NACELA CIVILNE KONTROLE VOJSKE

Od Magna Carta (1215. godine) do danas, civilna kontrola vojske je jedan od osnovnih principa na kojima su pocivala prosperitetna drustva, a danas je jedan od vaznijih preduslova za ukljucivanje u evropske integracije i NATO

Milorad Timotic

Kad se govori o civilno-vojnim odnosima i civilnoj kontroli vojske moze se radi kurioziteta pomenuti da se u Magna Carta (1215. godine) ogranicavaju prava kralja da namece poreze radi vodjenja rata i regulisu neka druga vojna pitanja. U Dusanovom zakoniku cetiri clana se odnose direktno na regulisanje vojnih pitanja i odnosa vojske prema civilima (u Bistrickom prepisu to su clanovi 57, 124, 125 i 130). Americki Ustav (1787.) dosta detaljno regulise finansiranje vojske (clan I, sekcija 8) i komandovanje njome (clan II, sekcija 2). Amandmanima II i III (Bill of Rights 1791.) regulisu se jos nmeki civilno-vojni odnosi. U kasnijem parlamentarnom razvoju SAD i drugih parlamentarnih demokratija razradjeni su i usavrseni legalni instrumenti i procedure uspostavljanja i stabilnog odrzavanja civilno-vojnih odnosa, cija sustina se svodi na civilnu kontrolu vojske.

Od prakse do nacela

Vojska kao osnovni element bezbednosti i nezavisnosti drustvene zajednice, odnosno drzave mora ucestvovati u distribuciji drustvenih vrednosti: ekonomskih, drustenog i politickog uticaja, ugleda. U tom pogledu moraju se uspostaviti odnosi u donosenju politickih odluk koji ce onemoguciti da se vojska koristi monopolom sile radi ostvarivanja prednosti u odnosu na ostale drustvene grupe i organizacije.

Zbog toga je u praksi i teoriji konstituisano prvo najvaznije nacelo civilne kontrole vojske: suprematija civilne u odnosu na vojnu vlast i efikasna potcinjenost vojske civilnom vrhovnom komandantu. U savrmenim demokratskim drustvima to je condito sine qua non civilno-vojnih odnosa i drustvenog polozaja vojske. Postoji vise indikatora koji ukazuju na stepen civilne kontrole vojske. To su najpre parlamentarna tela za odbranu (odbori i komisije). Ona moraju imati jasno definisana ovlascenja i pravne mogucnosti da svoje odluke sprovedu. Drugi bitan pokazatelj su komandne nadleznosti vrhovnog komandanta, koje se moraju prilagodjavati politickim uslovima. Na pr. Americki Kongres je morao da ogranicava prava vrhovnog komandanta, predsednika SAD, za upotrebu oruzanih snaga posle negativnih iskustava iz vijetnamskog rata usvajanjem poznatog War Powers Act (Zakona o ratnim ovlascenjima) 1973. godine.

Profesionalizacija i depolitizacija

Drugo nacelo civilne kontrole vojske svodi se na priznavanje i prihvatanje profesionalne kompetentnosti i autonomije vojnih profesionalaca u svojoj strucnoj sferi. Vrhovna civilna vlast ne bi smela da se uplice u pitanja organizacije i taktike upotrebe oruzanih snaga, vec da ta pitanja resavaju vojni profesionalci u skladu sa tehnoloskim napretkom i razvojem vojne vestine. Civilna vlast mora nastojati da se vojsci i vojnom pozivu obezbedi dostojna pozicija u drustvu iz koje ce slediti i odgovarajuci drustveni ugled. Trece nacelo, koje rezultira iz dva prethodna, je depolitizacija i minimalizacija mesanja vojske u politiku i politicke intervencije u strucna vojna pitanja. Ako se ova ravnoteza ne odrzava, posledice su najcesce veoma negativne i po vojsku i po politiku.

Da bi se pomenuta nacela civilne kontrole vojske mogla ostvariti u praksi, pored institucionalnih i normativnih resenja, potrebne su jos neke preptostavke. Na prvom mestu potrebno je ostvariti odredjeni nivo transparentnosti u sferi odbrane, kako bi se kriticka javnost mogla aktivno odnositi prema njoj.

Neophodno je i postojanje unutrasnjeg efikasnog mehanizma kontrole zakonitosti rada komandi, ustanova i pojedinaca u oruzanim snagama i u sferi odbrane. Taj mehanizam sprecava vojnu organizaciju da nelegalno siri svoju profesionalnu sferu i prevazilazi granice neophodne organizacione autonomnosti.

Prilagodjavanje novih demokratija

Ostaje, dakle, da se nove demokratije, u sklopu opste drustvene transformacije iz autoritarnih u demokratske sisteme, prilagode i parlamentarnom modelu civilne kontrole vojske da bi se mogle ukljuciti u savvremene evropske politicke, ekonomske i vojne integracione procese. Ko uspostavi uspesne instrumente i procedure civilne kontrole vojske ispunice jedan od preduslova za ukljucivanje u glavne tokove modernizacije drustva i odbrane. Ko to ne ucini uspesno ostace na sporednom koloseku da, sa velikim zakasnjenjem, saceka neki povoljniji sticaj unutrasnjih okolnosti.

Autor je sekretar Centra za civilno-vojne odnose)

Sutra: Sta je to profesionalna vojna etika