VANTELESNA OPLODNJA U DRZAVNIM BOLNICAMA

Postupak vestacke oplodnje kosta nesto vise od hiljadu nemackih maraka. Sterilitet veci kod nas nego u razvijenim zemljama

Zena koja se godinama, kako sama kaze, seta od ordinacije do ordinacije lececi sterilitet, Ljiljana Cuic, poslala je nedavno otvoreno pismo ministarki zdravlja dr Leposavi Milicevic, u kojem je pita da li vantelesna oplodnja, koja je cesto jedini nacin da ovi parovi dobiju decu, treba da bude skupa? "Ja cu prodati sto i stolice i druge stvari u kuci, da bih postala majka, platicu vestacku oplodnju i mislicu o vama, pitajuci se da li je to politika na kojoj treba da se zasniva nase Ministarstvo za zdravlje", deo je pisma gospodje Cuic. Iduci tragom ovog dopisa, pokusali smo da na ovdasnjim drzavnim i privatnim klinikama utvrdimo kolika je cena intervencija vantelesne oplodnje.

Podatak do kojeg smo na kraju dosli, prilicno je kontradiktoran. Cene usluga u Beogradu su, naravno, drasticno nize nego u svetu, ali su, obzirom na standard vecine, visoke. Ipak, stvar je individualne procene sta je skupo, a sta ne, s obzirom na to da se na ovaj nacin resava zivotni problem ovih parova.

Na GAK-u u Visegradskoj program vantelesne oplodnje ne spada pod reziju zdravstvenog osiguranja i kada se sabere sve sto treba da se plati, za jednu intervenciju, dolazi se do cifre od nesto vise od hiljadu nemackih maraka. Drugi programi oplodnje, poput inseminacije, spadaju u domen socijalnog osiguranja.

- Pozeljno bi bilo kada bi drzava mogla da, u skladu sa svojim objektivnim mogucnostima, donekle ucestvuje u troskovima vantelesne oplodnje. Iako su nase cene mnogo nize od svetskih ipak su preveliki namet za nase pacijente, kaze profesor Sreten Bila, nacelnik Odeljenja za asistiranu fertilizaciju u GAK-u.

Ovo odeljenje postoji tek nekoliko godina, od pocetka devedesetih, ali je jedno od najbolje i najlepse uredjenih u Klinickom centru. Nema mnogo osoblja, ali ima dosta posla, jer sterilitet na ovim prostorima nije pojava koja se smanjuje. Trenutno je se na klinici lece tri bracna para, a tri zene ovih dana cekaju na inseminaciju.

Prema statistikama koje nam je predocio profesor Bila, od 15 do 20 odsto bracnih parova ima problem neplodnosti. Ucestalost neplodnosti kod nas je, kaze Bila, ipak, mnogo veca nego u razvijenim zemljama, na sta velikog uticaja ima nivo higijene, standarda i bavljenja sopstvenim zdravljem. Sterilitet je, uglavnom, pripisivan zenama, sto svakako ima veze sa kulturom okruzenja koje ne priznaje da muskarac moze da bude neplodan. Nauka, medjutim, demantuje ove price jer istrazivanja pokazuju da je u 40 odsto slucajeva neplodna zena, u 40 odsto slucajeva muskarac, a u preostalih 20 problem postoji kod oba partnera. Danas je sterilitet problem koji se, u odnosu na raniji period, uspesno prevazilazi, bar imajuci u vidu to da se i najtezi oblici steriliteta mogu prevesti u kategoriju infertiliteta: odnosno, danas skoro svaka zena moze da ostane u drugom stanju, ali je jos uvek na prirodi da odluci hoce li odrzati trudnocu ili ne.

U Jugoslaviji je, takodje, cesca tzv. sekundarna neplodnost, odnosno ona je posledica nekog polnog oboljenja, infekcije, necuvanja i zanemarivanja higijenskih kriterijuma. U svetu je, pak, cesca primarna sterilnost koja je posledica poremacaja u gradji i funkciji genitalnih organa.

Pojam vantelesne oplodnje vise ne spada u domen novih naucnih saznanja. Otkako su 1978. godine naucnici Edvards i Steptoe ucinili da Amerikanka Lujza Braun ostane u drugom stanju i rodi prvu bebu iz epruvete, mnoge zene su pokusale da urade istu stvar. Danas su oblici vestacke oplodnje toliko razvijeni da se mogu birati osobine buduceg novorodjenceta. Dzodi Foster je, tako, nedavno ostala u drugom stanju, ali je u banci sperme prethodno zahtevala da otac njenog deteta ima tacno odredjene osobine i kvalitete (doktorsku tezu, visoki kvocijent inteligencije, nekoliko napisanih knjiga...). Vecini parova koji se bore protiv steriliteta ovakvi zahtevi nisu primarni - oni, prosto, zele da dobiju dete!

"Fertilizacija in vitro" odnosno vestacko oplodjenje u laboratorijskim uslovima se sprovodi u nekoliko faza. Nakon izbora pacijenta, treba izvrsiti stimulaciju ovulacije lekovima, zatim se punktiraju folikuli jajnih celija (aspiracija), dok se u poslednjoj fazi jajne celije, u laboratoriji, dovode u kontakt sa suprugovim spermatozoidima. Posle 48 sati, oplodjena jajna celija se, embrio-transferom, vraca i smesta u duplju materice.

Postoji jos jedan oblik vestacke oplodnje, a to je mikrofertilizacija. Ovaj metod se koristi onda kada su spermatozoidi retki ili slabo pokretljivi. Biopsijom se dodje do nekoliko spermatozoida, takozvanom mikro injeksn pipetom se pridrzava jedna muska polna celija, a holding pipetom se pridrzava jajna celija. Nakon oplodnje embrion se vraca u matericu.

Kod blazih oblika fertiliteta cesto se koristi metod inseminacije, gde se razlikuju dve vrste: homologa inseminacija, tj. oplodnja sa suprugovim semenom, i oplodnja sa semenom nepoznatog, ali prethodno dobro pregledanog muskarca. Na drzavnoj klinici, kako nam je objasnio profesor Bila, vrlo se retko desava da neko zeli da bude oplodjen semenom nepoznatog muskarca.

Suzana Milicic