PORUKE PRVOG FORUMA JUGOSLOVENSKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Izvestavanje o radu NVO cesto je u suprotnosti sa zeljom medija da stekne sto vise novca, upozorio je Veran Matic, predsednik ANEM-a

Javnost rada nevladinih organizacija i odnos medija prema NVO ocenjeni su kao najvaznija tema prvog Foruma jugoslovenskih NVO, odrzanog od 11. do 13. juna u Beogradu, jer, “sto se nije pojavilo u novinama, nije se ni dogodilo". Domaci “treci sektor" do javnosti dolazi na razlicite nacine, drzavni mediji uglavnom se njima ne bave, a predstavnici nekih NVO pozalili su se i na tretman koji imaju u nezavisnim medijima, u kojima ocekuju vise prostora za svoje aktivnosti.

To je bila posebna tema razgovora treceg dana rada Foruma, kada je o iskustvima asocijacije lokalnih nezavisnih medija “Lokal press", koju je januara 1996. osnovalo 19 lokalnih novina, govorio predsednik asocijacije Pavle Cirovic iz Kragujevca. Cirovicev zakljucak bio je da slaba komunikacija NVO i medija za posledicu ima mali uticaj i jednih i drugih na drustvene promene, a uzrok tome je, kako je rekao, i nedostatak znanja i finansijskih sredstava.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i glavni i odgovorni urednik Radija B92 Veran Matic za odnos medija i NVO kaze da je “prica prilicno slozena", i upozorava: “Mi smo od 1989. godine radili i kao medij i kao oni koji se bave slobodom govora i neko ko se trudi da postavi zametke civilnog drustva, da ideje treceg sektora dodju do javnosti. Medjutim, izvestavanje o njihovom radu cesto je u suprotnosti sa zeljom svakog medija da stekne sto vise novca. Uskoro ce se javiti problem da ce mediji sve vise ici na komercijalizaciju, a time ce manje paznje biti posveceno NVO".

Ovom problemu u B92 “doskocili" su na taj nacin sto su projekat za emisiju posvecenu izbeglicama, koju reemituju 32 stanice, clanice ANEM-a, ponudili organizacijama koje se bave medijima i izbeglicama. Informacije tako stizu do velikog broja ljudi, a da to ne ide naustrb stanice. Slican model, prema Maticevoj najavi, uskoro ce biti primenjen na sindikate, uglavnom nezavisne.

Maticeva ocena da ce radu NVO biti posveceno “jos manje paznje", Miljenko Dereta (Gradjanska inicijativa) smatra nagovestajem da ih u medijima nece ni biti i to potkrepljuje cinjenicom da je sam rad Foruma pratio veoma mali broj novinara. Dereta je predlozio da se redakcijama upute pisma protesta zbog neizvestavanja, jer, kako kaze, “bez nezavisnih medija nema treceg sektora", a drugi predlog je glasio da se uvede klauzula prema kojoj bi ovi mediji bili u obavezi, a bar jednom nedeljno izvestavaju o radu NVO.

Za Biljanu Kovacevic-Vuco (Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava) to je delimicno tacno. - U vreme poznatih zbivanja na Kosovu i u Crnoj Gori tesko je ocekivati da se pise o nevladinim organizacijama, kad mnogi ljudi ni ne znaju sta je to, istakla je Kovacevic-Vuco, podrzavajuci ideju odrzavanja akcija uz pomoc medija. - Ocekivati da novine budu bilten NVO je ono sto svi prizeljkujemo, ali je to nemoguce, zakljucila je.

Jelena Santic (Humanitarna grupa “484") predlozila je da grupa predstavnika NVO poseti drzavne medije i zatrazi prijem kod saveznog i republickog ministra za informacije i upozna ih sa svojim radom, te na taj nacin izvrsi lobiranje.

Jedna od najzanimljivijih i najposecenijih radionica bila je ona na kojoj se govorilo o odnosu NVO i donatorskih organizacija, na kojoj je govorila Sonja Liht, predsednica Upravnog odbora Fonda za otvoreno drustvo, koji je finansijski pomogao odrzavanje Foruma.

- Ova tema je od zivotnog znacaja za nase NVO, ne samo zato sto se nalazimo u situaciji da se broj donatora moze na prste izbrojati, nego i zato sto se bojim da upravo zbog svega toga i mi prolazimo tranziciju, a problem nije dovoljno ni shvacen ni razmatran, pre svega izmedju NVO i donatora, ali i NVO medju sobom. U svetu se, kaze Liht, u poslednje vreme mnogo razgovara o ovoj relaciji, o odnosu drzavnog, ekonomskog i NVO sektora, i jasno se pokazuje da ce novi vek, ako ga dozivimo, biti vek treceg sektora. Filantropija ce se, prema jednom istrazivanju, zasnivati na donatorima i to su sredstva od kojih nam se vrti u glavi, a koja ce biti ulagana u jednu oblast i prosiriti filantropsko delovanje. Od toga smo mi daleko, ali smo manje daleko od razmisljanja o domacem donatorstvu.

Istinski preduzetnicki duh po recima Sonje Liht, za sada se moze prepoznati u kikindskom “Distriktu 0230" i zrenjaninskoj inicijativi, koje vodi Evropski pokret. Radi se o projektu razvoja malih i srednjih preduzeca, a “autori su razumeli znacaj elementa preduzetnickog duha, koji ce ukljucivati elemenat filantropije. U isto vreme Liht je najavila da ce Fond za otvoreno drustvo poostriti svoje kriterijume. - Kada bi nam kojim slucajem bilo ponudjeno dodatnih deset miliona dolara, ne bih ih primila, niti nas upravni odbor. Postojanje samo jednog donatora je opasno, vodi u monopolizaciju i totalitarizaciju. Novac je jako opasna stvar. Fond ne moze da ide u sirinu, mora da se fokusira na odredjene probleme i nece hteti da finansira neke programe. Bez ulaganja u civilno drustvo, u drustvenu infrastrukturu, ovde nema promena ni stabilnosti. Mi nismo tu da izdrzavamo infrastrukturu, nego da pomognemo.

Njena preporuka bila je da NVO svoje akcije ucine aktraktivnijim i “transparentnijim", jer na taj nacin bi mogucnosti da to bude medijski pokriveno bile vece, i da vece organizacije pomognu manjim. Podsetila je i da, osim medjunarodnih, postoje domaci donatori i primeri kako uz njihovu pomoc moze da funkcionise neki projekat.

LJ. Gogic