POSLE ODBIJANJA CESKOG SENATA DA U DNEVNI RED SVOG ZASEDANJA UVRSTI USVAJANJE ODLUKE O PODRSCI I ZASTITI INVESTICIJA U SRJ

Kreditni aranzman sa “Kolubarom B" nije doveden u pitanje, a nove investicije samo u sferi dalekih planova. O odlozenoj odluci raspravljace i neki novi predstavnici u Senatu Ceske Republike, koji su izabrani u Parlament na proslonedeljnim izborima

Ceska Republika se, po prvi put posle “plisane ere", ciju je harmoniju tek okrnjila kriza i pad Klausove vlade, nalazi pred veoma ozbiljnim politickim izazovom. Novi parlamentarni izbori u ovoj zemlji ce, sudeci po predizbornim “monitorinzima", premoc doneti socijaldemokratama, koji, iako najjaci, nece moci da osvoje apsolutnu vecinu u Parlamentu, pa se u Ceskoj ocekuje prva manjinska vlada. Hoce li ona, to je, zapravo, sustinsko cesko politicko pitanje danas, uspeti da sacuva visok ekonomski, unutrasnje-politicki i medjunarodni rejting ove “istocnoevropske perjanice"?

Zato je odlaganje usvajanja odluke (a ne ratifikacije, jer je to u nadleznosti ceskog predsednika Vaclava Havela), o sporazumu sa SR Jugoslavijom o podrsci i zastiti investicija, na samom pocetku proslonedeljne sednice Senata (Gornjeg doma) imala dvostruko politicko znacenje - prema spolja i prema iznutra. S jedne strane, rec je o doslednom pracenju poteza Evropske unije, odnosno, kako je objasnio predsednik spoljnopolitickog odbora Senata Mihal Zantovski, “bio bi to veoma los signal u sitaaciji kada EU donosi sankcije i zabranjuje nove investicije". S druge strane, pak, ova ce rasprava dospeti na red u Senat, kako je, u razgovoru za “Nasu Borbu", pretpostavio ambasador Ceske Republike u Beogradu Ivan Busnjak, tek na jesen, kada se kosoliduju tamosnji novi parlamentarni redovi, a ishod takve rasprave uslovice, dodatno, i razvoj situacije na Kosovu.

Smenovna (Donji dom) vec je usvojila ovu odluku, doduse, pre kosovske ratne faze, ali nju ceski predsednik nije ratifikovao, cekajuci odluku Gornjeg doma. Sada se menja sastav Smenovne, a samim tim, i trecina poslanika u Senatu.

Kakve posledice ovakav potez Senata ima po cesko-jugoslovenske privredne aranzmane, prevenstveno kada je u pitanju kreditiranje Hidroelektrane “Kolubara B"?

- To je bio kreditni aranzman od sto miliona dolara, na osnovu kojeg je potpisan trgovinski sporazum koji sad pokriva oko 60, od sto miliona dolara, precizira ambasador Busnjak, podvlaceci da se odluke Evropske unije i Kontakt grupe o zabrani investicija i zamrzavanju fondova SRJ u inostranstvu, kao i o zamrzavanju ili suspenziji kreditnih aranzmana koji se daju u ime strane vlade, ne ticu “kolubarskog slucaja". One nemaju retroaktivnu snagu, odnose se samo na nove kreditne aranzmane.

- Ono sto je dogovoreno, ostvaruje se, i tu nece biti nikakvih problema. Ako ih bude, to su stari, “normalni problemi" u sprovodjenju tog sporazuma koji je znacajan i za cesku i za srpsku stranu, uzimajuci u obzir svepostojecu medjunarodnu finansijsku izolaciju SR Jugoslavije. To je postojalo daleko pre kosovskog problema u sadasnjoj formi. Jedna od posledica finansijske izolacije je da dve strane nisu bile u mogucnosti da koriste tih sto miliona dolara vec samo sezdesetak odsto, objasnjava nas sagovornik.

Aranzmani koji su realizovani izmedju “CKD Praha" i grada Beograda o isporuci tramvaja, ceski ambasador u Beogradu vidi kao garancije na koje se takodje ne odnose nove odluke.

- Nove odluke Evrpske Unije i Kontakt grupe nisu odluke Saveta bezbednosti UN, i to je vrlo bitno. To, sa pravnog gledista, stvara odredjene probleme, jer je odluka Saveta bezbednosti obavezna za sve zemlje clanice. Ali, s druge strane, ako hocete nesto da obustavite, morate da uzmete u obzir da imate neke svoje pravne obaveze koje ste preuzeli. Mislim tu na obaveze preuzete oko Kolubare B, i tu moramo biti vrlo pazljivi. Mi, u politickom smislu, u potpunosti podrzavamo sve te odluke i poteze EU i Kontakt grupe, kao sto smo se pridrzavali svih tih odluka Evropske unije. Ali, one ne zabranjuju da se nastavi sa kontaktima, sa pregovorima, razgovorima o prilikama nekih novih kreditnih aranzmana, uslovima nove ekonomske saradnje. A sve to je moguce potpisati kada ove odluke budu suspendovane, precizira Busnjak.

Na pitanje kada to, kao diplomata, ocekuje, (diplomatski) odgovara:

- Vec je, u vezi sa Kosovom, bila doneta odluka o zabrani stranih investicija koja je bila vrlo brzo suspendovana i nakon toga se to vrlo brzo vratilo tamo gde je i bilo. Razvoj dogadjaja na Kosovu u tom smislu nije predvidljiv. Moje misljenje je da to moze vrlo brzo da se opet suspenduje, ali da moze i da potraje neko vreme. Razume se, i za medjunarodnu zajednicu, i za nas i Srbiju i Jugoslaviju, na bilateralnom planu, bilo bi najbolje da se to sto pre srecno smiri, da bismo sto pre nastavili sa svim tim planovima.

J. S. Jankovic