STA RADI SKUPSTINA SRBIJE KAD NE RADI

Sve vise se odbacuje mogucnost da bi do kraja ovog meseca republicki parlament mogao da donese platformu o Kosovu. Za predstojecu sednicu najavljuje se nekoliko minornih zakonskih predloga...

Milica Torov

Sve je manje optimista koji veruju da ce Skupstina Srbije uskoro legalizovati najnoviju verziju zakona o lokalnoj samoupravi i statutarne odluke o Kosovu, koja je, iako strogo cuvana u tajnosti, “ispod zita" ipak doprla do javnosti. Utisak je da su se izjalovili prvobitni planovi da ova dva dokumenta koja se medjusobno dopunjuju blagovremeno prodju kroz izvesnu proveru “na terenu", na osnovu koje bi republicka vlada mogla da utvrdi konacne predloge i prosledi ih Skupstini na usvajanje. Tek nakon toga ova akta, koja predvidjaju uvodjenje visedomih skupstina, bila bi zvanicno predstavljena kao “osnova" za prvu fazu dijaloga s Albancima.

To daje za pravo onima koji tvrde da Srbija, zapravo, i nema razradjenu platformu o Kosovu, utoliko pre sto, zasad barem, odbacuje svaku mogucnost promena onog dela republickog Ustava koji se odnosi na pokrajine. Razlozi tolikog odugovlacenja pripisuju se uslovljavanjima kosovskih Albanaca da zapocnu dijalog sa vladinim pregovarackim timom. Prvobitni izgovor da ne dodju na pregovore - intenziviranje sukoba u juznoj pokrajini - sada, kada sa zvanicnih mesta stizu vesti o smirivanju stanja na Kosmetu, zamenili su novim. Jedan od uslova za pocetak dijaloga je i povratak izbeglica.

Kako i za to treba, cak i u najboljim uslovima, da prodje izvesno vreme, sve je vise onih koji odbacuju mogucnost da bi republicki parlament do kraja ovog meseca mogao da donese pomenutu platformu o Kosovu. Tim pre sto ima indicija da se iza nje kriju i sujete. Naime, ovi i jos neki vazni zakonski projekti izlaze iz radionice Srpske radikalne stranke, bas uoci isteka vladinih “probnih" sto dana.

Mada vladu “nacionalnog jedinstva", istini za volju, niko nije stavio na probu, tesko je pretpostaviti da bi koaliconi partneri pristali da sve zasluge za “dobro obavljen posao" pripadne radikalima koji su nasledili ili, bolje reci, preuzeli, trenutno najfrekventnije ministarske resore. Ocekuje se da iz njih, kako se najavljuje, uskoro izidju atraktivni zakonski projekti poput onog o lokalnoj samoupravi, o informisanju i o Radio televiziji Srbije, koje su u SPS i JUL, kako se nezvanicno saznaje, docekali sa dosta rezerve. Vec se duze vremena nalaze pod njihovom “lupom", tako da “ni zarez ne moze da im promakne".

Primenom ovih dokumenata radikali bi ostvarili davnasnju ideju o raspisivanju prevremenih izbora i kontroli drzavnih medija, sto su i bili glavni uslovi za njihov ulazak u vladu. Ako je verovati dosadasnjim najavama republickog premijera i resornih ministara, samo je pitanje vremena kada ce na dnevni red republickog parlamenta stici inovirane verzije zakona o obrazovanju, o informisanju i o RTS. Zamisljeno je da ova dva potonja, tematski srodna, dokumenta predstavljaju svojevrstan kodeks, odnosno “sistem medijskih pravila koja ce obezbedjivati slobodu javne reci i odgovornosti za nju".

Sudeci prema recima resornog ministra, vlada se zalaze za privatizaciju medijske sfere, jer je, po njenoj oceni, “dovoljno da postoji jedan nacionalni kanal". Da se na tome naveliko radi, svedoce i najnoviji “poduhvati" direktora RTS Dragoljuba Milanovica, koji su, ocito, sracunati na to da se “racionalizuje" TV osoblje.

Ocekivalo se da ce ovi i jos neki projekti biti spremni za javnu prezentaciju do kraja meseca. Iz vladajucih partija stizu signali da bi jos neke odluke do leta, makar i vanredno, mogle da budu donete. Prvi na listi je nov paket poreskih zakona. Socijalisti, definitivno, najavljuju skorasnje donosenje socijalnog programa za najugrozenije kategorije stanovnistva. Republicka vlada na njemu, navodno, ubrzano radi, kako bi sto pre bilo amortizovano dejstvo poskupljenja i drugih nepopularnih mera, poput nedavnog povecanja doprinosa, koje predstavljaju atak na vec nacete kucne budzete.

Sami poslanici procenjuju da ce na prvoj predstojecoj sednici republickog parlamenta svakako biti nekoliko, naizgled, minornih zakonskih predloga koje im je vlada dostavila prosle nedelje. Izmedju ostalih, na inicijativu 12 umetnickih udruzenja, vlada je sacinila izmene Zakona o samostalnom obavljanju umetnicke ili druge delatnosti u oblasti kulture, po kojima se utvrdjivanje svojstava samostalnih umetnika koji se bave baletskim igranjem, koreografijom, pedagogijom i repetitorstvom poverava Udruzenju baletskih umetnika Srbije, umesto Savezu estradno-muzickih umetnika Srbije. Predvidja se da se utvrdjivanje svojstava samostalnih radnika u oblasti kulture koji se bave izvodjenjem estradno-muzickih programa poverava Savezu estradno-muzickih umetnika, umesto Udruzenju radnika estradne delatnosti Srbije.

Mnogim poslanicima ni iz prethodnog saziva nije poznato da je ikada do skupstine dopro tako sveobuhvatan materijal u cijem prilogu je i poduza lista arhivske gradje koja se cuva u arhivama i koja je svrstana u vise grupa iz svih mogucih oblasti, pocev od drzavnih, pravosudnih i drugih organa vlasti, preko prosvete, nauke, kulture, privrede, finansija, do arhivske gradje nastale kao rezultat rada okupatora na podrucju Srbije u prvom i drugom svetskom ratu. Navodi se i materijal drustveno-politickih i drustvenih organizacija, Vojske, crkvenih fondova, licnih porodicnih fondova, zbirki i dokumenata. Znacajno mesto zauzima i arhivska gradja sa Kosmeta.

Ovi materijali bice predmet rasprave predstojece sednice parlamenta, ukoliko pomenuti radikalski zakonski projekti ne dobiju prelaznu ocenu koalicionih partnera. U tom slucaju ce i nesudjena platforma o Kosovu sacekati bolje dane.