"Mrtva trka" s vremenom

Od viska efikasnosti parlamenta Srbije “boli glava". Jos se nije dogodilo da toliko malo radi, a da njegove odluke izazovu toliko lomova, stoga se ocekuje da ce, kada je Kosovo u pitanju, u pogodnom trenutku ponovo, kao u slucaju referenduma, ipak morati da odigra odredjenu ulogu, kako bi bar dobio na vremenu. Utisak je da je u stalnom stanju pripravnosti, kako bi mogao da legalizuje ono sto vlast, u odsudnom trenutku, bude odlucila

Milica Torov

Po mnogim ocenama, kojima se upravo pridruzila i Socijaldemokratija, najnovije okolnosti (prekid pregovora, nastavak sukoba, NATO manevri, pretnje vojnim udarom, moskovski susret Jeljcin-Milosevic) naprosto nalazu potrebu da se u okvirima Srbije i Jugoslavije obavi jedna opsta parlamentarna debata o Kosovu. Tim pre sto se pokazalo da Srbija i nema pravu platformu za buducnost svoje juzne pokrajine, da u pregovore ulazi “grlom u jagode", dok se tamosnje stanje sve vise otima kontroli, odnosi sve vise zrtava i dobija obelezja tzv. “rata niskog intenziteta". U suprotnom, Srbija ce se vrlo brzo suociti sa mnogo tezim zadatkom koje mozda i nece vise moci da razresava sama.

Iako bi u nekim normalnim okolnostima to bilo sasvim logicno, nije realno ocekivati takvu debatu, jer i dalje u ovoj zemlji spoljnu politiku vodi jedan covek, koji povlaci i sve poteze oko Kosova. Svaki pokusaj da se taj monopol poremeti bio je neuspesan, ili se zavrsavao izazivanjem novih nestabilnosti unutar Jugoslavije kao sto su sukobi na relaciji Beograd-Podgorica.

Upravo taj ambijent u kome odlucuje samo jedan covek presudno utice na cinjenicu da su svi drzavni i parlamentarni organi, ili strogo kontrolisani, odnosno “usmeravani", ili paralisani. Skupstina Srbije se vec duze vremena ne oglasava, a vlada tzv “nacionalnog jedinstva" SPS-JUL-SRS, fakticki postoji - evo, sad ce skoro 100 dana - da bi taj monopol jacao. Prakticno je u njegovoj sluzbi, a parlament, ciji privid rada zavisi iskljucivo od dinamike te vlade, ceka razvoj dogadjaja ( odnosno mig sa vrha) da se aktivira.

Posto je izvesno da je kosovska kriza sve dalja od pravog raspleta, a sve bliza novoj ostrijoj radikalizaciji, republicki parlament ce u pogodnom trenutku, mozda, ipak, morati da odigra odredjenu ulogu. Hoce li to biti prihvatanje medjunarodnog protektorata nad Kosovom, hoce li to biti i formalno ulazenje u rat, ili ce se nesto izroditi iz eventualnih pregovora sa kosovskim Albancima (a sanse su sve manje), ostaje da se vidi.

U svakom slucaju skupstina Srbije ce, nalazila se ona formalno u razdoblju kad ne zaseda redovno, “zasluzenog odmora" ili “letnjeg raspusta", na neki nacin biti u stanju pripravnosti kako bi mogla da legalizuje ono sto Milosevic bude odlucio pod pritiskom okolnosti i medjunarodne zajednice. Skupstina ce, kao u slucaju referenduma, posluziti vlastima kao alibi za preduzete korake.

Takve okolnosti bacaju novo svetlo na “crveno-crnu koaliciju". Najpre je stvorila konfuziju oko toga ko, u stvari, trenutno, osim Milosevica, u Srbiji diriguje. Naime, postoji uverenje da je Socijalisticka partija Srbije u dubokoj defanzivi i da su kljucne resore preuzeli “leva" (JUL) i “desna! (SRS) frakcija vladajuce rezimske matrice (SPS).

Dakako, ako je suditi po onome kako Srbija resava pitanje Kosova (nudjenjem pregovora Albancima bez pravog sadrzaja, uz istovremenu jaku vojno-policijsku ofanzivu u Metohiji) i po nestabilnosti koju je stvorila u samoj Srbiji brzopoteznim usvajanjem Zakona o univerziteta, mimo volje akademske javnosti, i poreskih zakona kojima, u sustini, dodatno opterecuje i ekonomiju i gradjane, ugrozavajuci njihov socijalni polozaj.

Mada je teziste vlasti, prakticno, preneto na vladu, ne moze se sporiti da je republicki parlament, nakon dugog natezanja oko svog konstituisanja, tokom minula tri meseca tzv. “redovnog zasedanja", odigrao odlucujucu ulogu u ucvrscivanju aktuelnog rezima. Iako se za sve to vreme samo “par" puta sastao, bio je “preko mere efikasan da - boli glava".

