TRAJANJE SUDSKOG POSTUPKA U SRBIJI

Vlajko Soskic

Vrhovni sud Srbije, razmatranjem predmeta po pravnim lekovima izjavljenim na odluke okruznih i opstinskih sudova i obilaskom istih, uocio je da postupak kod ovih sudova dugo traje. Zbog toga je programom rada Vrhovnog suda Srbije za 1975. godinu planirano, pored ostalog, i svestrano izucavanje trajanja sudskih postupaka kod okruznih i opstinskih sudova. Cilj je bio da se utvrde uzroci dugog trajanja postupaka, a na osnovu stecenih saznanja preduzete su sistematske aktivnosti za bitnije skracivanje trajanja sudskih postupaka.

Tada je utvrdjeno da, pored objektivnih okolnosti, postoje i brojni propusti sudija koji prouzrokuju trajanje sudskih postupaka vise meseci, pa i godina.

Stecena saznanja sistematizovana su i izlozena u knjizi "Trajanje sudskog postupka", koju je 1975. godine izdao Vrhovni sud Srbije. Primerci ove knjige dostavljeni su svim sudovima i javnim tuzilastvima u Republici Srbiji.

U njoj su reljefno prikazani propusti sudija u toku postupka: nedovoljno proucavanje predmeta pre zakazivanja rasprave i odsustvo solidne pripreme sudije za sudjenje. Konstatovano je da se pretresno rociste zakazuje i odrzava formalno i slucajno, kao i prihvatanje svih ponudjenih dokaza, pa i onih koji su bez uticaja na sustinu spora i presudjenje. Rasprave se zbog nedovoljne pripremljenosti sudija odlazu, nekada i vise puta pa i u jednostavnim predmetima u kojima nije potrebno vestacenje.

Desetak godina po izlazenju ove knjige sudije Vrhovnog suda Srbije su, prilikom obilaska okruznih i opstinskih sudova, ukazivali i na propuste uocene kod sudija tih sudova koji su od uticaja na trajanje postupka i davali savete za otklanjanje istih. Tada je izvrsena dopuna Zakona o krivicnom postupku u cilju obezbedjenja kontrole predsednika suda u pogledu blagovremene izrade presude.

Poslednjih godina, medjutim, trajanje sudskog postupka, a narocito u gradjanskim predmetima, je izuzetno dugo. Dve trecine, a mozda i vise sudija kojima je navedena knjiga sluzila kao podsetnik i izvor za rad, otisli su iz suda. Sudovi su popunjeni novim, nedovoljno iskusnim i osposobljenim kadrovima.

Rad sudija u znatnoj meri zavisi od drustvene klime, drustveno-politickih, drustveno-ekonomskih i socijalnih odnosa. Isto tako i od rada Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda. Nacelni stavovi ovih sudova veoma su znacajni za snalazenje i kvalitetan rad sudija opstinskih, okruznih i privrednih sudova.

Krajem 1996. godine, u toku prosle i pocetkom ove godine, povodom izbora za odbornike skupstina opstina i gradova u Republici Srbiji i predsednickih izbora u Republici Crnoj Gori desilo se da je po tuzbama odlucivao Prvi opstinski sud u Beogradu, a po zalbama Vrhovni sud Srbije. Savezni sud je odlucivao o zahtevima za zastitu zakonitosti saveznog drzavnog tuzioca podignutim protiv presuda Vrhovnog suda Crne Gore.

Prvi opstinski sud u Beogradu odbio je kao neosnovane tuzbe zbog izvrsene kradje izbornih rezultata. Vrhovni sud Srbije odbio je, kao neosnovane, zalbe i potvrdio odluke Prvog opstinskog suda u Beogradu. Savezni drzavni tuzilac nije prihvatio predlog za podizanje Zahteva za zastitu zakonitosti, posto su osporene odluke donete na osnovu Republickog zakona.

