ZAOSTRAVA SE RAT IZMEDJU PROIZVODJACA I UVOZNIKA LEKOVA

Miodrag Babic, predsednik “Hemofarma", tvrdi da je samo u prvom kvartalu uvezeno lekova za 80 miliona dolara, uvoznici pominju deset puta manju cifru, a apoteke su prazne. Savezna vlada, koja bi jedina mogla da razresi dilemu, spisak uvoznika drzi u tajnosti

Kad god se povede neki rat, stradaju neduzni. Tako je i u slucaju rata izmedju domacih proizvodjaca i uvoznika lekova. Ma koliko se i jedni i drugi zaklinjali u to da je osnovni motiv njihovog biznisa humanost i zelja da se pomogne pacijentima, epilog je uvek isti: police apoteka su poluprazne, a kada ima deficitarnih lekova obicno su vrlo skupi, jer apotekari kazu: “uvozni su", bas kao da je to siguran dokaz da ce oni proizvesti isceljenje od bolesti. Oni kojima su lekovi najpotrebniji, zahvaljujuci nerazjasnjenim odnosima izmedju ove dve strane kao i pomirljivom stavu Savezne vlade koja je za sve nadlezna, na kraju ostanu bez lekova...

Da je jugoslovensko trziste dovoljno razvijeno i da je nas standard zadovoljavajuce stabilan, polemika izmedju proizvodjaca i uvoznika lekova, verovatno, ne bi nikada bila posebno znacajna: ono sto domace fabrike ne mogu da proizvedu, nabavljale bi firme koje se bave uvozom, bolesni gradjani bi mogli da kupe neophodne lekove i svi bi bili zadovoljni. Uz nesigurnu i nerazjasnjenu situaciju na domacem trzistu, potpomognutu neizbeznim politickim vezama, cini da se ne moze sa sigurnoscu ustvrditi na kojoj je strani pravda.

Savezna vlada cuti

Savezna vlada, koja je zaduzena za davanje dozvola uvoznickim firmama, nije preterano raspolozena za to da se u javnosti objavi lista uvoznika i podaci o tome koliki promet oni ostvaruju. Ovakvim svojim stavom, ona samo potvrdjuje tezu da sa uvozom lekova nesto ne stima, odnosno da je ova oblast biznisa rezervisana za one koji imaju poveliki uticaj i veze sa establismentom. Otvorenost federalne vlade bila bi, svakako, od koristi za konacno regulisanje odnosa na ovom trzistu. Ovako, kod nas se desavaju stvari koje se u drugim zemljama, u kojima je farmaceutska industrija pod budnim prismotrom javnosti i vreba joj se svaka greska, ne bi dogodile ni u snu (neregistrovani i neprovereni lekovi, “bensedini" na pijacnim tezgama, pakovanja lekova sa cudnim, arapskim slovima...).

Prema nezvanicnim informacijama, predstavnici Savezne vlade ce, ipak, ovih dana ove podatke proslediti Republickom ministarstvu za zdravlje i Fondu za zdravstveno osiguranje.

- Do sada je u Jugoslaviju uvezeno lekova u vrednosti od 7,5 miliona dolara - tvrdi za nas list jedan veliki uvoznik lekova i podseca da je tokom cele prosle godine ostvaren uvoz u vrednosti od 21 milion dolara. Naglasavajuci da vrednost uvezenih lekova nije ni blizu novcu koji se odvaja za uvoz drugih proizvoda, on navodi jedno poredjenje i kaze: - Prosle godine je za uvoz kisele vode potroseno 22 miliona, a za uvoz banana i drugog juznog voca oko 60 miliona dolara.

Medjusobna optuzivanja

Na ove price proizvodjaci odgovaraju odricno, tvrdeci da one apsolutno nisu tacne. Oni kazu da se za sve lekove, koje domace fabrike rade po licenci stranih kompanija, moraju uzimati sirovine od tih stranih kuca. Ugovor o licenci, tvrde u jednoj domacoj farmaceutskoj fabrici, obicno podrazumeva i to da se, od te kuce, moraju kupovati i sirovine. Ima, naravno, i onih sirovina koje se kupuju slobodno, ali je za veci deo lekova ugovoren ovaj prvi aranzman.

Sukob izmedju proizodjaca i uvoznika pod velikim je uticajem dnevne politike. Prica o preuzimanju politicke vlasti u beogradskim bolnicama, koja je ovih nedelja ponovo aktuelizovana, mogla bi se, po istom modelu, primeniti i na ovaj fah. Treba imati u vidu i razne “crnogorske" i ine kombinacije, koje se, kako stvari stoje, ne mogu predvideti.

S. Milicic