Naime, nikada se nije dogodilo da toliko malo radi, a da njegove odluke izazovu toliko lomova. Izborom vlade “narodnog jedinstva", sve je do te mere radikalizovano, da se cini da je i ono malo preostalih sloboda ukinuto. Narod je instrumentalizovan nametanjem referenduma protiv stranog posredovanja u resavanju kosovske krize, dok zbivanja u juznoj pokrajini iz dan u dan potvrdjuju da je to, ipak, bila “mrtva trka" s vremenom. Posle istorijskog “ne", nikad vise stranih izaslanika i posrednika nije prodefilovalo ovim prostorima.

Dok se, da ironija bude veca, pred zgradom Narodne skupstine policija razracunavala sa okupljenim narodom, narodni izabranici izglasali su javno osporen Zakon o univerzitetu. Drzava je ukinula autonomiju visokoskolskih ustanova, preuzevsi upravljanje nad njim. Stoga se ucinak skupstine vise ne meri brojem odrzanih sednica, odnosno casova rada, vec brzinom kojom donosi cesto javno osporene odluke, u svemu podrzavajuci vladu.

U stvari, svi, i ministri i poslanici, potrudili su se da stvore privid sinhronizovanosti i harmonicnosti, ali buduca stabilnost vladajuce koalicije je vrlo neizvesna i zavisi od razvoja dogadjaja, pre svega oko Kosova, u odnosima Crne Gore i Srbije, a tu su i sankcije koje ubrzano razaraju ekonomiju i socijalni ambijent Srbije. Taj privid stabilnosti moze se odrzavati samo dok ima para da se to plati, ali, koliko je poznato, izvora novca ima sve manje.

S druge strane, ulazak radikala u vladu uvecao je njihove apetite. Seselj nije formalno shvatio svoj doprinos odrzavanju Miloseviceve i partije njegove supruge na vlasti. Vec se u javnosti nagadja da radikali naveliko rade na znacajnim zakonskim propisima koji bi mogli bitno da poremete odnose unutar “crveno-crne koalicije".

Radi se, pre svega, o novom zakonu o medijima po receptu radikalskog shvatanja slobode informisanja. Ako je suditi po onome sto se dogadjaja u rezimskim, prorezimskim i njima bliskim glasilima, onda se mogu ocekivati potresi koji ce svakako uticati na sklad patriotsko-nacionalnog jedinstva, buduci da su mediji vitalni oslonac svake vlasti. Dakako, pored ekonomije, a i tu oblast radikali drze pod kontrolom, pa ne bi trebalo da zacudi ako uskoro osvane nov zakon o privatizaciji u njihovoj reziji.

Najzad, u srpskom pregovarackom timu jos ima onih koji veruju da ce uskoro i najnovija verzija zakona o lokalnoj samoupravi i statutarne odluke o Kosovu koju su pripremili radikali, proci kroz proveru “na terenu", kako bi skupstina i njih mogla, krajem juna, ili, najkasnije pocetkom jula, da usvoji i zvanicno lansira “kao osnovu za prvu fazu dijaloga s Albancima". Tim pre sto se i u zvanicnim krugovima moze cuti da Srbija nema razradjenu platformu o Kosovu.

Pretpostavlja se da su dvodome skupstine koje predvidjaju ovi dokumenti, ta optimalna resenja koja, kako se navodi i u saopstenju sa nedavne sednice Glavnog odbora SPS, treba da “afirmisu interese svih gradjana i nacionalnih zajednica koje zive u pokrajini". Drugih predloga, zasad, nema, niti se razmislja o promenama republickog Ustava, barem ne u delu koji se odnosi na pokrajine.

Postoji, dakle, realna opasnost da sve zasluge za eventualno uspesno obavljen posao pripadnu radikalima, na sta socijalisti, sudeci po tome kako merkaju njihove zakonske projekte, nece lako pristati. Ali, vise od toga, sudbina koalicije zavisice od smera kojim se bude islo u raspetljavanju kosovske drame. Ukoliko vojna opcija bude realizovana, to ce, mozda, u jednom trenutku, ojacati tzv. rezimske patriotske snage, ali dugorocnije, cini se, nece moci da opstanu.

Medjutim, ako Milosevic u pregovorima i pod pritiskom vojne premoci Zapada prihvati resenje koje odudara do opcija ekstremnih snaga u njegovom vladajucem okruzenju (medjunarodni protektorat, autonomija Kosova u okviru SRJ i slicno), onda ce biti malo tog “vezivnog tkiva" koje bi odrzavalo taj savez. Pre se moze ocekivati da Seselj iskoristi tu priliku, krene u ofanzivu i nastoji da obori svog mentora. Nema nagovestaja da bi ta koalicija imala mirne dane ni u toku leta, ni jeseni, jer stvari idu nezeljenim tokom - tu su sankcije, ekonomsko i socijalno propadanje, ali ako se stvari budu radikalizovale na terenu, nije iskljuceno da ova vlast bude jos radikalnija.