DA LI SE NA JUGOSLOVENSKOJ SINDIKALNOJ SCENI RADJA PLURALIZAM ILI SE SINDIKATI SAMO USITNJAVAJU?

Za sada, ostaje cinjenica da postoji vise sindikalnih centrala, a sindikalisti, odnosno oni koji osnivaju neke nove, i po njima “bolje od postojecih" sindikalnih organizacija. Ovdasnje radnistvo bice u prilici da bira. Ostaje im jedino da provere koji nudi pravi program i zastitu, pa da mozda i stanu iza njega i postanu njegova snaga

Gordna Djukic

Na ovdasnjoj sindikalnoj sceni, nedavno se pojavila jos jedna radnicka organizacija. Tacnije, rec je, kako je novinarima 12. juna receno, o sindikalnoj centrali sa jugoslovenskim predznakom - Uniji slobodnih sindikata Jugoslavije. Prema recima njenih celnih ljudi, razlog za nastanak ove sindikalne centrale je i “drasticno slaba moc svake sindikalne organizacije." Dragoljub Stosic, predsednik Glavnog odbora USSJ, ubedjen da su teskom stanju u privredi i siromastvu i besposlenosti radnika kumovali i vec postojeci “sterotipni, okostali sindikati i ljudi koji ih vode", otvoreno istice da ce se ovaj, novi, sindikat baviti politikom.

- Nemamo nameru da budemo neka bakalnica i clanstvu prodajemo polutke ili da budemo neuspesna turisticka agencija koja ce radnicima organizovati jeftine izlete i odmore, a izmedju ovih poslova organizovati neke strajkove bez pravih efekata. Spremni smo i izdrzacemo optuzbe da se bavimo politikom ako je politika ukazati radnicima da je borba protiv aktuelnog rezima preduslov za nastanak i delovanje pravih sindikata. Da smo politicka stranka, ne prihvatamo, jer se necemo boriti za vlast, niti cemo ucestvovati u izborima, sto ne znaci da necemo podrzati stranke ciji se programski ciljevi poklapaju sa nasim, objasnio je Stosic.

Nastanak ovog sindikata, pratili su inace burni dogadjaji i jetke konferencije za novinare, jer kako je, jos pre njegovog predstavljanja, pisala stampa, “on je formiran kao posledica sukoba u Ujedinjenim granskim sindikatima ’Nezavisnost’ i Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata, cije su pojedine clanice, ili njihovi delovi i rukovodstva osnovali USSJ". Koliko je ovo tacno, umnogome moze odgovoriti i cinjenica da je Stosic, istovremeno i celnik Sindikata vozaca GSP, bio je potpredsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, a podpresednici Branislav Vukotic, Vesna Donic i Ivan Urosevic, bili su celnici granskih sindikata (trgovinskih, prosvetnih i radnika trgovine) - clanica “Nezavisnosti". Formiranju USSJ prethodile su i medjusobne optuzbe nekadasnjih celnih ljudi UGS “Nezavisnost" adresovanih na njegovo aktuelno rukovodstvo, koje nije ostalo duzno sada prvim ljudima novoosnovane sindikalne centrale. Svako za sebe, dakako, tvrdio je da je onaj pravi sindikat i sindikalac, dok se ona druga strana ponajmanje bavi zastitom interesa radnika, “a sve sto ovi drugi cine, cine u licnom ili nekom politckom interesu."

- Sve je pocelo u martu ove godine, kada je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata inicirala skupove koji su bili prvi korak ka akcionom ujedinjavanju ovdasnjih sindikata. Vec sam poziv koje je Vece Saveza sindikata Srbije uputilo drugim, nezavisnim sindikatima, pozivajuci njihove predstavnike da gostuju na njegovom 11. kongresu, pokazao je da je moguce otpoceti saradnju izmedju, dugo vremena, pozavadjenih sindikata. ASNS je otpocela i saradnju sa UGS “Nezavisnost", a od nas je potekla i ideja za osnivanje nestranacke organizacije - Foruma za socijalnu inicijativu. On je trebalo da okupi sve sindikate, ne ulazeci u njihovu samostalnost i nezavisnost, ali i da se odrekne svakog liderstva zarad odbrane zajednickih interesa zaposlenih. Kada su poceli da se naziru prvi rezultati, nekome je ovo zasmetalo, kaze Dragan Milovanovic, predsednik ASNS.

Nastavljajuci da objasnjava “poreklo" USSJ, Milovanovic veli da je na planu ujedinjavanja, jedan od prvih ozbiljnih koraka ka akcionom sindikalnom jedinstvu bio dogovor da se 23. juna u Kragujevcu zajednicka sindikalna akcija pod nazivom “Nikad vise sami" ciji bi organizatori bili ASNS, uzicki Slobodni sindikat “Uzajamnost" i Sindikat radnika Namenske industrije. Milovanovic ovu akciju vidi i kao pocetak kraja jalovog strajkovanja i definitivno otvaranje puta ka nepostojecoj, ali neophodnoj sindikalnoj solidarnosti.

