Evo moj slucaj

Redakciji “Nase Borbe" cesto se obracaju gradjani sa problemima, koji u poredjenju sa kosovskom krizom, manevrima NATO, okupljanjem opozicije, radom parlamenta ili medjunarodnom diplomatijom nasih zvanicnika, jednostavno, nemaju sanse da se pojave u novinama. Medjutim, neke od tih prica kazuju mnogo vise o vremenu u kome zivimo od novinarskih komentara ili izjava zvanicnika. “Nasa Borba" ce pod zajednickim nadnaslovom “Evo moj slucaj" odvojiti prostor za pojedinacne sudbine i nevolje nasih sugradjana. Ocekujemo da ovu rubriku, u stvari, urede nasi citaoci, odnosno oni gradjani koji mogu da ispricaju neki “svoj slucaj".

SLUCAJ MILENE BRAJUSKOVIC IZ SUTOMORA

Milena Brajuskovic, rodjena Milutinovic, iz cuvene porodice krsa Piperskog, supruga predratnog profesora, kasnije pukovnika JNA i nosioca Spomenice 1941. godine, nije ni slutila da ce redovni odlazak u samouslugu u Sutomoru imati tako tragicne posledice. Tog jutra u samousluzi privatnog preduzeca “Svemeks" iz Sutomora izvesna gospodja Dana, supruga vlasnika ove firme, okrivila je Milenu Brajuskovic da je ukrala jedan sapun i cokoladu.

Na njenu nesrecu, nadomak prodavnice nalazi se pijaca, pa je nekoliko seljanki ovu epizodu propratilo komentarom: “Eto, gospodja zalutala iz velikog grada, pa joj sve malo". Gospodju Brajuskovic, inace, teskog srcanog bolesnika, to je pogodilo vise nego katastrofalno: zatvorila se u kucu, danima nije izlazila, a cesto bi joj zbog svega toga i pozlilo. Posle izvesnog vremena dozivela je srcani udar i u veoma kratkom roku preminula.

Njen sin Miodrag Brajuskovic, koji inace zivi u Beogradu, za ovu epizodu saznao je tek kad je dosao na sahranu majke. Pokusao je da sve proveri kod vlasnika ove prodavnice Marinka Marinkovica, ali ga je ovaj izbacio iz radnje i zapretio milicijom. Posle izvesnog vremena pojavio se i milicioner Veselin Marinkovic, koji je bio korektan, ali je rekao da se tu ne moze nista uciniti.

Tako je jedna kleveta kostala zivota casnu i ponositu Crnogorku, koja jednostavno nije mogla da shvati vreme u kome zivi, odnosno da je moguce bez dokaza ljude okrivljavati, pa makar bila u pitanju i tako sitna dela, kao sto je “kradja" u samousluzi.

“Nismo navikli da neko moze da bude toliko cestit da ga i tako sitna nepravda toliko pogodi", kaze Miodrag Brajuskovic, koga je jos vise porazilo saznanje, sto su mu ispricali neki susedi, da je na ovaj nacin vlasnica ove samousluge “napravila sebi reklamu", jer je to, navodno, prodavnica u kojoj “pazare samo posteni".

SLUCAJ TOMISLAVA KRSMANOVICA IZ BEOGRADA

“Zahtevam od dr Mirjane Markovic, profesora Univerziteta i direktora JUL-a, kao i od dr Vojislava Seselja, predsednika Srpske radikalne stranke, da daju nalog onima koji su mojoj majci oteli penziju u beogradskom javnom prevozu u prosli cetvrtak oko 16 casova - da nam istu vrate. Takodje, trazimo da budemo obesteceni zbog vise provalnih kradja u nasim stanovima", pise redakciji “Nase Borbe" Tomislav Krsmanovic iz Beograda, na memorandumu i sa pecatom Pokreta za zastitu ljudskih prava, ciji je predsednik.

“Mi smo siromasni ljudi, posteni patrioti. Meni je telefonom najavljena ova kradja. Moja stara majka nema ni za hleb, a nepoznati lopovi (od tih 700 dinara samo deset odsto zadrze za sebe, a ostatak daju ljudima na koje je naslovljeno ovo pismo) su samo sitni srafovi u masineriji punjenja partijskih budzeta. U stvari, oni i nisu nepoznati, vec preruseni agenti", pise Krsmanovic.

On je ostavio rok “do ponedeljka" (misleci na 22. jun), uz pretnju da ce ako se ne vrati ukradeno “javno obznaniti sve sto zna" o gospodji Markovic i lideru radikala.