Vezba “Odlucni soko" i gradjenje novog NATO

General Majkl Sort veruje da vezba povodom Kosova pokazuje NATO u svetlu narednog veka. General Vesli Klark kaze da je najvaznije da na Kosovu prestane nasilje, a pilotima se dopadaju predeli koje su videli iz vazduha

Dragan Bisenic

Vezba “Odlucni soko" za novinare je pocela ranom zorom, u cetiri sata. Mnogima je to bilo prerano da nakon dockan zavrsene vecere u vazduhoplovnoj bazi u Avijanu porane na demonstraciju mogucnosti NATO vazduhoplovstva koju je “zakazao" Savet NATO-a. Razmatrajuci kosovsko pitanje, Savet NATO-a je vojnom delu alijanse zadao razradu mogucnih opcija koje bi mogle biti primenjene. “Ovo je prvi od tih scenarija", rekao je general Vesli Klark u razgovoru s jugoslovenskim novinarima koji je bio eksluzivno za njih organizovan nakon okoncanja manevara, dodajuci da “nasilje na Kosovu treba da prestane".

Pred fiskulturnom dvoranom, gde je bio smesten jedan deo od 200 novinara koji su dosli da prate ovu vezbu, novinari iz Beograda, zajedno s kolegama iz prethodne Jugoslavije koji su dopisnici iz Brisela, organizovala je mali piknik, gde su svi prilozili za italijanski obrok, picu i crno vino, da bi privikavanje na vojnicki obrok bilo neprimetnije. Porucnik Jubenks kaze da Avijano nije mogao da tako brzo nadje slobodna mesta u hotelima.

Vec u ponedeljak ujutru novinari su bili kod hangara odakle je trebalo da polete avioni iz ove baze. Sve je inace bilo podeseno tako da ne pobudjuje nikakve asocijacije na provokaciju ili agresiju. General Sort je uporno odbijao svaku asocijaciju koja bi iz odgovora na novinarska pitanja mogla da ukaze na politicke ciljeve ili na pretnju koja dolazi od Severnoatlantskog saveza. “Ova vezba demonstrira spremnost NATO-a da brzo deluje i da odmah dejstvuje ukoliko je to potrebno. Ona istovremeno izrazava zabrinutost zemalja clanica NATO-a za situaciju na Kosovu", rekao je general Sort. Ljudi iz briselskog Kosovskog informativnog centra u vise navrata pitali su generala Sorta da li bi NATO delovao i na Kosovu, bilo u borbenim akcijama ili da stiti “zonu zabranjenog leta", ali je on to diplomatski izbegao. On je samo rekao da je “teritorijalni SRJ integritet veoma bitan za NATO" kao i da Kosovo treba da ima “odgovarajuci status". General je bio mnogo pricljiviji o temama koje su se ticale buducnosti NATO-a, tako da je vise puta ponavljao da je ovo prva vezba NATO-a po modelu koji se gradi za 21. vek. Taj NATO bi operisao i izvan svojih tradicionalnih zona koje su omedjene “hladnim ratom".

- Po prvi put NATO deluje van svojih tradicionalnih zona, nad Albanijom i Makedonijom. Zbog toga se ova vezba sprovodi u okviru programa “Partnerstvo za mir". Vazduhoplovi iz Portugalije koji su tradicionalno orijentisani ka Atlantiku ovde su zajedno sa letilicama iz Danske koje su usmerene na sever Evrope. Jos je vaznije to sto posle mnogo vremena zajedno lete avioni Turske i Grcke - podvlacio je general Sort gradjenje novog NATO-a koje pocinje ovom vezbom.

Ruski novinari, gledajuci poletanje aviona, gledaocima su porucili da je sve to “predstava rezirana po pravilima holivudskih spektakala", te da su novinari dosli da bi to preneli. Rusija nije bila pozvana da prisustvuje ovoj vezbi kao posmatrac, niti su bile pozvane druge zemlje neclanice. General Sort je odbio tvrdnje da Rusija nije bila obavestena o ovoj vezbi.

