POVODOM PROMENE U KOMANDI DRUGE ARMIJE

“Politickog vojnika" generala Babica, zamenio je pravi vojnik, general Radosav Martinovic, “pojacan" obrazovanim i jednako sposobnim profesionalcem generalom Cecovicem

Podgorica. - Nedavna smena oficira u komandi Druge armije u javnosti je izazvala razlicite komentare i ocekivanja. Stari sastav je povucen pod plastom redovnog postupka i unapredjenja. Dolazak novog komandnog sastava javnost je prokomentarisala kao politicki ustupak Milu Djukanovicu i prvi korak u pravcu potencijalnog kompromisa sa Slobodanom Milosevicem. Ukazom predsednika SRJ za novog komandanta Druge armije postavljen je general-potpukovnik Radosav Martinovic. Ovo kao i niz drugih postavljenja na nove duznosti, unapredjenja i penzionisanja obavljeno je povodom Dana VJ, pa su svecan ton i obilje medjusobno razmenjenih cestitki gotovo razumljivi.

Prema zvanicnom “objasnjenju", general Bozidar Babic - dosadasnji komandant Druge armije - prosto je penzionisan. Njegov zamenik general Milorad Obradovic premesten je u Beograd gde ce kao pomocnik nacelnika Generalstaba na operativnostabnim duznostima zamenjivati generala Martinovica. Deo stampe u Srbiji je ovu rokadu ocenio kao Obradovicevo napredovanje u sluzbi, jer je fakticki postavljen na visu duznost. To bi, medjutim, znacilo da je novi komandant Druge armije nazadovao u sluzbi.

Ali, vojna logika se ponekad bitno razlikuje od uobicajene. “Po dosadasnjoj praksi, kada bi komandant armije odlazio sa te funkcije, njegovu duznost je preuzimao njegov zamenik", kaze jedan visoki oficir VJ. To znaci da je na kormilu Druge armije penzionisanog generala Babica trebalo da zameni “unapredjeni" general Obradovic. Mesto pomocnika nacelnika Generalstaba je vise nego mesto zamenika komandanta armije, ali komandne duznosti su u vojsci na visoj “ceni". Na primer, da bi visoki oficir mogao postati nacelnik Generalstaba, on mora pre toga biti komandant armije. Zasto je onda generalu Obradovicu za sada “uskracena" takva mogucnost?

Ni Babicevo penzionisanje ne moze se objasniti kao redovan postupak, zato sto je bivsi komandant za penziju bio zreo jos pre godinu dana, tvrdi nas sagovornik. Tesko je reci kakvim je sve razlozima, da li politickim i vojnim, bio motivisan predsednik SRJ i da li se nesto u njegovoj dosadasnjoj taktici promenilo. Vojni izvori tvrde da se delom razlozi za ovu odluku mogu naci i u cinjenicama da postoji Babiceva odgovornost za propuste u Drugoj armiji, kako tvrdi vise visokih oficira, sto se proteze od pokusaja da u crnogorsku politicku krizu uvuce VJ, preko sverca, pa sve do nepravedne i pravno neodrzive podele vojnih stanova u Podgorici.

U izvesnom smislu to potvrdjuje i dobro raspolozenje koje je u komandi Druge armije izazvao Martinovicev dolazak. Visoki oficiri Druge armije koji ga poznaju kazu da je ovaj artiljerac, poreklom iz Bajica pored Cetinja, “covek ciji radni dan traje i po osamnaest sati". Martinovic je sin vojnog lica sto se, po misljenju njegovih kolega, najverovatnije pozitivno odrazilo na njegov profesionalni karakter i privrzenost vojnoj struci. Sve vojne skole zavrsio je sa visokim i najvisim ocenama. Nakon toga je radio u komandi Podgorickog korpusa i u Komandi armije, bio nacelnik staba odnosno zamenik komandanta Druge armije. Sa ove duznosti je otisao na duznost u Generalstab VJ.