Stranke ruse sindikati

Naglasavajuci da nijedna od postojecih sindikalnih centrala nece mnogo izgubiti time sto su ih napustili neki njihovi bivsi celnici koji sada osnivaju nove sindikate. Stosicev primer, veli, ne moze nauditi ASNS, jer “u ovu uniju ulaze sinikati, a da niko od njih nije neka centrala."

- Upravo iz sindikata koje su vodili sadasnji prvaci USSJ, dolaze nam ljudi koji ne zele da se prikljuce toj novoj organizaciji i koji tvrde da im je jasno da je ona pokrice za liderske ambicije njenih vodja koji listom pripadaju Demokratskoj stranci. Siguran sam da nije rec o novom sindikatu koji ima svoje clanstvo, vec da je rec o vrbovanju clanstva i rukovodstva postojecih sindikata i to novcem DS. Cela ta ujdurma krenula je neposredno posle jednog sastanka u DS koji je odrzan osmog juna i na koji je pozvan jedan broj sindikalnih prvaka. Potom je krenulo vrbovanje predsednika nasih clanica po gradovima Srbije, sto je proslo bez uspeha, jer niko nije pristao da udje u USSJ, uprkos nekim mojim saznanjima da je DS odvojila 1.000.000 dinara za njeno osnivanje. Uostalom, gospodin Zoran Tanasijevic, generalni sekretar USSJ je covek koji je u DS bio zaduzen za sindikalnu saradnju, mada ne znam da li je jos formalno u toj stranci ovo njegov posao. ASNS ima gorko iskustvo sa koalicijom “Zajedno" koja je iskoristila sindikalnu podrsku, a onda sindikatima okrenula ledja. Zato nemamo nameru nikad vise da se vezujemo ni sa kakvom partijom ili politickom organizacijom. To ne znaci da necemo pristati na saradnju koja ima zdravu osnovu i koja je ravnopravna. Istovremeno, spremni smo za saradnju i zajednicke akcije sa svim sindikatima, koji se pokazu kao organizacija koja ima clanstvo i to samo dotle dokle nam se podudaraju interesi clanstva, istice celnik ASNS.

Milovanovic istice da ce USSJ, zasigurno, kao i svaki stranacki sindikat, sluziti interesima stranke osnivaca i izvrsavati njene naloge. Prema njegovoj proceni to ce biti pretnja samom tom sindikatu, posto je, kako veli, sindikalno clanstvo “stranacki raznorodno" i nece hteti da se povinuje zahtevima jedne stranke.

Neko nas zavadja

- Istinsko je pitanje i da je uopste rec o sindikalnom pluralizmu, ukoliko svakodnevno nastaju neke nove sindikalne centrale. Svi ti novonastali sindikati potekli su iz “Nezavisnosti", a prica je slicna onoj da sada prakticno imamo tri neke demokratske stranke. Istina je da su ovi sindikati nastali kroz bezobzirne borbe unutar UGS “Nezavisnost" i poput SRJ koja je nastala kroz mucko rusenje SFRJ, oni su plod muckih pokusaja rusenja “Nezavisnosti". Zasto, to oni koji su rusili ili hteli da ruse najbolje znaju, kaze Branislav Canak, predsednik UGS “Nezavisnost", pojasnjavajuci da su novonastale sindikalne centrale produkt “nestatutarnog komuniciranja u ’Nezavisnosti’, gde manjina nije htela da postuje volju vecine, pa je ta manjina pohitala da pravi sopstvene sindikate".

U ovoj sindikalnoj centrali naglasavaju da nikada stranacke sindikate nisu uvazavali kao istinske radnicke organizacije, a Canak upozorava da ako je “Nezavisnost" za stranacku opredeljenost optuzivala Savez sindikata Srbije i Tomislava Banovica, njegovog predsednika “zasto bi onda oprastali ili ocutali takvu pripadnost i opredeljenost bilo kog drugog sindikata prema bilo kojoj opozicionoj stranci". Predsednik UGS “Nezavisnost" pritom dodaje da pre odluke o saradnji sa drugim sindikatom, organizacija na cijem je on celu “prvo proverava da li ima osnova za saradnju i koliko je ona od interesa za svaku organizaciju ili je, slucajno, usmerena na neciji pojedinacni ili licni interes".

- To sto trenutno cine i planiraju da ucine osnivaci i celnici USSJ, nanece vise stete radnicima u Srbiji no sto su im zajedno naudili Tomislav Milenkovic, Milorad Vujasinovic i Tomislav Banovic zajedno, nekadasnji i sadasnji predsednici Veca Saveza sindikata Srbije. Preciznije, mogu reci da pomenuta trojica za radnike nisu nista ucinili kada je trebalo da ucine, a ovi iz USSJ grese i pravice greske, ocenjuje Canak.

