Bukvar ljudskih prava

Bojana Oprijan-Ilic

“Na Kosovu je potrebna vojna intervencija NATO da bi se zaustavilo nasilje i krsenje ljudskih prava i da bi se sprecilo ponavljanje one vrste rata koji je opustosio Bosnu." Ova, naizgled, po sadrzaju militantna recenica tim pre, sto ju je izgovorila Elizabet Ren, specijalni izaslanik UN za BiH, izazvace sasvim verovatno odijum ovdasnjih “miroljubivih" politicara i inih im podanika. Vec se, naime, mogu naslutiti govorancije o “tzv zapadnjackoj demokratiji", “nasilju svetskih policajaca", “mesanju u unutrasnje stvari suverene drzave" itd. O tiradama preko medija, posebno kad je o ovoj poslednjoj konstataciji rec, da i ne govorimo.

Ostavimo za ovu priliku politicke kombinacije, koje se naravno neminovno preplicu sa pravima svih vrsta, sa strane. Uostalom, i sama Elizabet Ren kao i svetski sefovi ponovila je u istom kontekstu ono sto svakako prija usima ovdasnjih “bosova" i jugoslovenskoj populaciji, a to je da je Kosovo deo Srbije alias Jugoslavije, da treba kazniti i gerilsku OVK i sl. Izvan toga izgleda, naime, da je neophodno vratiti se na pocetak i neprestano utvrdjivati gradivo odnosno nanovo prelistavati Pocetnicu za ljudska prava koju je Centar za antiratnu akciju prvenstveno namenio deci ali i odraslima koji nisu na vreme savladali pomenutu materiju. Tako bi se jednostavnije moglo sagledati zasto svet tako uporno insistira na razreselju kosovskog cvora i zbog cega su mu, ovde apstraktna ljudska prava, toliko vazna iako se, navodno, radi o unutrasnjim stvarima SRJ.

Drzave, pise u pomenutoj Pocetnici, ne zive izolovano, vec u medjunarodnoj zajednici i zivot ih tera (to smo vec valjda shvatili) da nekako urede brojne odnose u koje svakodnevno ulaze i to cine na osnovu medjunarodnih ugovora (konvencija, sporazuma...). Bivsa SFRJ, ciji naslednik pretenduje da bude SRJ, je zato aminovala sve prethodno potpisano i ratifikovano, bila je vrlo azurna u zelji da se u tom pogledu pokaze delom svetske porodice. Tako su sve drzave-prekrsioci, pa i nasa, postale odgovorne u odnosu na ostale zemlje. Ali, treba biti nacisto, prava coveka i slobode utvrdjene medjunarodnim pravom cesto sputavaju ruke samovolji svake vlasti, pa i u najdemokratskijoj drzavi, te im ponekad prilicno zasmeta ono sto su one ili njihovi prethodnici potpisali. Naime, kako pisu autori Pocetnice, praksa je pokazala da diktatori najpre u vlastitoj zemlji “zavedu red" i tako “pripreme teren" da svi gradjani misle isto a onda krecu u agresiju. Prevedeno na politicki recnik u tome je tajna stalno ponavljane sentence o sigurnosti u regionu i to je jedan od vaznih razloga da se prava pojedinca urede na medjunarodnom planu na sta je i ova drzava samostalno pristala.

Na Kosovu, bez obzira o kome se radi, ljudi se vise ne usudjuju da otvore vrata iz straha od rastuceg terora, netragom nestaju, mnogi su divljacki pretuceni i ne znaju kako da zastite svoja ljudska prava. Na zalost i drzava je zaboravila kako da cini ono na sta se pred celim svetom obavezala. Elizabet Ren se u to uverila i shvatila pouku jugoslovenskog ratnog horor filma. Hoce li, pre intervencije NATO, politicke interensdzije, ipak, prelistati Pocetnicu?