SVETSKI ANALITICARI O STRATEGIJI SLOBODANA MILOSEVICA NA KOSOVU

Brisel, Beta. - Neki analiticki centri na Zapadu smatraju da presednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic izgleda, ipak, ima neku strategiju na Kosovu: da podeli teritoriju na albanski i srpski deo. To je, recimo, americkoj TV mrezi CNN izjavio istrazivac Karnegi fondacije Pol Vilijams, dok Medjunarodna krizna grupa (ICG) ocenjuje da je Milosevic ubedjen da se Kosovo zbog potpune etnicke netrpeljivosti na duzi rok ne moze zadrzati unutar granica Srbije.

Milosevicu je, medjutim, misli ICG, potrebno da dobije na vremenu i da se, i donedavno prema podeli teritorije Kosova odbojno srpsko stanovnistvo, politicari, intelektualci i oficiri armije, uvere da je to nuzno. Pretnje i sankcije svetskih sila i NATO-a tome samo idu u prilog, isto kao i jacanje albanske separatisticke oruzane pobune, uz istovremeno slabljenje poziciije “nenasilnog Ibrahima Rugove".

Srpski su zvanicnici na Kosovu zapadnim posrednicima, diplomatama i novinarima u poslednje vreme narocito stavljali do znanja da bi davanje autonomije Kosovu za Albance bio “samo prolazna etapa i prvi korak ka otcepljenju te pokrajine od Srbije i Jugoslavije". Zapadni analiticari umnogome dele ocenu srpskih zvanicnika da postoje i nimalo skrivana “strategijska opredeljenja" dve sasvim iskristalisane struje na Kosovu: one Rugovine koja jeste za obustavljanje nasilja i pregovore o autonomiji, jer smatra da je to u ovom casu neminovno na putu ka konacnom cilju nezavisnosti. Rugova time zeli da privuce sto sire albanske mase za svoju taktiku i upozorava da bi u ratu sa srpskom, vojno daleko mocnijom stranom, Albanci mogli biti tesko porazeni i izgubiti bar glavninu teritorije. Druga struja, ekstremna, smatra da je “sad ili nikad" da se “isprave istorijske nepravde" i da se mora oruzjem boriti do kraja. Ta struja misli da je “Milosevicev rezim bogomdan za taj cilj i taktiku", jer je svojim ponasanjem izazvao pritiske i pretnje svetskih sila i NATO-a.

Poslednjih dana, i to uprkos cinjenici da je predsednik Rusije Boris Jeljcin uspeo da Milosevica privoli na prihvatanje zahteva Kontakt grupe, cuju se i misljenja da ne treba odbaciti ni mogucnost “nezavinsosti Kosova", ako Milosevic ponovo pokusa samo da dobije na vremenu.

I Zapad i Rusija su za miroljubivo resenje i protiv otcepljenja Kosova, jer bi, inace, “eksplodirala i Makedonija", i nastao pravi geopoliticki haos na Balkanu, uz opasnost raspada juznog bloka NATO, jer ni Grcka, ni Turska ne bi ostale skrstenih ruku. Resenje je onda “demokratsko": NATO smatra da je “Milosevic taj koji mora obustaviti nasilne policijsko-vojne akcije, pokrenuti ozbiljne pregovore s jasnim ciljem davanja autonomije i samosvojne vlasti Kosovu".