Postojali su neoborivi pismeni dokazi o izvrsenoj kradji, koju je konstatovala komisija OEBS, ali i pravosnazne sudske odluke kojima je utvrdjeno da kradje nije bilo i koje se ne mogu menjati. Narodna skupstina Srbije u krivicnoj oblasti Ustavom je ovlascena da daje amnestiju, a predsednik republike daje pomilovanja. Ali, ovde se radi o upravno-pravnoj oblasti za koju ne postoje takva ovlascenja.

Mudraci su pronasli izlaz iz ove situacije. Narodna skupstina Republike Srbije je donela, a predsednik republike proglasio Zakon o proglasenju za konacne privremenih rezultata za odbornike skupstina opstina i gradova navedenih u izvestaju Komisije OEBS.

Izvrsena je kradja glasova. Da li su sudije Prvog opstinskog suda u Beogradu na celu sa predsednikom Dragoljubom Jankovicem koji su radili po tuzbama nezakonito odbili tuzbu, a sudije Vrhovnog suda Srbije koji su odlucivali o zalbama po ovim predmetima sa "v. d. predsednikom" Balsom Govedaricom, nezakonito odbili zalbe i potvrdili takve odluke Prvog opstinskog suda.

Ovako postupanje sudija navedenih sudova, ministra pravde Republike Srbije, koji je posredno odgovoran za rad sudova i neposredno kao ucesnik u pripremi fantomskog "lex specialisa", izazvao bi prvoklasni politicko-pravni skandal demokratsko-pravnih drzava, a njegovi akteri bili bi prinudjeni da podnesu ostavke. Medjutim, predsednik Prvog opstinskog suda Dragoljub Jankovic imenovan je za ministra pravde u Vladi Srbije, Balsa Govedarica je izabran za predsednika Vrhovnog suda Srbije, dok je Arandjel Markicevic izabran za sudiju Ustavnog suda Jugoslavije. Predsednici Okruznog suda u Beogradu Bratislav Tocanac i Privrednog suda u Beogradu Radomir Lazarevic razreseni su duznosti i na njihova mesta izabrani su drugi, iako su se upravo oni borili za zakonit rad sudova. Oni su kaznjeni. Steta sto Nusic nije medju zivima da ovo na svoj nacin prokomentarise ili opeva.

Slicno navedenom postupili su, povodom predsednickih izbora u Crnoj Gori, savezni drzavni tuzilac i Savezni sud. Okolnosti da su Savezno drzavno tuzilastvo i Savezni sud ekspresno, za nekoliko dana, resili vise predmeta nego sto su ove dve institucije uradile za poslednjih dvadeset godina, ukazuje da nije u pitanju svrha zastite zakonitosti rada odredjenih organa vec organizovana aktivnost u cilju kompromitovanja Vrhovnog suda Crne Gore, republickog javnog tuzioca i aktuelnih organa vlasti Crne Gore.

Anegdota od pre 86 godina kazuje da je Dragoljub Arandjelovic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu (bio i ministar pravde Kraljevine Srbije), jednog dana pitao predsednika Okruznog suda u Beogradu za neki predmet. Nikola Pasic je cuo za ovo, pa je pozvao ministra da ga poseti. Kada je ministar dosao, Pasic je, izmedju ostalog rekao: "Ovaj, Dragoljube, jesi li se ti zaista interesovao kod predsednika Okruznog suda za predmet tvog kuma ili nekog rodjaka? A znas, kao profesor prava da je to inkopatibilno sa tvojom funkcijom. Time si, kao vrhovna sudska vlast, prekrsio granicu dozvoljenog. Ministar je odgovorio da je informativno hteo da sazna da li je predmet stigao u sud. Pasic rece: "Ovaj, dobro, dobro, kad svratis u Ministarstvo, napisi ostavku, da te ne bismo mi skidali preko 'Samouprave' ili 'Politike'".

(Autor je sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji)