PRIMER ROBNIH KUCA BEOGRAD: KOLIKO VREDE BANKARSKA POTRAZIVANJA

Onaj ko bi uzeo ili kupio Robne kuce Beograd, u celini ili na parce, morao bi da ih renovira, napuni atraktivnom i jeftinom robom, snabde obrtnim kapitalom, vodi poreske i druge knjige i opet bude nekonkurentan u odnosu na ulicnu trgovinu, tvrdi dr Jovan Rankovic

Slucaj Robnih kuca i Beobanke samo je obelodanio ono sto banke sve cesce rade - posezu sa hipotekama koje imaju nad potrazivanjima od duznika. S obzirom na to da se ceo bankarski sistem nalazi na granici rentabiliteta, to je samo pokusaj da se banke osiguraju i nekako naplate, a on ce u postojecim okolnostima, smatra dr Jovan Rankovic, ispasti jalov.

U prosloj godini, naspram ukupnog dobitka od 100 miliona dinara, stoji cinjenica da banke nisu uspele da naplate 60 odsto kamata, odnosno od osam milijardi dinara ovih obaveza rezervisano je za otpis oko 4,5 milijardi dinara. To dokazuje da je privreda potpuno nelikvidna, a lane, iako prakticno nije bilo novih kredita, kratkorocni zajmovi su povecani za 10 milijardi dinara, pre svega zbog pripisa kamata, koje preduzeca nisu u stanju da servisiraju. Bankarske pare su, dakle, zamrznute u dugovima privrede, a problem je u tome sto hipoteke koje formalno imaju, banke nisu u stanju da pretvore u gotovinu i vrate u opticaj. To, ocigledno, ne moze biti spas iz ove pat-pozicije, u kojoj se vrti i okamacuje tek 15 odsto potencijala banaka, naglasava dr Rankovic.

Robne kuce su pravi primer za ovu tvrdnju, jer su bez obrtnog kapitala, sa proredjenim zalihama i istanjenim asortimanom roba i sa pogubljenim kupcima. Njihove kupce su preoteli ulica, kiosci i buvljaci, koje favorizuje drzava da bi pruzila sansu jednom sloju stanovnistva da osigura egzistenciju i koja je u stvari glavni krivac za propadanje legalne trgovine.

Danas, podseca dr Rankovic, posle industrije i rudarstva, sektor privrede koji najlosije stoji (mereno gubicima) upravo je trgovina, u okviru nje trgovina na malo, a u njoj najgore stoje Robne kuce. Sta vredi bankarska hipoteka, jer onaj ko bi preuzeo ili kupio Robne kuce, u celini ili na parce, morao bi da ih renovira, napuni atraktivnom i jeftinijom robom, snabde obrtnim kapitalom, vodi poreske i druge knjige i opet bude nekonkurentan u odnosu na ulicnu trgovinu.

Ako bi opet interes bile samo nekretnine, 43 zgrade sa oko 300 hiljada metara kvadratnih prostora (uz cenu kvadrata od recimo 2.000 maraka), to je cifra od oko 600 miliona maraka. Kome to prodati, makar i na parce, a da on ima neposredno koristi, pita se dr Rankovic.

Danas je promet u Robnim kucama sveden na 15 do 20 odsto od nekadasnjeg normalnog, fiksni troskovi su ogromni, a bez kapitala nema sanse za izlazak iz kome. Carsijske price da su vec vidjeni politicari, a direktori nekih poznatih drustvenih preduzeca, bezecovali delove ovog sistema i da nameravaju da ga preuzmu, dr Rankovic komentarise kao iluziju, posto oni nemaju kapital. Po njegovim recima, takva operacija bi bila moguca samo ako ti “drugovi" imaju slobodan pristup trezoru NBJ.

Ovaj ekonomista smatra da onemocale banke, koje prema jos nemocnijoj privredi imaju kratkorocna potrazivanja od 15 milijardi dinara i kod kojih su tri cetvrtine aktive i pasive deviznog porekla (pri cemu je deo deviznih obaveza vec dospeo za placanje, a one date na ime garancija bankrotiranoj privredi cekaju da dodju na red) sa svojim hipotekama imaju samo formalnu zastitu. Banke te hipoteke ne mogu pretvoriti lako u gotovinu, pa cak i da uzmu sve nekretnine to nece biti dovoljno, jer ih ne mogu prodati ili to mogu u bescenje, sto samo znaci da bi se usput mogao “ogrebati" tek neki spretni ili dobro pozicionirani “srecnik". Price da banke raspolazu sa preduzecima duznicima i da na osnovu svojih potrazivanja mogu da preuzimaju imovinu tih firmi, znacile bi nesto u promenjenim opstim ekonomskim uslovima - da se privreda zalaufa, da odnekud dodju pare, da se rastera divlja trgovina, da se podigne kupovna moc na domacem trzistu, da stranci budu spremni da kupuju domaca preduzeca i slicno. Do tada ostaje otvoreno pitanje sta ce biti sa bankama i njihovim duznicima, konstatuje dr Rankovic.

B. Jager