U njoj je ucestvovalo 85 aviona, od kojih su dva bila - avaks i avion za tankovanje goriva. Vecina aviona punjena je gorivom u vazduhu, a novinari su u principu imali mogucnost da to gledaju i snime, ali je bilo samo pet slobodnih mesta, sto su iskoristili spanski novinari, imajuci u vidu znacajnu zastupljenost spanskih pilota u ovoj akciji.

Piloti koji su leteli iznad Albanije i Makedonije zadovoljni su prizorima koje su videli na zemlji. Major Denis Prokopovic (39) do sada je leteo u razlicitim misijama u Bosni. “Vreme je bilo predivno. Gradovi su lepi. Leteo sam uglavnom iznad Makedonije, a gledajuci mesta na severu, izgledalo mi je kao da je prijatno za zivot".

Spanski major Luz Viljar ima vise od 3.000 sati letenja, od cega i 500 na F-18 “hornet". “U ovom letu nije bilo niceg specijalnog. To je bio obican mirnodopski let iznad Albanije i Makedonije. Let je trajao cetiri i po sata, a iznad Makedonije i Albanije letelo se sat i po", kaze major Viljar. Od 1994. leteo je iznad Jugoslavije u vise od 100 misija sa sve ukupno 260 sati. Njegova jedinica za simbol ima bika, ali to ne znaci da to ima veze s koridom ili “Cikago Bulsima". To je oznaka jedinice koja se zove “Licem u lice". Lici na naziv televizijskog kontakt programa ili kviza. Od majora pokusali smo da saznamo da li je ucestvovao i u akcijama 1995. iznad Bosne. Nije zeleo da govori o tome, ali je potvrdio da je ucestvovao i u borbenim akcijama. “To su sasvim druge akcije", kaze major. Sluzbenika “Kosovskog informativnog centra" iz Brisela zanimalo je da sazna da li bi major i na Kosovu mogao da radi “ono sto je radio iznad Bosne". Spanac je bio rezervisan, odgovorivsi da mu Kosovo ne znaci mnogo. Miroslav Lazanski iz “Vecernjih novosti" pita majora sta misli o jugoslovenskoj protivvazdusnoj odbrani. “Suvise opasna", kaze major, da bi vec bio upitan kakvi bi mu jugoslovenski piloti bili protivnici. “Svaki protivnik je opasan", opet diplomatski odgovara major.

Portugalski major Mario Bareto nikada nije leteo iznad Bosne. “Baziran sam u portugalskoj bazi Montrial i mesecno letim oko 20 sati. Na ovoj vezbi vreme je bilo odlicno. Leteli smo oko 20 kilometara od jugoslovenske granice. Video sam sela, gradove, aerodrome. Nemam utisk da je sve to bas mnogo naseljeno. Sve to je pomalo licilo na severni deo moje zemlje. To je odgovaralo onome sto smo culi dok smo se pripremali za let", kaze major Bareta.

Komandant vazduhoplovstva juznog krila NATO-a, general Majkl Sort, zavrsavajuci konferenciju za novinare na kojoj je rekao da nikada vezba nije funkcionisala tako dobro kao ova, preporucio je razgovore s pilotima. Vec tada su nad bazom bili gusti crni oblaci, sto je pilotima bilo dovoljan povod da kazu kako je nad prostorima njihove vezbe vreme bilo suncanije, zemlja zelenija i oblaci svetliji. Bilo bi to za neke Spance dovoljno da ponovo, poput Lorke, uzdisu za zelenilom. I majoru Viljaru dopala se ta zelena boja, ali.... “Da li biste napali da ste imali takvo naredjenje", upitao je jedan engleski novinar. “Da. To je moj posao", odgovorio je major Luiz Viljar.