KRAGUJEVACKA ANTIRATNA PORUKA

Brojka policajaca koji bi radije da ostanu bez uniforme i posla, no bez glave na ramenima sa doskorasnjih 13 narasla na 27

Kragujevac. - Dok zvanicnici MUP Srbije poslednjih dana energicno dematuju informacije da policija nece na Kosovo, odnosno da je broj policajaca koji odbijaju da idu u rat u juznoj srpskoj pokrajini - minimalan, po Kragujevcu se sve glasnije cuje da je brojka onih “plavaca" koji bi radije da ostanu bez uniformi i posla, no bez glave na ramenima sa doskorasnjih 13 narasla na 27. Podsetimo da je na nedavnoj pres konferenciji nacelnik Sekretarijata MUP Srbije u Kragujevcu, pukovnik Dragan Bozovic jasno i glasno priznao da je 13 sumadijskih policajaca suspendovano s posla, jer su odbili da idu na Kosovo.

Sudbina svih onih policajaca koji su odbili da idu na Kosovo i zbog toga podvrgnuti disciplinskom postupku, obavijena je neprozirnim velom tajnovitosti. Celnici MUP ne saopstavaju njihova imena, a oni sami se i bukvalno kriju od javnosti. Ovde se, ipak, nezvanicno saznaje da su policajci kojima je milija ziva glava no drzavna sluzba, ne samo pod suspenzijom, nego i pod snaznim pritiscima svake vrste, tako da im ne pada ni na kraj pameti da javnosti saopstavaju bilo sta o mukama na koje su stavljeni.

Iskustvo iz Hrvatske i Bosne

Srbi, a narocito oni sumadijski kojima niko ne moze da ospori nacionalnu autenticnost, kvalitet i samosvest, kao ni drzavotvornost predaka, u najvecem broju nisu za to da se Kosovo preda bilo kome, ali, s druge strane, ma koliko to nekima paradoksalno zvucalo, nisu vise ni za rat, pa makar i zbog “svete srpske zemlje". Sumadincima, medju kojima i dalje ima onih koji neretko i iz iracionalnih razloga glasaju za Milosevica i Seselja, jednostavno nije vise do Milosevicevih i Seseljevih ratova, jer vecina njih, cini se ispravno, procenjuje da ova dvojica vodecih srpskih politicara ratove bezobzirno i brutalno koriste kao sredstvo za ocuvanje vlasti i pozicije na politickoj sceni. Sumadija je, uostalom, puna onih nesrecnika koji su nakon “nacionaloslobodilackih ratova" po Hrvatskoj i Bosni ovde stigli bez igde icega, da bi se do dan danas - zaboravljeni i odbaceni od svih - potucali po memljivim i zapustenim kolektivnim izbeglickim centrima.

Jeftino politikantstvo

Kako Milosevicevo-Seseljev rezim nije razumeo, ili nije zeleo da razume poruku sumadijskih topolivaca, to ih je verovatno i zateklo “dogadjanje kragujevackih majki" koje su 13. juna civilnim i vojnim vlastima otvoreno i bez pardona rekle: “Vratite nam nase sinove, vojnike sa Kosova, ili cemo mi same da ih vratimo". Ocajne kragujevacke majke svoj naum pokusavaju da ostvare samo dva dana kasnije - 15. juna - kada su uspele da stignu tek do Kosovske Mitrovice, gde ih je izmedju ostalih docekao i republicki ministar za sport i omladinu Zoran Andjelkovic zvani Baki.

Nesrecni Baki je susret sa majkama pokusao da zloupotrebi jeftinim politikantstvom i jos jeftinijom “patriotskom" demagogijom, pa i uvredama na njihov racun. Ocevici svedoce da se majke nisu ni osvrnule na besmislenu tiradu nesrecnog Bakija. One nastavljaju da traze da im se sinovi - zivi i zdravi - odmah vrate sa Kosova. Resile su da sacekaju 25. juni kada su zakazale skup u ovdasnjem domu VJ sa nadleznima iz Generalstaba. Ukoliko nakon toga njihovim zahtevima ne bude udovoljeno, krenuce ponovo u akciju.

U akciju ce uskoro krenuti i ovdasnji izgladneli trudbenici koji su nedavno sa desetak hiljada letaka i plakata “zasuli" centar Sumadije. Pored posla i hleba oruzari i ostali kragujevacki radnici u ovom obracanju javnosti i aktuelnoj vlasti traze demokratiju i - mir.

Zoran Radovanovic