SUD CASTI NEZAVISNOG UDRUZENJA NOVINARA SRBIJE O OSTVARIVANJU PRAVA NA INFORMISANJE I PROFESIONALNIM I ETICKIM STANDARDIMA U NOVINARSTVU

Sud casti Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, odmah nakon konstituisanja, odlucio je da za vreme svog mandata povremeno javno saopstava svoje vidjenje ostvarivanja prava gradjana na informisanje i postovanja profesionalnih i etickih standarda u medijima u Srbiji. Iz visemesecnog pracenja najvaznijih stampanih i elektronskih medija (kraj 1997. godine - kraj aprila 1998. godine) proistekla je prva takva ocena.

Pravo gradjana u Srbiji da budu blagovremeno i svestrano informisati o svim domacim i medjunarodnim zbivanjima znacajnim za njihov zivot i za njihovu siru i uzu zajednicu znatno je ograniceno, u prvom redu time sto jedan broj medija deluje mimo profesionalnih i etickih pravila novinarstva, a pre svega Radio Televizija Srbije koju finansiraju svi gradjani. Ti mediji su propagandne poluge stranaka i krugova na vlasti i u potpunosti slede obrasce propagande - precutkuju vazne informacije, iskrivljuju i manipulisu informacijama sto je cesto jednako lazi, sire nacionalnu i versku mrznju i netrpeljivost, kao i netrpeljivost prema svakom drugacijem politickom i drugom uverenju i kritickom stavu prema potezima vlasti.

Ostali mediji u Srbiji koji teze slobodi i nezavisnosti nastoje da pruze javnosti relevantne informacije iz vise raspolozivih izvora, sto i jeste uloga medija u otvorenim, demokratskim drustvima. U vecini tih medija, medjutim, gotovo su svakodnevna odstupanja od profesionalnih i etickih pravila, ponekad i veoma gruba, tako da je opsti profesionalni nivo nizak, sto u krajnjoj liniji dovodi u pitanje osnovni cilj - svestrano i blagovremeno obavestavanje. Kad god odstupaju od profesionalnih pravila i etickih principa nerezimski mediji doprinose opstoj drustvenoj konfuziji iz merodavnih izvora o svemu o cemu gradjani imaju opravdani interes da budu obavesteni.

Televizija Srbije, Radio Beograd, list “Borba" i novinska agencija Tanjug, koje finansiraju svi gradjani, izrazito su jednostrani u selekciji informacija i navijacki u njihovoj obradi, mesaju izvestaj i komentar i cesto sluze za pokretanje agresivnih propagandnih kampanja protiv pojedinih politickih licnosti, grupacija, stranaka, nevladinih i profesionalnih organizacija.

Meta najnovije takve kampanje je vlast u Crnoj Gori i posebno predsednik Milo Djukanovic. Komentar Radio Beograda, objavljen u vestima u 15 sati 30. maja 1998. godine, dan uoci vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori i u vreme izborne tisine, jedan je od najizrazitijih primera te kampanje i propagande uopste. Meta agresivnih kampanja su i druge drzave, u poslednje vreme najvise SAD, medjunarodne organizacije i njihovi predstavnici, cak i dok se nalaze u poseti SRJ.

Nacin na koji ti mediji tretiraju krizu i sukobe na Kosovu ima osobine kampanje protiv Albanaca, koji su predstavljeni kao neprijatelji Srba i zakleti razbijaci Srbije i koji se, zapravo, svi izjednacavaju sa teroristima. Televizija Srbije je krajem aprila 1998. godine u glavnoj informativnoj emisiji “Dnevnik" emitovala dugotrajan iskaz jednog uhapsenog Albanca, sto nije dozvoljeno i spada u najteze povrede zakonskih i profesionalnih normi i ljudskih prava.

Na slican nacin sukobe na Kosovu tretira i Televizija Studio B, a emisija “Otisak vremena" o Kosovu (7. juna i 21. juna) upecatljivi su primeri propagande po uzoru na RTS iz vremena ratova u Hrvatskoj i Bosni. Umesto da svestrano informise o zbivanjima na Kosovu list “Politika" takodje vodi kampanju protiv Albanaca i u nemalom broju priloga podstice mrznju prema Albancima, dok je “Politika Ekspres" u martu i aprilu 1998. godine sistematski produkovala govor mrznje, nacionalne i verske, sa izrazitim primerima posrednog, a neretko, i direktnog ratnog huskanja. S etickog stanovista to su najtezi oblici ogresenja o novinarsku profesiju.