“Martinovic se drzi stava da oficir, profesionalni vojnik ne treba da se bavi nicim drugim do svojim poslom. Znaci, ni stanom, ni primanjima, tj. pitanjima zivotnog standarda, vec o tome treba da misle drugi", kazu njegove kolege. Oficiri sa kojima smo razgovarali veruju da u VJ postoji jos samo nekoliko slicnih profesionalaca i da Martinovic nema neku ozbiljnu konkurenciju u buducem napredovanju ka mestu nacelnika Generalstaba. Ovakav profesionalni profil mozda objasnjava i to zasto njegov dolazak nije izazvao i opste zadovoljstvo. Narocito onih koji su navikli na opusteno sluzbovanje pod Babicevom senkom.

Paznju javnosti zasluzuje i Martinovicev zamenik general Tripko Cecovic, koji je do sada obavljao i visoke komandne duznosti i duznosti u skolstvu VJ. Cecovic je bio nacelnik Vojne akademije u Beogradu, a potom i komandant Podgorickog korpusa. “To je vrstan oficir, sirokih pogleda, koga staresine veoma postuju."

Uz ove pozitivne “ocene", koje su novom komandantu i njegovom zameniku dali njihovi potcinjeni, moglo bi se reci da je Slobodan Milosevic odlucio da ustanovi neki novi obrazac u Drugoj armiji. “Politickog vojnika" generala Babica, zamenio je pravi vojnik, general Martinovic i to “pojacan" obrazovanim i jednako sposobnim profesionalcem generalom Cecovicem. Mozda otuda i uverenje da se radi o blagom popustanju pred reformskom politikom crnogorskog predsednika.

Iako postoji mnostvo razloga da se ovakvo uverenje odrzi, ipak ne misle svi tako. U vreme kada je javnost obavestena da ce Milosevic pokusati da smeni generala Perisica i na mesto nacelnika Generalstaba postavi generala Ojdanica, bilo je i misljenja da takav izbor nije verovatan. “Postoje sposobniji oficiri koji bi mogli doci na to mesto kao sto je, na primer, general Martinovic", rekao je tada jedan visoki oficir VJ. U svojoj oceni Babica i Martinovica nas sagovornik uputio nas je da bi se prema nekom privatnom politickom opredeljenju Martinovic “cak pre nego Babic", mogao nazvati privrzenikom Miloseviceve politike, ali uveravajuci da je on “pre svega, profesionalac i vojnik u pravom smislu te reci".

Od ovog razgovora do danas stosta se promenilo na balkanskoj politickoj sceni. Sukobi na Kosovu su doneli brojne zrtve, rat se rasplamsao, a kako je i mnostvo izbeglica nahrupilo u Crnu Goru, uloga VJ u ovim sukobima i na ovom podrucju postala je nesto transparentnija. NATO pakt je zapretio vojnom intervencijom. A kada je nedavno i nesto vise od 300 crnogorskih regruta, verovatno po naredjenju generala Perisica, hitno prebaceno na Kosovo, poceli su i da se tanje izgledi da Crna Gora ostane postedjena pritisaka sa zapada.

U takvim okolnostima i zamena komandnog sastava Druge armije dobija specificno znacenje. Jedna od osnovnih snaga Milosevica donedavno nije ni bila VJ, nego njegova policija i raznorazni dobrovoljacki militantni pokreti. I dok ga je policija stitila od svih koji su njegovim rezimom bili nezadovoljni, dobrovoljci su, kada nisu ratovali, rasprsivali nacionalisticku euforiju i strah. Ali, masovno odbijanje policajaca iz Srbije da se ukljuce na Kosovo ponovo je aktuelizovalo njegov uticaj na VJ. Zato se namece pitanje: nije li “promena obrasca" u Drugoj armiji zapravo politicki kompromis civilnog vladara sa vojnim vlastima i, mozda, njegov pokusaj da obezbedi izvrsni mehanizam za svoje politicke odluke?

Medjutim, odluku o tome kako ce se ponasati VJ donosi Vrhovni savet odbrane. Ukoliko Milo Djukanovic ne usaglasi stavove sa Milosevicem, general Perisic, kako tvrde poznavaoci iz vojnih krugova, ima legitimno pravo da odbije naredjenja “krnje" vrhovne komande. Naravno, to vazi samo ukoliko se postupa po zakonu i Ustavu. A kakvu garanciju pruzaju zakoni i Ustav kada je u pitanju Milosevic, to smo vec imali prilike da vidimo.

N. B.