti kao nuznost, ali to ne podrazumeva odsustvo svesti o vaznosti funkcionisanja onoga sto je pozoriste i sto je jezik. Nije Rimsko carstvo propalo zato sto su pocele pobune u provincijama vec zato sto su Rimljani zaboravili latinski jezik. Nas zadatak je da cuvamo jezik i u ovakvim situacijama se moramo objaviti."

Dalekosezne, negativane posledice koje ovakav potez Ministarstava i zemnuske opstine moze imati Nebojsa Bradic vidi u "halo efektu". "Sta ako u manjim sredinama koje imaju probleme sa odrzavanjem pozorisnih zgrada, muzeja, biblioteka, galerija krenu u resevanje tog problema po principu 'nadjimo nekoga ko ce brinuti o tome i skinimo brigu s vrata'. Zasto bi neko u unutrasnjosti imao skrupula prema kulturnim ustanovama kada se na ovakav nacin "resava" problem u Nacionalnom teatru", zakljucuje razgovor sagovornik "Nase Borbe" Nebojsa Bradic, upravnik Narodnog pozorista Beograd.

Z. Jovanovic