DEBATA “KOSOVO - MEDJUNARODNI INTERESI" U MEDIJA CENTRU

Amerikanci ne gube direktan kontakt sa predsednikom SRJ, dok su politicki ciljevi OVK za medjunarodnu zajednicu veoma opasni, jer se ne zalaze za “nezavisno Kosovo", nego za stvaranje velike Albanije, ocenio je Zivorad Kovacevic

“Glavne stubove u krizi na Kosovu cine cetiri elementa, a to su: medjunarodna zajednica, Oslobodilacka vojska Kosova, Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova. Treba naglasiti da su za resenje krize dva faktora, ipak, presudna, a to su predsednik SR Jugoslavije i OVK", rekao je juce prilikom debate o Kosovu i medjunarodnim interesima na njemu u Medija centru Zivorad Kovacevic, iz Foruma za medjunarodne odnose.

Treba naglasiti da je kljucna uloga trenutno u rukama OVK, koja jos predstavlja veliku enigmu i za nas, ali i svet, kaze Kovacevic i dodaje da su politicki ciljevi te vojske za medjunarodnu zajednicu veoma opasni, jer se OVK ne zalaze za “nezavisno Kosovo", nego za stvaranje velike Albanije. Pitanje koje se postavlja jeste kakve ce poluge uticaja Zapad preduzeti u odnosu na OVK. Naime, medjunarodna zajednica se nikad javno nije izjasnila o toj vojsci kao teroristickoj organizaciji, niti osudila njene akcije, rekao je Kovacevic.

Prema njegovim recima, u resenju sukoba na Kosmetu od izuzetne vaznosti je uloga Sjedinjenih Americkih Drzava, koje jos od Dejtona ne ispustaju politicku i vojnu incijativu na terenu bivse SFRJ. S druge strane, Amerikanci ne gube direktan kontakt sa predsednikom Milosevicem, sto potvrdjuje i najavljeni dolazak Holbruka u Jugoslaviju, istice Kovacevic.

Naime sve vreme od izbijanja rata na prostorima bivse Jugoslavije, americka administracija se kolebela izmedju distance i angazmana u novonastalim drzavama. Sad, medjutim, nema dileme oko toga da je americki angazman na Kosmetu neophodan. Neprestano se apostrofira stav da se ne sme ponoviti Bosna, kao i da je “Dejton zakasnio najmanje dve godine".

Takodje je neophodno primiti k znanju da Amerika na Balkanu ima globalne, a nikako parcijalne interese, smatra Kovacevic. To se vidi i iz americke strategije da predsedniku Milosevicu uvek daju sansu za pregovore, jedino je problem sto to jugoslovenski predsednik uvidja sa zakasnjenjem. Na Kosmetu nije realno ocekivati intervenciju NATO pakta, ukoliko ne dodje do obnove nasilja, bilo sa srpske, bilo sa albanske strane, kaze Kovacevic, naglasavajuci i to da nije realno ocekivati “podelu Kosmeta na srpski i albanski deo". Prema njegovoj proceni podela juzne srpske pokrajine oznacila bi etnicko ciscenje.

Vladimir Veres, iz Centra za strategijske studije, kaze da ce se situacija na Kosmetu razvijati u zavisnosti od procene medjunardne zajednice da li Beograd stvarno zeli da ispuni ono sto je obecao ruskom predsedniku Jeljcinu. Objektivno gledano, Rusija nema strateske interese na Balkanu, bar ne u onoj meri u kojoj to mi mislimo. Finansijski iznemogla Rusija nema ni razlog , ni snagu da se suprotstavi Zapadu. Takodje, neophodno je shvatiti da je vreme hladnog rata definitivno zavrseno, mada u nasoj zemlji jos postoje predrasude u vezi toga. Rusija ce zapravo pomoci Jugoslaviji, onoliko koliko joj to “zvanicni Beograd omoguci", ocenjuje Veres.

Naime, prema Veresovim recima, Rusija nece imati nista protiv da “potpomogne Beograd", ali samo onda, kada proceni da je kooperativan u odnosu na zahteve medjunarodne zajednice. Iluzorno je ocekivati da ce Moskva podrzavati tvrdokorne stavove jugoslovenske strane i dopustiti da bude “ stit nerealne Miloseviceve politike u odnosu na Zapad".

S druge strane Amerika i zapadnoevropske zemlje, takodje vode racuna o interesima i stavovima Rusije. Ukoliko proceni da bi neka odluka u vezi Kosmeta mogla da “dozove ruski veto", Zapad je nece ni razmatrati. Sto se tice Jeljcinove izjave da mu nije “potreban novac zapadnih zemalja", ne treba je bukvalno shvatati, niti njome manipulisati, kako se to cini kod nas, naglasava Veres. Podrazumeva se da je Rusiji potreban novac, ali ne kao pomoc, jer bi svako donatorstvo bilo nedovoljno za tako veliku zemlju, nego su joj neophodne investicije, objasnjava Veres.

Nina Dobrkovic, sa Instituta za medjunarodnu politiku i privredu, istakla je da je intervencija medjunarodne zajednice na Kosmetu dobrodosla i da treba pruziti ruku Zapadu. Ocito je da Srbija ne moze sama da resi kosovski cvor i stoga treba, kako je istakla, da nezno prihvati ispruzenu ruku medjunarodne zajednice.

NATO je tehnicki spreman da intervenise odmah, a politicki mu je neophodno da pribavi saglasnost Saveta bezbednosti u Ujedinjenim nacijama. Ukoliko velike sile procene da je intervencija neophodna do nje ce svakako doci uz potpunu kooperativnost Rusije, ocenila je Dobrkovic. Prema njenim recima sve posete stranih diplomata nasoj zemlji, kako onih sa Zapada, tako i sa Istoka odvijaju se sukcesivno i u potpunom su saglasju. Jedino treba naglasiti da se Rusiji daje primat u pogledu uticaja na Beograd, dok se zapadne zemlje orjentisu na obe sukobljene strane, zakljucuje Dobrkovic.

N. Preradovic