Ne sporeci nikome pravo da se sindikalno organizuje, onako kako misli da je najbolje, dr Darko Marinkovic, sef Ekspertske ekipe “Nezavisnosti" podseca da je ova sindikalna centrala uvek podrzavala sindikalno organizovanje u pluralizam, kao i za lojalnu utakmicu i minimalni nivo sindikalne solidarnosti u odbrani i ocuvanju intresa svih zaposelnih.

- Ne znam nista o novoj sindikalnoj centrali, ali moram odmah da kazem da su pravi sindikalni pluralizam i solidranost medju sindikatima moguci jedino ukoliko su sindikati autonomni u odnosu na drzavu, poslodavce i stranke. U tom pogledu, ovdasnja situacija je nezadovoljavajuca. Od nastanka, “Nezavisnost" se suocavala sa pojavom stvaranja partijskih sindikata, odnosno stavljanja postojecih sindikata pod kontrolu pojedinih stranaka, sto nije dobro ni za stranke ni za sindikalni pokret. Pokusajima da sindikate stave pod svoju kontrolu, jednako su sklone i vladajuce i opozicione stranke, ali zajednicki imenitelj i jednima i drugima je da nisu nista ucinili za radnike. Razbijeni, slabi i neslozni sindikati odgovaraju vlasti koja ne voli i ne zeli da se suocava sa jakim sindikatima. U nas ovakvi, usitnjeni, sindikati odgovaraju i vladajucim i opozicionim strankama, ponajpre zato posto se one nisu pokazale sposobnim da ponude program izlaska iz krize koji je u interesu radnika, a to je glavni predmet sindikalne borbe. Atomizacija i podele medju sindkatima, s jedne strane posledica su neodgovarajuce zakonodavne regulative koja podtice usitnjavanje radnickih organizacija, ali i bujanje nezadrzivih liderskih ambicija mnogih koji nisu dorasli ozbiljnom sindikalnom poslu, upozorava dr Marinkovic.

Saradnja umesto bolesnog nadmetanja

- Iako smo to upisali u nas Program, ne znaci da sve sto se pojavi na sindikalnoj sceni za nas i jeste sindikat i sindikalno.

- Pratio sam formiranje ove nove sindikalne centrale i nije mi jasno da li su u nju usle neke clanice koje predstavljaju velike celine koje su samostalne u delovanju, a da u njoj ostvaruju neki zajednicki interes. U VSSSJ ima 15 clanica, poput Saveza sindikata Srbije, Saveza samostalnih sindikata Crne Gore, vise granskih sinikata, a ako je u USSJ osnovna organizacija clanica, onda nije rec o nekoj sindikalnoj centrali, vec o necem drugom. To sto kazete da je na konferenciji za novinare USSJ pomenuto da ce u nju da se uclane jos dve sindikalne centrale iz Crne Gore, odnosno da sa njima pregovaraju, opet mi nije jasno, jer zna se da u toj federalnoj jedinici postoji samo jedna, vec pomenuta sindikalna centrala, koja je ujedno clan SSSJ, kaze Radulovic.

Predsednik VSSSJ naglasava da istinski sindikat mora da se finasira iz sopstvenih izvora posto, dodaje, svako finansiranje sa strane i opredeljuje njegovu aktivnost. On, pritom, ne propusta da podseti da je 1994. godine, u vreme odrzavanja kongresa, savezna vlada VSSSJ cak nudila pomoc za organizovanje boravka stanih sindikalnih delegacija, “sto smo mi odbili, a jedino smo prihvatili da pod nekim povlascenim uslovima kupimo gorivo za automobile, koga je tada bilo tesko dobiti".

- Nedopustivo je i ne sme biti medjusobnog napadanja sindikata jer to odvlaci od odbrane interesa radnika i na njihovu je stetu. Sindikati moraju sopstvenim radom da “zarade" clanstvo, a ne nekim nefer nadmetanjem. Zato smo za sindikalnu toleranciju, a za nase neuspehe nikada nismo upirali prst u druge sindikate, vec smo se uvek pitali gde smo sami pogresili i koje su nase slabosti.

Za sada, ostaje cinjenica da postoji vise sindikalnih centrala, a sindikalisti, odnosno oni koji osnivaju neke nove, i po njima “bolje od postojecih" sindikalnih organizacija, imaju i te kako dobru priliku da pokazu koliko im je namera uistinu - sindikalna. Ipak, ovdasnje radnistvo bice u prilici da bira, ali verovatno pamte kakav su ceh platili dosadasnjim izborima imena i likova. Ostaje im jedino da provere koji je sindikat radnicki, koji nudi pravi program i zastitu, pa da mozda i stanu iza njega i postanu njegova snaga.