SAVETOVANJE JUGOSLOVENSKIH EKONOMISTA O TRANZICIJI DOMACE PRIVREDE

U narednim godinama ne treba racunati ni sa direktnim stranim investicijama zbog visokih ratnih, politickih i ekonomskih rizika i spoljnih sankcija prema SRJ

Herceg-Novi. - Kontinuirani rast izvoza je kljucan preduslov razvoja, a upravo on je sputan tragicno pogorsanom konkurentnoscu jugoslovenske privrede i politickim ogranicenjima koja imaju direktne ekonomske efekte. Postavlja se pitanje kako u takvim okolnostima pokriti devizne potrebe zemlje koje ce se uvecavati s obzirom na to da bi i po projekcijama Savezne vlade u razdoblju od 1997. do 2005. godine na uvoz trebalo potrositi 65,9 milijardi dolara, dok bi izvoz istovremeno trebalo da donese 53,4 milijarde dolara sto znaci da je negativna razlika koju treba odnekud izfinansirati teska 12,5 milijardi dolara. Pri tom, i te projekcije, posebno kada je rec o povecanju izvoza, pokazuju se u postojecim okolnostima kao sasvim nerealne. Naspram ovoga, podsetio je dr Mladjen Kovacevic na savetovanju jugoslovenskih ekonomista posvecenom tranziciji domace privrede u svetlu ekonomskih odnosa sa inostranstvom, stoji ukupan spoljni i unutrasnji (po osnovu devizne stednje) devizni dug od 18,7 milijardi dolara na koji inostrani poverioci dnevno knjize oko 3,5 miliona dolara na ime kamata.

Najlosije resenje bi bilo da u deviznoj oskudici zemlja posegne ponovo za generalnom orijentacijom supstitucije uvoza, jer bi to znacilo dalje pogorsanje privredne i izvozne strukture. SR Jugoslavija se mora orijentisati ka uvozu stranog kapitala sto znaci da pre svega treba normalizovati odnose sa UN, ali i SAD, bez kojih tesko da ce se otvoriti vrata medjunarodnih finansijskih institucija. Pri tom dr Kovacevic podseca da jedan dolar odobren od MMF po pravilu vuce za sobom 3-4 dolara iz drugih izvora, ali i upozorava da, ako Kontakt grupa bude i dalje ovako aktivna, tesko da ce se to dogoditi u periodu kracem od 2-3 godine. Po njegovim recima, ne treba racunati u narednim godinama ni sa direktnim stranim investicijama zbog visokih ratnih, politickih i ekonomskih rizika i spoljnih sankcija prema SRJ. Preostaje prakticno da se pomenuti devizni manjak u sto vecoj meri podmiruje sa deviznim prilivom od izvoza. Za sada, na zalost, ni u politickoj strukturi, ni u vladama, ni u privredi ne postoji svest o tome koliko su velike teskoce koje stoje na putu povecanja izvoza, a vlada prakticno nista ozbiljno ne radi.

Zato sto to ona nije ucinila za devet proteklih godina, zaostajanje jugoslovenske privrede tesko je vec sest decenija, istakao je Stojan Stamenkovic iznoseci moguce razvojne projekcije Instituta ekonomskih nauka. Cena je, izmedju ostalog, sledeca: SR Jugoslavija u 1990. imala je novostvorenu vrednost industrije od 6,6 milijardi dolara, a u 1995. upola manju od svega 3,3 milijarde dolara. Samo 15 zemalja u svetu je imalo dublji pad novostvorene vrednosti industrije.

U odnosu na druge zemlje u tranziciji, Jugoslavija je jos jedann neslavni rekorder po ucescu investicija u novostvorenoj vrednosti od svega 6,1 odsto. Nize od toga ima samo Makedonija. Ako ne dodje do priliva stranog kapitala, domaca privreda ce se naci u periodu od desetak narednih godina, mereno drustvenim proizvodom po stanovniku na manje od jedne trecine onog polozaja koji je u odnosu na svetsko okruzenje imala osamdesetih godina.

Danas se trazi izlaz u prodaji domacih monopola da bi se pokrili deficiti u javnoj potrosnji i platnom bilansu, a vlast nece da prizna da sadasnji deficiti traze sutrasnje suficite da bi se mogli finansirati, ili novu veliku inflaciju za ponistenje dugova, istice Stamenkovic.

B. Jager