“POSREDNI" DIJALOG IZMEDJU POJEDINIH UCESNIKA KONVENCIJE O DEMOKRATSKIM PROMENAMA I NEKIH ALBANSKIH LIDERA SA KOSOVA

Ucesnici ovog skupa su se pretezno slozili sa potencijalnim zakljuckom da treba osuditi kako nasilje OVK, tako i nasilje drzave, te da dijalog sa kosovskim Albancima treba voditi uz strane posrednike

Da li je Kosmet strogo politicko ili demokratsko pitanje?: Milan Panic i Dragoslav Avramovic na jucerasnjoj velikoj konvenciji Foto: FoNet

Nis. - Iako pozvani predstavnici albanskih partija i medija sa Kosova i Metohije nisu dosli na Konvenciju o demokratskim promenama “Kako do demokratije?", odrzanu proslog vikenda u Nisu, izmedju pojedinih ucesnika ovog skupa i nekih albanskih predstavnika, uspostavljeno je nesto nalik “posrednom" dijalogu.

Pojedini govornici ovog skupa “sa srpske strane" i pisci telegrama sa “albanske strane" izrazili su tom prilikom oprecne stavove o potrebi ocuvanja teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije i dilemi da li je Kosmet strogo politicko ili demokratsko pitanje. Ali su bili jedinstveni u stavu da nasilje na Kosovu i Metohiji treba pod hitno obustaviti, kao i u oceni da najvecu odgovornost za tamosnju katastrofalnu situaciju snosi sadasnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic.

Lider Srpskog pokreta otpora sa Kosova i Metohije Momcilo Trajkovic se tom prilikom zalozio za hitno organizovanje Okruglog stola na kojem bi predstavnici kosovskih Srba i Albanaca zapoceli dijalog, napominjuci da su tamosnji Srbi vec definisali minimum srpskih nacionalnih interesa, po kojima je Kosmet sasatavni deo Srbije i Jugoslavije, a Albanci potpuno ravnopravni gradjani. “Odgovorno tvrdim da nema demokratskih promena u Srbiji ako sada ne nadjemo demokratski odgovor za kosovsko-metohijsku krizu i da su separatisticki albanski pokret i rezim u Srbiji u ilegalnoj sprezi. Put za pocetak resavanja kosmetskog pitanja je stvaranje demokratske alternative tom rezimu", rekao je on.

Ucesnici ovog skupa su se pretezno slozili sa potencijalnim zakljuckom da treba osuditi kako nasilje OVK, tako i nasilje drzave, te da dijalog sa kosovskim Albancima treba voditi uz strane posrednike. “Na Kosovu ginu ljudi i na jednoj i na drugoj strani. Moramo prihvatiti sve zahteve Evropske unije. Moramo postati njen sastavni deo i onda necemo ni imati problem Kosova", pokusao je da sublimira ovaj stav Milan Panic.

“Demokratska Srbija je pre svega u interesu srpskog naroda, ali je od koristi i za nas Albance, jer ce tek takva Srbija razumeti sustinu kosovskog i albanskog pitanja i u interesu dobrosusedskih i prijateljskih odnosa nasa dva naroda doprineti da se to pitanje resi pravedno i mirnim putem. Molim vas da ucinite sve sto mozete da se spreci novi rat na Kosovu koji bi bio poguban i za Srbe i za Albance, a zeli ga jedino sadasnji rezim kako bi produzio svoju vladavinu", naveo je Azem Vlasi u telegramu upucenom Konvenciji.

On dodaje da su i Srbi i Albanci stvarali mlade narastaje da bi ziveli srecno i u miru, a ne da bi se ubijali i razarali. “Rezim i politika koja gusi bilo cije slobode, koja ugnjetava druge zbog verske ili nacionalne pripadnosti, koja siri mrznju, koja rusi, pali i ubija, zlo je za narod i drzavu u kojoj vlada, a zlo je i za druge", kaze Vlasi i porucuje demokratskim snagama da ucine sto mogu da “takva politika i rezim u Srbiji budu iskorenjeni".

“Uveren sam da pitanje Kosova ne mora biti ratno pitanje, ali ono nije ni samo demokratsko pitanje, vec je jedno par exellance politicko pitanje, koje se kroz dijalog i pregovore moze resiti.To je ne samo neizbezno, vec i moguce, ako bi polazne osnove za status Kosova uvazavale deklarisanje albanskog naroda na osnovama prava na samoopredeljenje, ako bi se uvazavali interesi i polozaj srpskog i drugih naroda Kosova kao potpuno ravnopravnih naroda i ako bi se uvazavale medjunarodne norme", naveo je u pismenom obracanju ucesnicima Konvencije Mahmut Bakali.

On izrazava nadu da upravo demokratske snage Srbije mogu doprineti pravednom i mirnom resavanju pitanja Kosova i “otvaranju novih puteva medjusobnog poverenja, tolerancije i integracija, kao i zajednickog integrisanja u savremene evropske i svetske procese". Stoga zakljucuje da su teznje ka demokratizaciji Srbije i SRJ svakako “plemenite".

Z. Miladinovic