STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Visoki funkcioner srpskih radikala, koja se u javnosti pojavljuje u haljini, za razliku od njenog sefa, koji paradira u kosulji s kratkim rukavima, kao da je netom dosao s kosidbe, izjavila je da radikali nemaju nista protiv izbora na svim nivoima - pod uslovom da se na njima pojave i Albanci.

Ovo nije prvi put da radikali nude opste izbore, kao sto nije prvi put da se njihovi koalicioni partneri s levice o ovoj ponudi ne izjasnjavaju. Nije, doduse, sasvim jasno da li je ovaj radikalski predlog ponuda Albancima ili pretnja koalicionim partnerima, ali bi ga, svakojako, trebalo razmotriti.

Ako je, naime, medjunarodna zajednica zaista odlucna u svom opredeljenju da Kosovo mora ostati deo Srbije i Jugoslavije, odnosno da neki izbori unutar suverene Republike Kosovo nisu na vidiku, onda je ucesce Albanaca na izborima u Srbiji i Jugoslaviji neminovnost, koja se moze, doduse, odlagati, ali se ne moze izbeci. Posto je u jednom delu sveta, navodno, vec sazrelo saznanje da s vojnom intervencijom ne treba oklevati, da se ne bi, na Kosovu, pocem, ponovila Bosna, mogla bi se, za promenu, medjunarodna zajednica angazovati i u sprovodjenju ovog, “civilnog", eksperimenta: zasto se Bosna na Kosovu ne bi izbegla demokratskim izborima, kojima bi se odnos politickih snaga, u Srbiji i u Jugoslaviji, promenio i, svakako, ne na stetu Albanaca? Ne stoji, valjda, u svetim knjigama zapisano da, na Balkanu, demokratskim izborima mora da prethodi rat?

Sto se sveta tice, pretpostavljam da tamo ponajvise zaziru upravo od tog novog odnosa snaga, koji bi se izborima mogao uspostaviti. Ako bi se na Albance izvrsio pritisak da ucestvuju na izborima, a da, na njima vladajuca koalicija, koju zovu crveno-crna, ucvrsti svoju vlast, izmedju ostalog i na taj nacin sto ce je, pro forma, podeliti s Albancima na lokalnom, kosovskom nivou, Albanci bi se, s pravom, mogli smatrati izigranim. Ispalo bi da su saucestvovali u legalizaciji i legitimizaciji statusa quo, koji, s mnogo dobrih razloga, smatraju neodrzivim, cak nesnosnim. Moze li, medjutim, medjunarodna zajednica garantovati vise od toga da ce izbori biti demokratski i posteni?

Opet je, dakle, rec o opoziciji. Kako danas stvari stoje, nekakav iznenadni, “eksperimentalni" pristanak Albanaca da ucestvuju na izborima i njihovo ekspresno odrzavanje, pokazali bi, po svoj prilici, katastrofalnu nemoc opozicije u Srbiji. Nepostojanje uverljive alternativne politicke opcije za resenje problema na Kosovu gotovo da u potpunosti marginalizuje ulogu opozicije na domacoj politickoj sceni. Umesto da svim gradjanima, ukljucujuci, dakako, i Albance, ponudi trezvena i prihvatljiva resenja, uz koja ce pridobiti i ostatak sveta, opozicija se iscrpljuje u pokusajima nekakavog ujedinjavanja oko novih lidera, koji se nece tako zvati.

Politicko telo Srbije kao da je pogodjeno “slogom", usled kojeg mu citava jedna polovina ne funkcionise. Kad ta “slogirana" polovina krene u agitaciju - nerazgovetno preplice jezikom, kad krene u akciju - hramlje. Nastojeci da odmeni domacu opoziciju u ulozi koju bi ona trebalo da odigra, svet, u krajnjoj liniji, moze samo ucvrstiti postojecu vlast. Na trzistu ostrascenih ponuda i nerazborite traznje trampe se resenja koja nikog ne zadovoljavaju, jer su, u najboljem slucaju, najmanje losa. Bolja resenja izmicu, kao kad se krecete ka horizontu: sto ste blize, horizont je dalje.

Moze li se tu nesto popraviti izborima? Tesko. Ovde se, uostalom, na izbore ne ide da bi se stekli poverenje i podrska gradjana da nesto promenite, nego se izbori raspisuju tek kad ste sigurni da vam gradjani nista ne mogu ili ne smeju, zato sto nameravate da nastavite po starom.