I rezimski i nerezimski mediji daju veliki prostor licnostima ekstremnih, sovinistickih uverenja, ne otvarajuci kriticku debatu o njima, sto stvara utisak da su ekstremni pogledi opravdani i pozeljni. Vecina nerezimskih dnevnih listova, suprotno osnovnim profesionalnim pravilima, preplavljena je informacijama iz anonimnih izvora, a veliki broj informacija objavljuje se bez ikakve naznake izvora. Posebno su zabrinjavajuci primeri objavljivanja izmisljenih izjava i intervjua kao i izbegavanja objavljivanja demantija i ispravki.

Pojedini nerezimski mediji objavljuju neproverene informacije, a ponekad i ocigledno netacne, sto ukazuje na njihovu podloznost odredjenim politickim interesima i predstavlja drasticno odstupanje od profesionalnih standarda.

U drasticne povrede profesionalnih i etickih normi spada i rasprostranjeno nepostovanje pretpostavki nevinosti lica osumnjicenih ili optuzenih za krivicna dela, i neodgovorno pisanje o radu i stanju u sudovima. Objavljivanje navodnih priznanja uhapsenih lica datih u istrazi, cega je bilo cak i na prvim stranicama nekih listova, spada u najteze profesionalne i eticke prekrsaje i ne bi se smelo ponoviti. U vecini nerezimskih listova gotovo su svakodnevni naslovi koji ne odgovaraju tekstu, cesto izvan granica dobrog ukusa, a nisu retke ni fotografije koje se ne bi mogle videti u novinama koje neguju istinski profesionalizam i postuju javnost.

Vecina nerezimskih medija je ogledalo rasirenog slabog poznavanja zanata i etickih nacela profesije kao i prepustenosti novinara pocetnika samima sebi. Ti mediji su i ogledalo profesionalnih, poslovnih i ukupnih shvatanja vlasnika i uredjivackih ekipa, koji ne pogoduju razvoju odgovornog i fer novinarstva i ostvarivanju vazne uloge medija u omogucavanju javne demokratske rasprave o spornim drustvenim pitanjima.

Ostra i duboka podela medija u Srbiji na propagandna sredstva rezima i medije koji nastoje da budu slobodni i profesionalni traje godinama. Propagandno delovanje rezimskih medija, koje cesto ima obelezja psiholoskog rata protiv vlastitih gradjana, i nizak profesionalni nivo vecine nerezimskih medija, koji deluju u uslovima potpunog sloma prava i morala, omogucuje tek delimicno ostvarivanje osnovnog prava gradjana Srbije na informisanje. To pravo ostvaruje se zahvaljujuci medijima koji nisu pod kontrolom rezima, uz sve njihove nedostatke. Utoliko je odgovornost tih medija za negovanje profesionalnih i etickih standarda veca.

Pravo gradjana Srbije na informisanje ne moze istinski biti ostvareno dok postoji sadasnja podela, i dok najsnazniji mediji - sistem RTS, koji se finansiraju iz javnih prihoda, budu instrumenti propagande grupacija na vlasti. Otuda je promena uloge sistema RTS, odnosno medija koji se finansiraju iz javnih prihoda, odlucujuca za ostvarivanje prava gradjana da uvek, blagovremeno, svestrano i fer budu obavesteni o javnim stvarima, kako bi kao slobodni ljudi mogli da odlucuju o sebi, o spornim drustvenim pitanjima i razvoju svoje uze i sire zajednice.

Delovanje RTS striktno u skladu sa profesionalnim i etickim normama novinarstva uticalo bi na ostale medije da skrupulozno postuju profesionalna pravila i podstaklo bi zdravu i pozeljnu konkurenciju u medijima, a to bi se povoljno odrazilo na opsti nivo informisanja u Srbiji u SRJ. Sud casti NUNS svestan je izuzetnih teskoca u kojima deluju nerezimski mediji, kao i sve slozenosti drustveno-ekonomskih i politickih prilika, karaktera poretka i interesa vladajucih struktura da se u medijima nista ne menja na bolje.

Clanovi Suda casti svesni su i polozaja u kojem se nalaze novinari u RTS i drugim sredstvima propagande.

Sud casti NUNS poziva sve novinare i medije da ne zaboravljaju da su odgovorni iskljucivo javnosti i da se jos jednom podsete normi koje ih obavezuju.